Srpski pravoslavni sveštenici u Australiji moraće, vrlo skoro, da se zvanično oglase i javnosti iznesu istinu o zbivanjima koja potresaju ovdašnju crkvu i ometaju napore ka njenom jedinstvu.
Ovo je nedavno, na srpskom Radiju Melton u Melburnu, izjavio protojerej-stavrofor Dušan Rakić iz CŠO „Sveta Petka“, kada se, u prilogu o veri, osvrnuo i na temu crkvenog jedinstva.
„Uzdamo se u Boga i Božiju pomoć da će nam dati razuma da prevaziđemo ono što počinje da bude kamen spoticanja – a to su opet neki novi razlozi koji pojedini ljudi izmišljaju i stavljaju na dnevni red. Pošto počinjemo da čitamo po novinama: sastali se Srbi ovde ili onde, u ime toga, a niko ih je nije pozvao i ne znam koga predstavljaju, a iznose svoja mišljenja, pričaju nešto što nema veze ni sa Srpskom crkvom ni sa njenim Ustavom. Tako da, moraćemo, hteli mi to ili ne, mi koji smo najodgovorniji, sveštenici, da se oglasimo.
Nadam se da će razum prevladati i ovoga puta i da će odgovorni reći jednom ‘dosta’: vi koji ćete biti crkveni, dođite u Crkvu, a vi koji ne želite Crkvu već ste u njoj zbog nekih svojih namera i potreba, potražite neku drugu tribinu jer Crkva nije tribina“, rekao je prota Rakić, podstaknut sastancima, po njemu neovlašćenih članova zajednice, na kojima se raspravlja o crkvenom Ustavu u Australiji.
Na molbu „Vesti“ da nam obrazloži svoj stav, prota Dušan je rekao:
– Ne sme i ne može nikakvo telo, ma koliko ono bilo zabrinuto ili nezabrinuto, predstavljati Crkvu ako tu nije prisutan vladika ili neko od sveštenika, a pogotovo ako nema odobrenje da se takvo telo sastane i da rešava crkvena pitanja. Ovo se dešava već nekoliko puta. Sednice se održavaju najčešće ovde u Melburnu. Dolazili su ljudi iz Adelejda, Sidneja, Brizbejna…
Odgovornost sveštenika
– Mi sveštenici ostajemo ovde godinama i ceo svoj život smo poklonili svojoj crkvi, a crkvene uprave su naši ljudi, hrišćani – Srbi pravoslavci i svetosavci koji su jedne godine u upravi, a druge možda nisu imaju manju odgovornost i obavezu prema crkvi nego sveštenici. Zato mi ne možemo menjati Ustav kako se nekome sviđa. To je glavni razlog da se ponovo dolazi do nekog rascepa – ističe prota Dušan Rakić
Vladiku uopšte nisu pozivali. Pozivali su pojedine sveštenike. Sveštenici su se uglavnom ogradili od toga i nisu hteli da budu prisutni jer znaju čemu to vodi i šta to znači.
Prota Rakić, osvrćući se na nastojanja da se prevaziđe raskol Srpske pravoslavne crkve u rasejanju, ističe:
– Hvala Bogu i našem dobrom patrijarhu Pavlu, svetom čoveku, i pokojnom mitropolitu Irineju – mitropolitu ondašnje Slobodne crkve, do pomirenja je došlo i Sabor srpskih episkopa priznao je sve sveštenike i sve episkope koji su se tada našli u krilu ondašnje Slobodne crkve, a opet koji nisu imali nešto na „duši“ što bi smetalo svešteničkom činu.
Od tada je, kaže naš sagovornik, postignuto mnogo na crkvenom ujedinjenju.
– Bar što se tiče Australije, sveštenici saslužuju jedni sa drugima. Apsolutno smo zajedno. Međutim, činjenica je da jedan dobar deo našeg naroda, ima tu i starijih i mlađih, koji izgleda nemaju sa kim više da se raspravljaju i svađaju, pa izmišljaju nove probleme, baš u Crkvi, gde nije mesto za to.
– Mi smo u obe eparhije: onoj koja je uvek bila uz maticu crkvu u Beogradu i onoj uz Mitropoliju novogračaničku, a koje su obe u nadležnosti jednog episkopa, imali određen po jedan tim. Trebalo je da rade na zajedničkom crkvenom Ustavu i iz obe eparhije izdvoje ono što je najpotrebnije i najzgodnije, a opet da se ne naruše crkveni kanoni i zakoni – u cilju da budemo ne samo administrativno već i u svakom pogledu ujedinjeni. Međutim, kada je Ustav sada završen i sklopljen, javili su se neki ljudi koji su to na jedan način podrili – kaže prota Dušan Rakić.
– U eparhiji koja je uvek bila uz maticu iz Beograda, svaka CŠO i svaki sveštenik se složio da je Ustav ispravan. Međutim, iz druge eparhije ni jedna CŠO nije potpisala da se slažu, svi su pronašli neku zamerku i protiv su tog Ustava. Sad čak jedna grupa ljudi koja sebe naziva „Srbima zabrinutim za budućnost Srpske crkve u Australiji“ ide dotle da i dalje obnavlja staru priču da će vladika i sveštenstvo da prodaju manastire i crkve, da će da ih odnesu ako se Ustav ne prilagodi njihovim „ćeifovima“ i njihovim idejama.
Prota Dušan ističe da su, po položaju, sveštenici najpozvaniji da daju svoju reč:
– Mi sveštenici prvenstveno moramo biti odgovorni za poredak u crkvi, jer onamo gde sveštenik nije „glava“ crkve ne može da bude ni crkva kako treba, ni narod kako treba. Nadam se da će ova situacija da se prevaziđe. Još uvek ima pametnih ljudi, Bogu hvala, na obe strane, mada je i ovo pogrešno kada kažem: dve strane, ali sad je takva sitacija.
