Guverner NBJ nije izabran medu najiskusnijim finansijskim strucnjacima iz zemlje i dijaspore, vec je politickim nagodbama došao na tu funkciju. No, nakon 18 meseci poražavajuce vladavine, pred najavljene izbore on je u predizbornu kampanju uneo konvertibilnost kao vrhunski dokaz uspešnosti nove vlasti.
Konacno smo docekali i taj dan: guverner Narodne banke je pobedonosno objavio konvertibilnost dinara. »Ni najveci zlobnici«, kako piše guverner u tekstu »“Velika nedelja“«, („»Vreme“, 16. maj) , »ne mogu osporiti jednu sasvim proverljivu cinjenicu – naš dinar danas stvarno vredi – i u zemlji i u svetu.«
A ko su najveci zlobnici? To su »ljudi bez vizije« koji kritikuju guvernera jer, »navodno, daje nerealna obecanja i podgreva velika ocekivanja«. Na samom pocetku teksta guverner nas pobedonosno pita: »Da li se secate kada ste poslednji put mogli precizno da planirate šta cete raditi u vašem životu u sledecih šest meseci ili godinu dana? A u naredne tri godine?« Nešto niže tvrdi da se »u ovoj zemlji ponovo može razmišljati na duže staze« i »s našim novcem od sada cemo moci bez stida da putujemo u svet«. Na kraju ovih politickih parola guverner zakljucuje: „»ja sam postao potpuno siguran da naš reformski tim ide nezadrživo pravim putem ka konacnom cilju – bicemo zemlja koja je u najkracem roku i na najuspešniji nacin završila proces tranzicije u Centralnoj i Istocnoj Evropi«“.
Živeti sa dva dolara
Da li je sve to baš tako?
Prema najnovijim istraživanjima razlicitih agencija preko 70 odsto gradana Srbije trenutnu finansijsku situaciju ocenjuju kao potpuno ili prilicno nezadovoljavajucu. Dakle, svi ovi gradani, koji žive na svega 1-2 dolara dnevno, su zlobnici jer nemaju vizije i ne podržavaju reformski tim guvernera koji daje nerealna obecanja i podgreva velika ocekivanja. Zlobnici su i onih 800.000 gradana na biroima za zapošljavanje, kao i 500.000 radnika u društvenim preduzecima koji ce »u najkracem roku ostati bez posla. Zlobnici su i svi privrednici koji pokušavaju da izvezu robu i naprave profit u uslovima kada su troškovi proizvodnje povecani preko 100 odsto, dok su cene na stranim tržištima, zbog recesije, prilicno u padu.
Naravno, uvozni lobi podržava nerealni devizni kurs jer stvaraju velike zarade, dok je u isto vreme država za prošlu godinu napravila deficit od 2,93 milijardi dolara. Napominjem da je ovaj trgovinski deficit za 47,5 odsto veci nego u vreme sankcija i vladavine despotskog režima. Kako je to moguce? Nažalost, ni pokazatelji na pocetku ove godine nisu dobri. U prvom kvartalu deficit je iznosio 754,6 miliona dolara, otpušteno je 78.943 radnika a industrijska proizvodnja je bila 2,6 odsto manja nego prošle godine kada su reformatori vec bili na vlasti.
Asistenti i harvardski postdiplomci
Ono što posebno brine jesu podaci da su, zakljucno sa aprilom, javni prihodi bili 53,6 milijardi dinara a rashodi 65,2 milijarde, što znaci da je napravljen deficit u budžetu od 11,6 milijardi dinara ili približno 200 miliona evra. Ko ce da pokrije te deficite? Ukupni gubici srpske privrede u prvom kvartalu ove godine dostigli su 103 milijarde dinara, a 25.123 preduzeca, u kojima radi oko 600.000 ljudi, nalaze se u stecaju. Pored toga ucestalo je nelikvidno još 20.000 preduzeca sa još tolikim brojem zaposlenih. Ono što je opasno i što samohvalisavi guverner i njegovi reformatori ne vide jeste da industrijska proizvodnja i produktivnost padaju, gubici se gomilavaju, sve veci broj firmi je u stecaju, deficit države se povecava, ali javna potrošnja raste. Kako to objasniti?
Ne morate da završite postdiplomske na Harvardu, niti treba da budete asistent na Ekonomskom fakultetu pa da shvatite da je taj put izbavljenja naše privrede pogrešan. Svaki domacin koji živi od svog rada i koji mora da štedi da bi preživeo, a takvih je preko 80 odsto, zna da nema boljeg života bez velikog napora i bez odricanja. To znanje se ne uci na fakultetu, vec u porodici i životu. Ni preskupe marketinške kampanje ne mogu ubediti one koji žive na egzistencijalnom minimumu u grandiozne »uspehe« guvernera i njegovih reformatora. Stvarni život demantuje naše nadobudne i arogantne reformatore. Pošto nemaju nikakvih iskustava iz privrednog života, niti žele da cuju savete strucnijih od sebe, onda oni prave iste greške koju su napravili i Ante Markovic i Dragoslav Avramovic.
Šta je devizni kurs? To je odnos snaga privreda. Kako može privreda koja ima tako katastrofalne rezultate da uvede konvertibilnost domace valute kad je, recimo, Nemacka imala prošle godine, uprkos recesiji, suficit u trgovini sa svetom od preko 110 milijardi evra.
Kako da se merimo sa privredama koje imaju kao Madarska 3,5 vecu produktivnost od nas, Poljska 4 puta, Grcka 5 puta, Nemacka 8 puta, a SAD 10 puta vecu produktivnost?
Ko može u takvim uslovima da proglasi konvertibilnost? Samo onaj koji ne poznaje privredu i finansijska tržišta i koji ima velike politicke pretenzije. NJegovi nalogodavci, birokrate iz MMF-a, mada dobro poznaju katastrofalno stanje naše privrede, namerno daju saglasnost za konvertibilnost. Zašto? Oni sprovode svoju neoliberalnu teoriju koja je upropastila mnoge zemlje. Najdrasticniji primer je Argentina. Birokrate iz MMF-a nece da priznaju da je neoliberalna teorija promašaj i da ona ne može pomoci zemljama u tranziciji.
NJihove greške ce gradani skupo platiti i otuda potreba za ovakvom clankom. Dužnost mi je da opominjem srpsku javnost šta nas ceka. Kada protesti i nemiri budu na vrhuncu, kao danas u Argentini, naši reformatori ce vec sedeti u multinacionalnim kompanijama i prezrivo ce govoriti o narodu iz koga su potekli. Nesrecu je potrebno pre vremena zaustaviti. Zbog toga moram otvoreno da progovorim o toliko hvaljenoj konvertibilnosti. Prezadovoljan bih bio da imamo pravu konvertibilnost, jer bi to bio siguran dokaz da srpska privreda krece pravim putem i da njeni gradani žive sve bolje. Sadašnja konvertibilnost je isforsirana i to je cist politicki cin. Zašto?
Izvoz puk’o skroz
Guverner naše banke, nažalost, nije izabran izmedu najiskusnijih finansijskih strucnjaka iz zemlje i rasejanja, vec je politickim nagodbama došao na tu funciju. Kao politicka licnost ima nove politicke ambicije, a kako su rezultati posle godinu i po dana njihove vladavine poražavajuci, a kako se pripremaju izbori na svim nivoima, otpocela je predizborna kampanja u kojoj konvertibilnost treba da bude vrhunski dokaz uspešnosti nove vlasti. Naravno, mnogo je lakše voditi politicku kampanju sa državne funkcije. Otuda samohvale kako su nam devizne rezerve dostigle 1,7 milijadi dolara, dok je u poslovnim bankama još 900 milijardi dolara. Ali, guverner ne govori otkud poticu te devize? Da li je privreda napunila kasu Centralne banke? Nije. Izvoz nikad nije bio manji. Devizne rezerve su nastale jednim delom od pristiglih donacija, a, drugim delom, citava mreža od 744 menjacnice otkupljivala je devize od sve siromašnijih gradana. Pošto je na delu nametnuta šok-terapija u kojoj se sprovodi divlja liberalizacija cena, gradani su prinudeni, u uslovima pada proizvodnje, gubitka posla i smanjenja svih prihoda, da prodaju devize ispod realne cene. Namerno se drži kurs nisko kako bi se za što manje dinara otkupilo što više deviza. Ova špekulacija nove vlasti nije u interesu gradana i privrede. To je novo otimanje deviza.
Videli smo da samo uvozni lobi ostvaruje ekstremne zarade. Ako na novim izborima budu smenjeni reformatori, hoce li se zakon o ekstraprofitu odnositi i na njih? Hoce li odgovarati oni koji su vodili takvu nakaradnu monetarnu politiku? Nova vlast, uprkos tvrdnjama guvernera, ne razmišlja na duge staze. Ona je prekršila sva predizborna obecanja i sada pokušava marketinškim trikovima da nas ubedi u svoje uspehe. A da li dinar vredi u inostranstvu najbolje da sami proverite. Privrednici neka pokušaju svom dobavljacu iz sveta robu da plate u dinarima, a vi, ako uspete da sakupite novac za put, pokušajte da kupite nešto u nekoj stranoj prodavnici. Ako ne uspete, onda su za to krivi zlobnici bez vizije koji ne shvataju da vi »možete ponovo razmišljati na duge staze«, »da se ne stidite da putujete po svetu«, jer dolazite iz zemlje »koja je u najkracem roku i na najuspešniji nacin završila proces tranzicije«!
