Ono što je nekad bilo Tamo Daleko danas je veoma blizu, posebno ako se meri „dužinama“ srca. U to su se uverili i clanovi Beogradske opere posle izuzetnog predstavljanja na sceni ovdašnjeg Nacionalnog teatra. Tri dana ovo mesto bilo je u središtu kulturnog života Krfa i ubedeni smo da su „Toska“, „Pepeljuga“ i koncert popularnih operskih arija najbolja viza za neka buduca gostovanja u ovoj, još jednom smo se uverili, prijateljskoj zemlji.
Pošto je na sam pomen Krfa prva asocijacija istorija, onda neka i ovaj raport tu pocne. Teatar u kojem je nastupila naša Opera nalazi se na mestu jednog prethodnog, porušenog u bombardovanju 1943. godine. A baš u tom zdanju, posle albanske golgote, bilo je sedište srpske vlade i kralja u izgnanstvu. Toliko o prošlosti. Ono što se poslednjih dana marta dogadalo ovde, rekosmo, daleko je veselija prica.
Ovo gostovanje Beogradske opere dugo je pripremano i ostvareno uz pomoc grada Krfa i „Doksasie“, fondacije Društva grcko-srpskog prijateljstva, a u organizaciju tog istinskog kulturnog dogadaja ukljucila se i naša balerina Aja Jung, kao savetnik za kulturu gradonacelnika Krfa Hrisantosa Sarlisa. Na prvu predstavu, a bila je to Pucinijeva „Toska“, sa Vjerom Mikic u naslovnoj ulozi, došao je, iz Atine, i naš ambasador Dušan Batakovic. Ulaznice su, inace, rasprodate danima unapred i to po cenama koje su i ovde za respekt – 9, 15 i 30 evra.
Sledece veceri izvedena je Rosinijeva „Pepeljuga“, ta slatka scenska „torta“ koju su okusila i krfska deca, ona koju su roditelji poveli u teatar da sa njima, do iza ponoci, uživaju u ovoj beogradskoj bajci, kao iz najlepših slikovnica za decu, živopisno obojenoj rukom kostimografa Renata Balestre i maštovitog reditelja Jagoša Markovica.
Posle predstave caskali smo sa Pepeljugom (Jadranka Jovanovic) i Klorindom (Svetlanom Bojcevic-Cicovic), jednom od njenih „zlih sestara“, koje nas podsecaju da je ovo prvi izlazak naše „Pepeljuge“ u svet, ne krijuci zadovoljstvo što ih je krfska publika sa gromoglasnim aplauzom ispratila sa scene, što je zabeležila i grcka štampa.
Na kraju gostovanja prireden je koncert operskih arija sa efektnim finalom, kada su svi solisti izašli na scenu i zajedno sa horom otpevali cuvenu „Vinsku pesmu“ iz Verdijeve „Travijate“ i u ovakvim radosnim casovima neprevazidenu kanconu „O, sole mio“, koja publiku podiže na noge.
Ali, u ovoj operskoj prici sa Krfa postoji i jedan cin plus. Samo se on dogodio na jednoj drugacijoj sceni – u reprezentativnom Hotelu Palas Krf (sa pet zvezdica – neka se i to zna!). Na tom druženju domacina i njihovih gostiju, beogradski umetnici nisu propustili da otpevaju „Tamo daleko“, „Krece se lada francuska“, ali i neke druge naše i grcke pesme. Tom prilikom, glavni donator fondacije „Doksasia“ („Slavlje“), gospodin Tasos Rizos, rekao je da su nekad Srbi odavde odlazili placuci, ali neka više ne bude tako. „Neka sa Krfa, odlaze u suzama samo zaljubljeni“, dodao je on.
Iste veceri i na istom mestu, za nove clanove „Doksasije“ proglašeni su direktor Beogradske opere dirigent Dejan Savic i primadona ove kuce Jadranka Jovanovic.
——————————————————————————–
Dodite i na Kefaloniju!
Direktor Opere Dejan Savic rece nam da su utisci o ovom gostovanju više nego povoljni, a da je i prijem bio više od prijateljskog – pravi bratski. „Bilo je malog straha kako ce publika primiti ove predstave na stranom jeziku, bez titla. Oni su to rešili uvodnim tekstom koji gledaoca upoznaje sa libretom. Takode je štampan i izuzetan program, prava knjiga od 150 stranica“, kaže Savic!
Od njega cujemo i da su ih pitali: zašto samo tri veceri. Isto tako i da je sa obližnje Kefalonije došao tamošnji direktor pozorišta sa molbom: kad su vec tu, da nastupe i na njihovom ostrvu. Naravno, zbog obaveza kod kuce takvoj se želji nije moglo udovoljiti. Ipak, pozivi za neke buduce dane su ostali.
