Radio je do skoro u Stejt departmentu kao prevodilac i politički konsultant, a budući da je „bez dlake na jeziku“ i uz to nepotkupljiv, dobio je – otkaz. četvrti put Višeslav Sima Simić biva otpušten odatle, jer su ga tamošnji Albanci optužili za navodnu pristrasnost, a zapravo je reč o nečem sasvim suprotnom. Simić je mnogo više od prevodioca i u krugovima bliskim Stejt departmentu to nije ostalo nepoznato.
– Uvek kada sam u svom poslu ponudio analizu koja nije bila u skladu sa već uvreženim gledištima o Srbima, bio bih sklonjen. Prvi put bilo je to početkom 90-ih, drugi put neposredno pre Dejtona, treći put u vreme bombardovanja – iznosi inventar otkaza iz američke državne službe, napominjući da je vrlo često bio primoran da, nakon obavljenog posla, registruje svoje neslaganje sa sadržinom onoga što je prevodio. Takva neposlušnost se ne prašta.
Svedok naličja
Obavezan zakletvom ćutanja o poslu kojim se bavi, mora da ćuti o stvarima koje su ga kao čoveka porazile. Ne zaboravlja sramnu situaciju od pre nekoliko godina iz doma jednog od vrhunskih političkih ljudi i desne ruke Madlen Olbrajt u koji je pored mnogo zvanica bio pozvan i jedan sadašnji srpski funkcioner, a tadašnji opozicioni lider. Taj naš čovek je toliko „lepo“ pričao o Srbiji i životu u njoj da su ga domaćini zamolili da ovu privatnu zabavu – napusti. Simić je bio prevodilac i drugom opozicionom lideru, sada takođe na visokoj funkciji u vlasti, koji je u stravičnom islamskom okruženju u Minesoti, gde je nedavno uhvaćen jedan od najsumnjivijih tipova iz terorističke priče o Bin Ladenu, pozivao na džihad protiv SAD. Zavirujući dugo i duboko u ovu vrstu naličja, Višeslav Simić je izgradio sopstvene kriterijume u politici koji iskazani odzvanjaju surovo. Malo se zna da je on bio glavni kraljevski koordinator po njegovom povratku u Srbiju, da bi sa time i rojalističkim usmerenjem raskrstio pošto je bio svedok izbacivanja princeze Jelisavete iz Dvora. Ne samo iz tog razloga za nju ima samo najlepše reči i smatra da bi upravo ona bila ličnost koja bi sa vrha Srbije mogla da okupi višestruko podeljenu Srbiju.
Osim što je majstor prevodilačkog zanata, Višeslav Simić je i pisac, humanitarni radnik, patriota koga vuče rodni Trstenik i Srbija, zbog onoga što se događa u otadžbini često je zabrinut i nepomirljiv da to mora da se menja. Iako više nego uspešan pisac, koji je za svoj roman „Srboboli“ dobio više književnih nagrada, a po svojim pesmama uvršten u antologiju američke poezije 90-ih, naš sagovornik je istovremeno trezven mislilac i politički pragmatičar, na šta je svakako imala uticaj i diploma sa prestižnog Kolorado univerziteta. Otuda u njegovoj biografiji mnogo detalja koji baš ne idu logički zajedno, ali za one koji ga bolje upoznaju savršeno se uklapaju – reč je o principijelnom intelektualcu koji se ne stidi da kaže da je nacionalista. To nije smetalo da ga i bez pitanja kadrovici iz G17 uvrste u svoj Politički savet.
– Veoma je važno da se u biću srpskog naroda prevaziđe nametnuti osećaj krivice zbog navodnog srpskog hegemonizma prema drugima. Srećom, mladi ljudi time nisu opterećeni. Nemam nikakvo osećanje krivice niti potrebu da se nekome izvinjavam i podilazim, jer ništa nisam ružno uradio – veli.
Kao zaposlen u Stejt departmentu bio je prvi Srbin koji je izašao pred Belu kuću da demonstrira protiv „Milosrdnog anđela“. Od tog vremena prestao je da plaća porez, nudeći američkim vlastima obrazloženje: „Ako je naša američka politika da pomažemo srpskom narodu, onda ja tu pomoć šaljem direktno, te zato neću da uplaćujem porez“.
četiri-pet dana po početku bombardovanja doputovao je u Srbiju i sve vreme NATO agresije putovao, sakupljao dokaze, bio među prvima posle tragedije u Grdeličkoj klisuri i sa punim koferima artifakata o humanitarnoj intervenciji vratio se u Vašington gde je držao konferencije za novinare i pokušavao da saopšti istinu o onome što se 78 dana dešavalo u ovom delu Evrope.
Prevodi nam ko stigne
– Znam da je sve to besmisleno, da podseća na donkihotovsku borbu sa vetrenjačama, ali je to moj princip. Kada bi svako učinio pomalo napravila bi se lavina. Nikada nisam oćutao kada se laži o nama proglašavaju istinom – primećuje.
Dobar deo svog života Višeslav Simić je posvetio ljubavi prema sopstvenom narodu. I kad piše i kad se bavi politikom. Nastojao je da svoja iskustva iz prevodilačkog posla na jednom od najvažnijih mesta na svetu podeli sa našim odgovornim ljudima. Međutim…
– Niko vas neće poštovati ako niste rekli kojim jezikom i na kom pismu da vam se obraćaju, ko će i kako prevoditi vaše reči. Nismo definisali da je naš jezik srpski, pismo ćirilica, prevodi nam ko stigne, mi sve prihvatamo. Već je normalno da razgovore sa našim ljudima prevode Hrvati, a oni po pravilu prevode kako im je volja, a kasnije pričaju na drugim mestima šta je naš nacionalni interes. Ni jedan dopis nije vraćen zato što nije na ćirilici, sve se prihvata, a recimo Hrvati me vrate i odbijaju da im ja prevodim – objašnjava šta se sve događa iza kulisa međunarodnih kontakata i razgovora.
Na skupu koji je neposredno pre bombardovanja okupio u Vašingtonu predstavnike medija, službujući prevodilac samoinicijativno je napravio selekciju pa je doslovce prevodio samo one koji su se izražavali u prilog vojnoj intervenciji, dok je sve druge gotovo preskakao. Iz pozadine je morao tada da reaguje Višeslav Simić, što će mu kasnije biti strašno zamereno. Isto kao kada je prilikom posete delegacije RS čuvenom „Njujork Tajms“ uhvatio koleginicu iz Hrvatske kako prevodi potpuno suprotno i ispravio je na licu mesta.
– Zbog suštine nacionalnog interesa treba o tome voditi računa, a ne iz nekih razloga mržnje i netrpeljivosti – podvlači, ilustrujući kako to izgleda primerom da našima sa Kosova prevode recimo Muslimani i Hrvati.
To ga je, valjda, kao i mnogo toga drugog, motivisalo da napravi neto za ljude sa Kosova, što se u Kongresu SAD nije dogodilo u poslednjih 15 godina – službeno saslušanje delegacije Udruženja nestalih i kidnapovanih koje je kao službeni dokumenat ostalo trajno zabeleženo u ovoj važnoj instituciji.
– Do sada ne samo da se naša strana nije dovoljno čula, nego se uopšte nije čula – primećuje.
Višeslav Sima Simić je taj posao obavio u ime nacije i u ime istine.
