Predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica izjavio je juce da bi nove demokratske vlasti u celini, bez obzira na medusobne odnose, morale najodlucnije da reaguju na opasne tvrdnje izgovorene u Haškom tribunalu da su svi srpski politicari imali svoje paravojne formacije koje su slali na Kosmet.
Koštunica je u izjavi Tanjugu naglasio da, u protivnom, „nema ni pola koraka do optuživanja celog naroda, odnosno do teze o kolektivnoj srpskoj krivici“.
„Kad god pomislim da su sva iznenadenja iscrpljena i da Haški sud ili bar njegovo tužilaštvo, više ne može nicim da zapanji, stvarnost me demantuje“, rekao je Koštunica upitan da prokomentariše svedocenje bivšeg komandanta Oslobodilacke vojske Kosova u Racku Šukrije Buje.
Pre dva dana Šukrije Buja je kao svedok na sudenju bivšem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševicu, izmedu ostalog, rekao da su svi srpski politicari imali svoje paravojne formacije na Kosovu, a takode i rekao da ne zna tacno koliko je Srba ubio.
„Stvarnost me demantuje i kad pomislim da bi morala postojati granica izmedu laži i krivokletstva, da mora da postoji pravno pokrice za izvodenje pojedinih lica koja se predstavljaju kao svedoci“, rekao je Koštunica.
Buja kao svedok
Naglašavajuci da bi, bar sa stanovišta Rezolucije kojom je Sud osnovan, moralo da se govori o njegovom moralnom pokricu, jer je tu da bi služio miru i pravdi, Koštunica je podsetio da je Rezolucijom 808 precizirano da je Savet bezbednosti uveren kako ce osnivanje Suda „omoguciti da se na prostoru bivše Jugoslavije vaspostavi i održava mir“. „To je ponovljeno i u Rezoluciji 1166“, dodao je predsednik SRJ.
Osvrcuci se na svedocenje Buje, Koštunica je rekao da mu je „potpuno nejasno kako neko ko je lokalni komandant OVK može da se pojavi kao svedok i objašnjava znacaj Racka za OVK“.
Prema recima Koštunice, nije rec o tome da li se OVK u meduvremenu stvarno demilitarizovala, nego o tome da je to paravojna formacija, a ne regularna vojska.
„Dovesti takve svedoke, koji objašnjavaju da im je osnovni cilj bio ujedinjenje svih Albanaca ali su od toga morali odustati zbog, kako vele, medunarodnog faktora, pa su onda taj cilj redefinisali kao oslobodenje Kosova, neverovatno je ambiciozan, makar i površan pokušaj izricanja istorijskih sudova“, rekao je Koštunica.
„Ako osmeh na licu tog coveka može biti nervni grc koji možda ne može da kontroliše, njegova izjava da ne zna koliko je Srba ubio, ali je sigurno pogodio svakog koga je kroz nišan pogledao, teško da može izazvati ma kakve nedoumice. Ona je tacno to što jeste – zlo“, naglasio je Koštunica.
Fotografija sa obilaska seoske straže
Reagujuci na deo svedocenja u kome Buja fotografijom Koštunice sa puškom u rukama potkrepljuje tvrdnje da su svi srpski politicari imali paravojne formacije na Kosovu, savezni predsednik je naveo da je prica o tom snimku odavno prestala da ga pogada.
„Snimljena je krajem jula 1998. kada sam sa jednom stranackom delegacijom Demokratske stranke Srbije – uzgred jedine stranke koja nije bila na vlasti ni uz vlast a postojala je i ozbiljno radila na Kosovu od samog osnivanja – obilazio nekoliko opština na Kosovu“.
Koštunica objašnjava da je tom prilikom obišao i seoske straže u Jagnjenici i Svinjaru i neko mu je dao da pogleda tu pušku, „kao najvecu dragocenost koju ima u okolnostima u kojima živi“.
„Prosto, ti ljudi su bili izloženi stalnim napadima i opstanak im je zavisio od seoske straže. Zato mi na pamet nije palo da odbijem da je uzmem u ruke“, rekao je Koštunica, dodajuci da je, uzgred, u to vreme bilo pakosnih komentara kako i ne zna kako se puška drži. „Zaista sam sa oružjem imao veze samo dok sam kao redov pešadinac služio vojni rok u Bihacu i Gospicu 1967. i 1968“.
Ni pola koraka do optužbe celog naroda
Odgovarajuci na pitanje – kakve posledice mogu izazvati teze koje je branio pomenuti svedok – Koštunica je ukazao da tvrdnja da su svi srpski politicari imali svoje paravojne formacije koje su slali na Kosovo zahteva najodlucniju reakciju i Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i novih demokratskih vlasti u celini, bez obzira na medusobne odnose.
„Naravno da je to glupost, ali je ozbiljna glupost sa opasnim posledicama“, dodao je Koštunica precizirajuci da „OVK, dakle, ne optužuje samo bivšeg predsednika i bivšu vlast, nego i sadašnjeg predsednika i sadašnju vlast“.
„Odatle do optuživanja celog naroda, odnosno do teze o kolektivnoj srpskoj krivici, nema ni pola koraka“, naglasio je Koštunica.
Zajednicki imenitelj
Savezni predsednik je naveo da u ovom slucaju postoji drugi aspekt i „jedna pomalo gorka podudarnost: najgore laži koje su protiv mene ikada bile upotrebljene našle su se u jednom tekstu od dva nastavka na stranicama ’Politike’ 17. i 18. septembra 2000. godine kada sam na izborima bio protivkandidat Slobodanu Miloševicu“.
Podsecajuci da je taj „pamflet prethodno deljen i kao letak“, Koštunica je naveo da je u tim tekstovima „bilo svega – od politickih diskvalifikacija i podmetanja, do licnih uvreda i kleveta“.
„Situacija se, svakako promenila, ali ja nikako ne mogu da se otmem utisku da podudarnosti ima. Ako ništa drugo, izvesno je da sam i tada i sada bio i ostao protivnik i autoritarizma i secesionizma. Ispada da je to njima zajednicki imenitelj: i optuženi i svedok optužbe bez zazora su, cak bih rekao rado, izgovarali moje ime“, rekao je Koštunica.
