U utorak pre podne, tacno u 10.00 u sudnici Haškog tribunala, na prvom saslušanju pred tim sudom, pojavio se bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Miloševic u pratnji dvojice policajaca.
Odmah posle toga sekretar Tribunala je objavio da sud zaseda i najavio predmet broj 9937 – tužilac protiv Slobodana Miloševica.
Rec je zatim uzeo sudija, Britanac Ricard Mej:
– Dobro jutro casni sude, Karla del Ponte je glavni tužilac u ime tužilaštva sa svojim kolegama, višim pravnim zastupnikom Dirkom Rajne, sa Kristinom Romanom, Nilebertom Šinom i Den Seksonom.
Ovo je prvo pojavljivanje optuženog u ovom predmetu i to nakon što je prebacen u nadležnost Medunarodnog suda. Rasprava ce se voditi u skladu sa pravilnikom o postupku i dokazima suda i to u skladu sa pravilom 62.
Slobodan Miloševic u sudnici Haškog tribunala sluša uvodnu rec glavnog sudije Ricarda Meja
Gospodine Miloševicu, vidim da danas ovde nemate pravnog zastupnika. Koliko smo obavešteni to je Vaš vlastiti izbor. Vi, naravno, imate pravo na pravnog zastupnika. Mislim da treba dobro da razmislite da li je u Vašem interesu, u Vašem najboljem interesu, da nemate pravnog zastupnika. Ovaj postupak ce biti veoma dug i složen i možda cete razmotriti situaciju i promeniti mišljenje. Ukoliko želite dodatno vreme kako biste razmislili da li Vam je potreban pravni zastupnik ili ne, mi smo spremni da Vam omogucimo neko dodatno vreme. Dakle, da li želite neko dodatno vreme da razmislite sada, da li želite da Vas neko zastupa pravno.
Miloševic:
– Ja smatram ovaj sud lažnim sudom i smatram da su optužnice lažne. Radi se o protivzakonitoj instituciji koju Generalna skupština OUN nije osnovala stoga ja nemam nikakvog razloga da imenujem pravnog zastupnika da me zastupa pred nezakonitim organom.
Sudija Mej:
– Gospodine Miloševicu Vi cete uskoro biti u prilici da podnesete podnesak kojim osporavate nadležnost suda. Tako cete moci da podnesete i ostale preliminarne podneske ali koliko smo shvatili Vi želite danas da nastavite bez pravnog zastupnika iako je to nešto o cemu cete možda promeniti mišljenje u naredno vreme.
Ovo prvo pojavljivanje se tice pre svega same optužnice, a zatim, ako Vi želite, da se izjasnite da li ste krivi ili niste krivi po toj optužnici. Dakle, prvo imam optužnicu kao što Vam je poznato a Vi imate pravo na to da Vam se optužnica procita ovde naglas u sudnici pre nego što se izjasnite po optužnici. To je pravo kojeg takode možete da se odreknete. Sad Vam postavljam pitanje, da li želite da Vam se optužnica procita naglas ili ne?
Miloševic:
– To je Vaš problem.
Sudija Mej:
– Gospodine Miloševicu, Vi se nalazite pred ovim sudom i Vi se nalazite u nadležnosti ovog suda. Vama ce suditi ovaj sud. Vi cete imati sva prava koji imaju optuženi i to u skladu sa medunarodnim pravom, a uživacete svu zaštitu u skladu sa medunarodnim pravom i Statutom.
Sudsko vece ce shvatiti Vaš odgovor kao da ste se odrekli prava da Vam se procita optužnica.
Sledeci deo procedure jeste da Vam se iznesu tacke optužnice. Gospodine Miloševicu, ukoliko želite Vi možete uzeti vremena da razmislite o izjašnjavanju o tackama optužnice. Prema pravilu Vi imate pravo na 30 dana ako Vam nisu baš najjasnije tacke optužnice ili ako želite da se posavetujete sa pravnim zastupnicima pre nego što se izjasnite o optužnici. S druge strane, Vi se danas možete izjasniti po tackama optužnice. Da li želite da se izjasnite danas ili tražite odgodu kako biste dalje razmotrili ovo pitanje.
Miloševic:
– Ovo sudenje ima zadatak da proizvede lažno opravdanje za ratne zlocine NATO pakta pocinjene u Jugoslaviji…
Sudija Mej:
– Gospodine Miloševicu, ja sam Vam postavio pitanje da li želite danas da se izjasnite ili tražite odgodu kako biste dalje razmislili o ovim pitanjima.
Miloševic je pokušao da nastavi tamo gde ga je sudija Mej prekinuo, ali mu je odmah iskljucen mikrofon (tako da se nije culo šta govori).
Sudija Mej:
– U pravilima stoji da ukoliko se optuženi ne izjasni po tackama optužnice u tom slucaju Sudsko vece u njegovo ime daje izjavu da nije kriv. Gospodine Miloševicu, mi smo Vaš odgovor shvatili kao neizjašnjavanje o krivici pa ce u zapisnik uci izjava da niste krivi u Vaše ime i to po svakoj tacki optužnice.
Miloševic je ponovo pokušao da iznese svoje stavove o Tribunalu, ali je opet prekinut.
Sudija Mej:
– Gospodine Miloševicu, ovo nije trenutak za govore. Kao što sam rekao Vi cete uskoro biti u prilici da se branite i da iznesete odbranu pred ovim sudom. Sada nije trenutak za to.
Mi smo sada završili sa ovom raspravom. Sledeca rasprava ce biti statusna konferencija koja ce biti održana 27. avgusta ukoliko Vece ne zakaže tu konferenciju pre toga. Time završavamo. Molimo ustanite.
BRITANAC GLAVNI SUDIJA U PROCESU
Ricard Mej, advokat i politicki aktivista
Posle neuspelih pokušaja da postane poslanik, Mej se kvalifikovao za takozvanog putujuceg sudiju u nekoliko gradova srednje Engleske. – U Haški sud delegiran 1997. godine, kada su britanski laburisti došli na vlast
London, 3. jula (Tanjug)
Britanski sudija Ricard Mej, koji predsedava troclanom vecu suda Ujedinjenih nacija u Hagu u procesu protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševica, poznat je po insistiranju na dokazima, objavljeno je danas u Londonu.
Sudija Mej je tokom svoje desetogodišnje sudske prakse u Engleskoj stekao autoritet coveka koji se drži dokumentacije i pravno valjanih dokaza, istice pravni komentator londonskog „Dejli telegrafa“.
Nije, takode, sklon, saznaje list, da optuženima dopušta udaljavanje od teme optužnice a kamoli politicke govore. Pravnicku karijeru je zapoceo kao advokat, ali je ubrzo postao politicki aktivista Laburisticke partije, kada je ona sedamdesetih godina bila u opoziciji.
Od 1974. do 1977. godine je bio odbornik laburista u Vestminsteru, opštini u centralnom Londonu. Dva puta je bio na izborima za poslanika laburista, ali oba puta nije uspeo. Prvi put je poražen 1970. godine u Dorsetu, a devet godina kasnije je izgubio od kasnijeg premijera Margaret Tacer u londonskoj opštini Fincli.
Posle neuspelih pokušaja da postane poslanik, Mej se kvalifikovao za takozvanog putujuceg sudiju u nekoliko gradova srednje Engleske. U Haški sud je delegiran 1997. godine, kada su britanski laburisti došli na vlast.
Sudija Mej predsedava i sudskom vecu koje vodi proces protiv bivšeg clana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske Momcila Krajišnika.
Florans Artman: Ovo je tek prelazna optužnica
London, 3. jula (Tanjug)
Portparol glavnog tužioca haškog tribunala Florans Artman izjavila je danas da se ocekuje da ce Karla del Ponte 1. oktobra potpisati optužnicu koja bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševica tereti za zlocine pocinjene u Hrvatskoj i Bosni.
U izjavi za Bi-Bi-Si povodom današnjeg prvog izjašnjavanja Miloševica o krivici, Florans Artman je rekla da je jutrošnje rocište tek pocetak procesa, a postojeca optužnica „tek prelazna optužnica i mali deo ukupnih optužbi protiv Miloševica“.
„Dugotrajna istraga o njegovim zlocinima u Hrvatskoj i Bosni je pri kraju i glavni tužilac suda Karla del Ponte ocekuje da ce tu optužnicu potpisati 1. oktobra“, precizirala je ona.
Šartije: Moguc branilac po službenoj dužnosti
Hag, 3. jula (Tanjug)
Portparol haškog Tribunala Kristijan Šartije izjavio je danas da ce taj sud, ukoliko odluka bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševica da ne odredi sebi branioca bude uticala na kvalitet odbrane, odrediti branioca po službenoj dužnosti.
Naglasivši da je u interesu sudenja da se Miloševicu obezbedi dobra odbrana, Šartije je rekao da „ne može da zamisli da bi Tribunal mogao da prihvati neadekvatnu odbranu, narocito u kljucnim fazama procedure“.
Tomanovic: Miloševic nece angažovati advokata tokom sudenja
HAG, 3. jula (Tanjug )
Slobodan Miloševic nece angažovati advokata tokom citavog sudenja pred Haškim tribunalom, izjavio je danas advokat Zdenko Tomanovic na improvizovanoj konferenciji za štampu u Ševeningenu.
Tomanovic je u Hag došao na poziv Miloševica, ali je posle njegove odluke da ne angažuje branioca proces pratio iz sudnice sa mesta predvidenog za publiku.
Susret optuženog i tužioca
Hag, 3. jula (Tanjug – AFP)
Bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Miloševic nakratko se danas, posle prvog pojavljivanja pred haškim tribunalom, sastao sa glavnim tužiocem Karlom del Ponte, izjavio je politicki savetnik Del Ponteove, Žan-Žak Žoris.
„Srela se s njim, kao što se srece sa svim optuženima“, objasnio je on.
Prema proceduri u haškom tribunalu, tužilac se sastaje sa optuženima posle njihovog prvog pojavljivanja pred sudskim vecem da bi im objasnio detalje procesa.
Francuska agencija precizira da „ništa nije procurelo o sadržaju razgovora“ Miloševica i Del Ponteove.
Del Ponte: Uskoro optužnica i protiv pripadnika OVK
Pariz, 3. jula (Tanjug)
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izrazila je želju da Slobodanu Miloševicu „bude sudeno zbog zlocina pocinjenih na Kosovu, ali takode i u Hrvatskoj i Bosni“, kao i nadu da ce optužnica protiv pojedinih lidera paravojne organizacije kosmetskih Albanaca (OVK) „biti završena za kratko vreme“.
U intervjuu, koji danas objavljuje francuski „Mond“ i, istovremeno, „El pais“ i „Los Andeles tajms“, Del Ponte je, takode, porucila da bi Miloševic „u okviru dva poslednja dosijea (Bosna i Hrvatska) mogao da odgovara i za genocid“.
SAOPŠTENJE STEJT DEPARTMENTA
SAD: Dodatni dokazi ako bude potrebno
Vašington 3. jula (AFP)
Sjedinjene Americke Države pružile su Haškom tribunalu dokaze u slucaju protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševica i spremne su da tom sudu UN daju dodatne informacije ukoliko to bude potrebno.
„Rekao bih da smo pružili dosta informacija Tribunalu i bili bismo spremni da tako i nastavimo ukoliko bude potrebno“, rekao je novinarima portparol Stejt departmenta Ricard Baucer.
SAD su vec pružile veliki broj dokumenata Haškom tribunalu u vezi sa zlocinima koje su Srbi pocinili na Kosovu, dodao je portparol.
Ekipa eksperata americkog Federalnog istražnog biroa došla je na Kosovo 1999. nakon NATO bombardovanja SRJ i za Haški tribunal prikupljala dokaze o ratnim zlocinima pocinjenim u pokrajini.
„Informacije o tome dostupne su Tribunalu“, rekao je Baucer.
Dokazi koje su podnele albanske izbeglice, tada smeštene u bazi Fort Diks u Nju Džersiju, predati su Haškom tribunalu u leto 1999, objasnio je Baucer.
Bivši americki pregovarac i jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma Ricard Holbruk rekao je da glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte ima zadatak da dokaže da komanda Srba u BiH i u Hrvatskoj vodi ne samo do vrha u policiji i vojsci nego direktno do Miloševica.
Iz tog razloga, ocenjuju eksperti, Haškom tribunalu bice potreban pristup svim osetljivim informacijama obaveštajnih službi.
BIVŠI ŠEF BRITANSKE DIPLOMATIJE DEMANTUJE MEDIJE
Oven: Nisam pravio tajne dogovore sa Miloševicem
London, 3. jula (Tanjug)
Bivši šef britanske diplomatije Dejvid Oven odbacio je danas optužbe da je, kao specijalni izaslanik Evropske unije tokom rata u bivšoj SFRJ, pocetkom devedestih napravio „tajni dil“ sa Slobodanom Miloševicem.
„To je apsolutni nonsens“, naglasio je lord Oven, odgovarajuci na tvrdnje britanske štampe da su on i njegove kolege – bivši šefovi Forin ofisa Dejvid Karington i Daglas Herd bili umešani u tajne dogovore sa bivšim jugoslovenskim liderom – da se zaustavi ubijanje u zamenu za održavanje Miloševica na vlasti.
U intervjuu za Radio „Bi-Bi-Si“, Oven je porekao da je ucestvovao u tajnim dogovorima, dodajuci da, takode, ne zna ni da su u tome ucestvovali ostali „prozvani“.
Lord Oven, koji je bio specijalni pregovarac EU u bivšoj Jugoslaviji od 1992. do 1995. godine, rekao je i da nije ocekivao da bude pozvan da u Hagu svedoci u procesu protiv Miloševica.
Prema izveštajima britanske štampe, bivši jugoslovenski lider planira da kao svedoke odbrane u Tribunal pozove tri bivša visoka britanska zvanicnika – koji su danas clanovi Doma lordova.
Karington je bio na celu britanske diplomatije od dolaska administracije Margaret Tacer 1979. godine do ostavke koju je podneo na pocetku foklandske krize 1982, a zatim je od 1984. do 1988. godine bio generalni sekretar NATO-a.
Herd je bio šef Forin ofisa od 1989. do 1995, posle cega se povukao iz politike.
Jedan od Miloševicevih advokata, Branimir Gugl, opisao je optužbe protiv svog klijenta kao „politicki motivisane“, dodajuci da Miloševic oseca da su ga neki zapadni politicari izdali.
OBJAŠNJENJE PORTPAROLA HOLANDSKOG MIP-a
Mirjana Markovic nije tražila vizu
Hag, 3. jula (AP)
Mirjana Markovic, supruga Slobodana Miloševica, nije zatražila holandsku vizu i njeno ime se i dalje nalazi na spisku onih lica kojima je Evropska unija zabranila ulazak u zemlje clanice Unije, izjavio je danas portparol holandskog ministarstva inostranih poslova.
Medutim, Medunarodni krivicni tribunal za bivšu Jugoslaviju je zatražio od holandske vlade da saraduje ukoliko Markoviceva zatraži vizu i holandska vlada ce razmotriti bilo kakav zahtev, precizirao je portparol holandskog ministrastva Frank de Bruin.
„Kontaktirali smo naše partnere u Briselu, kako bismo bili u prilici da donesemo takvu odluku cim dobijemo takav zahtev od nje. Još nismo dobili odobrenje EU za to“, dodao je portparol holandskog MIP-a.
Prema njegovim recima, ukoliko Markoviceva zatraži vizu u Beogradu, holandski MIP ce o tome, posredstvom i-mejla, biti obavešten u roku od nekoliko minuta.
„Ali mi još nismo primili takav zahtev“, rekao je Bruin.
APEL GORANA PITICA IZ SALCBURGA
Haško sudenje ne sme da zaseni probleme SRJ
Potrebno je još finansijske pomoci kako bi se zemlja oporavila od Miloševiceve „razarajuce vladavine“,izjavio srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom
Salcburg, 3. jula (AP)
Srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic je danas pozvao medunarodnu zajednicu da ne dozvoli da sudenje bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševicu zaseni jugoslovenske ekonomske probleme.
Na marginama regionalnog samita Svetskog ekonomskog foruma posvecenog istocnoj Evropi, koji se održava u Salcburgu, Pitic je agenciji AP rekao da je Srbiji potrebno još finasijske pomoci kako bi se oporavila od Miloševiceve „razarajuce vladavine“.
Objasnivši da vlada u kojoj je „stavlja ekonomiju u prvi plan“, Pitic je naglasio da joj u tome „treba prava podrška, inace ce ljudi poceti da nas pitaju ne o Miloševicu, vec o platama, penzijama i mogucnostima za zapošljavanje“.
Pitic je apelovao na medunarodnu zajednicu da prebaci težište na ekonomska pitanja, precizirajuci da je potrebno razgovarati o reprogramiranju, pa i otpisivanju dugova i o pravovremenoj medunarodnoj pomoci.
„Ako se to ne ucini, medunarodna zajednica ce biti suocena sa potencijalnom krizom“, rekao je Pitic.
Ocigledno na insistiranje novinara americke agencije da, ipak, govori o Miloševicu, Pitic je odluku srpskog premijera Zorana đindica da ga izruci okarakterisao kao „hrabru“, izrazivši nadu da ce sudenje bivšem predsedniku pomoci srpskom narodu da se oslobodi osecaja kolektivne krivice.
„Poslednji izbori su pokazali da su ljudi za promene. Veliki broj njih je za demokratiju, za pridruživanje Evropi i … drugaciju buducnost“, rekao je srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom americkoj agenciji.
