Protojerej-stavrofor Petar Radoš, paroh hrama „Sveti Sava“ u Pertu, obeležio je prošle nedelje 50 godina bogosluženja u ovom gradu. Pored službi u hramu, povodom ovog retkog jubileja prireden je i svecani rucak u „Hajat“ hotelu, gde je pred mnogobrojnim gostima, proti Radošu odato priznanje za predani rad.
Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve predvodio je episkop australijsko-novozelandski Nikanor, a s njim su bili i sekretar eparhije, protojerej-stavrofor Miroslav Hadži-Popovic, jerej Zoran Ivanic iz Velingtona sa Novog Zelanda, buduci pomocnik prote Radoša, te LJubo Kudric i LJupko Cubrilovic.
Nakon što je sekretar CŠO „Sveti Sava“ Milan Sajcic pozdravio goste, predsednica CŠO Angelina Lukic prva je ocu Radošu cestitala jubilej:
– Nema lepše nagrade za coveka, nego kad gaji ljubav prema Bogu i svom rodu i da u tome uspešno istraje celog svog života. To je naš prota radio više od 50 godina. Mi iskreno blagodarimo Bogu, što nam je darovao današnji dan, da proslavimo ovaj retki jubilej. Naš prota živi za svoje uzvišene ideale, i zato je ostavio iza sebe trag, zbog cega ce ga pamtiti mlada pokolenja koja posle njega dolaze.
U svojoj reci, vladika Nikanor je izmedu ostalog naglasio:
– Cestitamo vam ovaj jubilej, vama i porodici vašoj, i cenjenoj protinici, koja je bila zajedno sa vama, možda baš onda kada ste, kao što ste i sami govorili cesto puta, posustali, ili pošli da posustanete – noseci breme i krst. Svim vašim saradnicima, od prvoga dana pa do danas, neka je hvala. Ovo je i njihov jubilej. Ovo je jubilej svih vaših parohijana. A na prvom mestu verujem da se Gospod raduje, zato što ste njega služili, njega slavili. Eto, danas je dao mnogima od nas tu blagodet i radost, da možemo vaš jubilej i vašu radost podeliti zajedno sa vama.
Vladika Nikanor je zatim proti Radošu procitao pismo upuceno od arhiepiskopa Hilariona, iz Ruske zagranicne crkve i predao mu Eparhijsku medalju kojom oni nagraduju zaslužne sveštenike.
Prisutnima se zatim obratio i sam slavljenik. Govoreci o vremenu kada je došao u Australiju, prota Radoš je rekao:
– Pocetak je bio vrlo težak, ali sam isto tako znao da je pocetak je polovica svega. Hram smo gradili polako, ali nikada nismo odlagali oružje, nego smo uporno ostali pri tome da stvorimo našu crkvenu zajednicu i postavimo je na sigurne noge.
Zahvaljujem se svima onima, narocito našoj predsednici i Upravnom odboru i svima koji su se našli pri ruci da ovo organizuju, i da ovaj dan oznace ovako lepo. Ja prosto ne mogu da verujem da je ovo stvarnost, nego mi se cini kao da je san.
Suze i cestitke
Medu onima koji su mu bili od znacajne pomoci, prota se toplim recima obratio i svojoj sestri Smiljki. Ni brat ni sestra nisu, tom prilikom, mogli da zadrže suze.
Posle posnog rucka, priredena je projekcija fotografija o životu i radu prote Radoša i slavljeniku procitana pisma i cestitke pristigla iz cele Australije i sveta.
