Beogradski Radio B 92 preneo je danas izvode iz studije o srpskom nacionalizmu u 20. veku, koju je Odri Helfant Bading, sa Univerziteta Harvard, napravila na zahtev Tužilaštva Haškog tribunala, a u kojoj se polazi od teze da su još od sredine 19. veka srpski politicari tražili nacina da stvore državu u koju bi ukljucili što više Srba.
U studiji se navodi da su neki od srpskih politicara cak sanjali o obnovi srednjovekovnog Dušanovog carstva, kao i da je i ideja o stvaranju Jugoslavije u Prvom svetskom ratu više pocivala na težnji širenja srpske države, a ne stvaranja jugoslovenske.
„I jugoslovenski kralj Aleksandar i komunisticka vlast posle Drugog svetskog rata pokušavali su, sa razlicitih pozicija, da suzbiju nacionalne tenzije promovisanjem jugoslovenstva“, navodi se u toj studiji.
U studiji se pominju i reakcije u Srbiji na ustavne amandmane iz 1971. i Ustav iz 1974, kojim su Vojvodina i Kosovo dobili široku autonomiju i po statusu i pravu veta na odlucivanje u tadašnjoj jugoslovenskoj federaciji bile izjednacene s republikama.
Autorka smatra da je nezadovoljstvo srpskih intelektualaca, a pominje se izmedu ostalih Plava knjiga strucnjaka za ustavna pitanja i narocito Memorandum SANU, poslužilo kao osnova na kojoj ce svoj politicki uspon napraviti Slobodan Miloševic.
U ekspertskom izveštaju Tužilaštva pominju se Ilija Garašanin i njegovo „Nacertanije“, Nikola Pašic, Slobodan Jovanovic, Aleksandar Rankovic, Marko Nikezic, Latinka Perovic, Mihajlo đuric i Dobrica Cosic, koji je, kako se navodi, sredinom šezdesetih godina „artikulisao srpsku nacionalnu misao“.
Odri Bading se osvrce i na problem Kosova, gde su se „uz nasilje smenjivale faze dominacije Srba i Albanaca“.
Ona podseca na studije u kojima se kaže da je srpska vojska još tokom balkanskih ratova pokušavala da izmeni etnicki sastav regiona kako bi lakše Kosovo pripojila srpskoj državi.
„Stvaranjem albanske države“, konstatuje autor, „znacajna albanska populacija ostala je van granica nacionalne države, što ce otvoriti krizno žarište regiona u 20. veku“.
Portparol Tužilaštva suda u Hagu Florans Artman rekla je Radiju B 92 da je izveštaj o srpskom nacionalizmu narucen kako bi se Sudsko vece u procesu protiv Miloševica upoznalo sa istorijskim kontekstom dogadaja.
Ona, kako prenosi radio, ne ocekuje da ce o tom izveštaju biti rasprave u sudnici Tribunala.
——————————————————————————–
Razocaravajuci potez tužilaštva
Profesor medunarodnog prava Vojin Dimitrijevic ocenio je za Radio B92 da izveštaj koji je napravila Odri Bading predstavlja „još jedan razocaravajuci potez haškog tužilaštva“.
„Ne sudi se u Hagu srpskom narodu ili politickim idejama, vec Slobodanu Miloševicu i drugim licima koja su optužena za konkretna krivicna dela“, rekao je Dimitrijevic.
On je naglasio da „imati jednu politiku nije krivicno delo“, vec da je krivicno delo ono što se „u ime“ te politike uradi.
„Može neko da ima najsjajnije ciljeve, odbrambene ciljeve, pa da, recimo, izvrši genocid ili masovne ratne zlocine“, rekao je profesor Dimitrijevic.
„Ne vidim svrhu toga, to je za mene još jedan od razocaravajucih poteza Tužilaštva koji ce da podstakne još jednu cestu kritiku da, zapravo, ta razna medunarodna tela služe, i tu rec namerno, s punom odgovornošcu biram, zato da neko natezgari na tim sredstvima koja se za tu važnu stvar troše“, zakljucio je Dimitrijevic.
