Nije crkva ni kompanija, ni kafansko, ni ugostiteljsko društvo, niti ko od clanova crkveno-školske opštine ima svoje akcije unutra, pa ce sutra da ih podeli izmedu sebe. Crkva je korist za generacije koje dolaze, da mogu normalnije i srecnije da žive u odnosu na nas, koji smo ih izgradili. A ne da bismo je cuvali od episkopa i patrijarha. Jedna ikona manastira Hilandara je skuplja nego sva imovina Srpske crkve u Australiji a još je niko nije prodao. Naše Žica, Studenica, Decani, Sopocani – mnogo su vredni i još ih niko nije prodao, draga braco i sestre. Pa što bi se neko drznuo da to ucini ovde? Znamo da to niko nece uciniti, vec se neko bavi takvom demagogijom da bi unosio nemir medu nas, a nama je potreban mir.
Niko ne pita o spasenju
Jedan od retkih mladih prisutnih, rekao je:
– Slušam ovo ovde veceras i žao mi je što sam potrošio nekoliko sati danas. LJudi postavljaju politicka pitanja, van sebe sam. Devet otaca ovde, a niko da upita šta nam je ciniti da se spasemo. Niko da zapita ovde ljude, kako svoju decu da ucim, šta da ih ucim. Ne, nego šta ce pisati na Crkvi i gde su pare? Veceras ako neko pogine, kakve ce to veze imati i da li ce ga to spasiti da li je bio clan ove ili one crkve…
– Za vaše napredovanje u duhovnom žovotu budite što cešce uz vašeg sveštenika. Pošli ste pravim putem i držite ga se, rekao je protojerej-stavrofor Dušan Rakic.
Ovo su reci protojereja-stavrofora Miroslava Hadži-Popovica izrecene protekle subote u Melburnu, gde je održano još jedno duhovno vece u organizaciji ovdašnje Srpske crkve. Za ovu priliku, protojerej-stavrofor Dragomir Šipovac procitao je delo arhimandrita Sofronija o Bogu, coveku i iskušenju. Kasnija pitanja su, medutim, izašla iz ove, cisto teološke sfere i odnosila se mahom na odnose u crkvi danas, posebno kada je rec o usvajanju novog ustava oko koga postoje prilicno oprecna mišljenja. Protojerej-stavrofor Hadži-Popovic zatim je rekao:
– Nesrecni raskol ’63. i ’64. sa nacionalne strane se prebacio u crkvene. Pocepao je crkvu svoju. Ali crkvu kao telo Hristovo, kao misticno telo Hristovo, cija je glava Gospod Isus Hristos, nije ni pocepao ni pobedio nego su mnogi sebi dozvolili luksuz i sebe su kroz taj raskol izbacili iz Crkve. Otac Dragomir Šipovac rece „koliko je duhovno emigracija dijaspore jaka i koliko je svoje dece dala u monaštvo i sveštenstvo, ne može na jednoj ruci da se izbroji“. Pa su, kaže, uvozili sveštenike – jesu, uvozili su one koji su rašcinjeni bili od strane svoje Crkve zbog svojih greha. Pa su ih onda uzeli što su se prodali za jednu recenicu „Ja sam antikomunista, a vladika je komunista“. Do problema je došlo kada su došli pravi sveštenici.
Ucesnici razgovora
Prisustvovali su – domacini protojerej-stavrofor Dušan Rakic i dakon Milic Rakic, a medu sveštenicima bili su i protojereji stavrofori Miroslav Hadži-Popovic i Dragomir Šipovac, protojerej Borislav Petrovic, protonamesnici Bojan Popov i Momcilo Vukša, jeromonah Petar Radulovic iz manastira „Sveti Sava“ u Ilajnu i jerej Milan Milutinovic.
U takvim odborima, kažu: kako ce sada nama pop da kaže kako cemo mi da radimo i koga cemo u upravu? Zaboravljaju da im taj isti sveštenik sece slavski kolac, vencava decu, krštava decu, ispoveda. Sve je to u redu, ali kad dodemo na skupštinu, sednicu, onda oni odlucuju.
Uzmite primer jutros radija, oglasili su se cetnici proglasom posle svog kongresa, cuo sam kako uvažavaju patrijarha Pavla, ali kažu:
„Mi smo protiv ustava“. Onda nešto nije u redu sa njima. Ako podržavaš svog patrijarha, a ne podržavaš onoga koga je patrijarh stavio da ti ovde bude njegov predstavnik, koga onda podržavaš, koga lažeš. Mi treba prvo da se molimo Bogu za sve one koji nisu svesni da svoju dušu prvo cuju. To je bilo i ovo predavanje – mnoge duše su obmanute i davo ih zanese, mesto da budu u Crkvi sa Hristom, kaže Hadži-Popovic.
Na pitanje zašto još uvek postoje natpisi „Slobodna pravoslavna crkva“, receno je da je 1992. dogovoreno da se izbriše rec „slobodna“ i stavi naziv Mitropolija novogracanicka, kao zvanicni naziv eparhije i u Australiji. Poslato je svim CŠO da urade tako, rekao je prota Šipovac.
Pice pored oltara
– Kao da mi ovde u Melburnu nemamo nijednog kluba, mesta gde bi se tocilo pice vec smo to preneli pored oltara. Onaj iz Adelejda kaže vladiki: „Pa ja pijem u crkvenom baru. Pomažem Crkvu tim prilogom“. Covece, nemoj piti i daj prilog crkvi. Nemoj sebe trovati.
„Ako je taj naziv stoga što je Crkva slobodna od davolske vlasti, od vlasti greha i vlasti smrti, onda je on opravdan. Ali crkva ne može da bude slobodna od svog naroda“, dodao je prota Borislav Petrovic.
On je odgovorio i na pitanje o „približavanju katolicizmu“, rekavši, izmedu ostalog:
– Niko ne smeta onome ko je izašao iz okvira ili pravila ucenja Crkve formulisanih na sedam vaseljenskih sabora – da se ponovo vrati ovamo. Kako cemo to uciniti, ako nema razgovora, a gde ima razgovora bice i dogovora, ali ne na štetu pravoslavlja.
