Teško da je naš poznati komediograf Branislav Nušić i u svojim najsmelijim snovima mogao da pretpostavi da će njegovo „Sumnjivo lice“ biti „prevedeno i prikazivano“ na severnoameričkom kontinentu, u Kanadi, zemlji o kojoj da je jedva neko nešto znao kada je 29. maja 1923. godine ovaj njegov komad prvi put izveden u beogradskom Narodnom pozorištu. Ipak, 80 godina kasnije „Srpski teatar u Otavi“, neprofitna kulturno-umetnička organizacija osnovana u oktobru prošle godine, i njenih 13 članova, entuzijasta i zaljubljenika u umetnost i pozorište, doneli su na ovaj daleki kontinent duh Nušićevskog zapleta, zapravo duh vremena u kome je Nušić živeo, sočne replike koje su i danas začuđujuće i zastrašujuće aktuelne, i pre svega lepotu i sočnost maternjeg jezika.
LJubav prema sceni
Nakon nastupa u Otavi, koji je publika sa oduševljenjem propratila, „Srpski teatar u Otavi“ nastupiće sutra i u Torontu, u Betty Oliphant teatru.
– Nas je povezala ljubav prema pozorištu, ljubav koja, kao i sve druge ljubavi, traži mnoga odricanja, večno mlada srca, stalnu potrebu za nečim novim i savršenijim, večiti, tihi plamen koji u nama razgara želju da se na sceni igramo kao deca, a uz svu odgovornost odraslih i da to, napokon, pokažemo publici – objašnjava Dimitrije Stanišić, reditelj predstave u kojoj i sam igra, inače predratni sarajevski radio-režiser i profesor muzike u Otavi.
– Želja nam je bila da osnujemo pozorište koje će zadovoljiti sve uslove i pretpostavke jedne umetničke institucije koja se bazira na bogatstvu i vrednosti tradicije srpskog pozorišnog i kulturnog postojanja. To što sticajem raznih nesrećnih okolnosti živimo na američkom kontinentu uopšte ne znači da nemamo potrebu za našom kulturom. Smatram da je pozorište najjači izraz svega što imamo i zato smo želeli, osluškujući potrebe naših ljudi koji žive ovde, da napravimo nešto čime ćemo kao narod biti ponosni, a što će istovremeno biti i naše najbolje oružje u predstavljanju naše kulture i umetnosti, duha svih nas.
Stanišić naglašava da je želja svih članova pozorišta, koji, nekim neverovatnim sticajem okolnosti, svi sviraju najmanje po jedan instrument, da nekada, u budućnosti, izgrade zgradu svog teatra. Svesni da je to san koji ni mnogo jačim i većim organizacijama nije uspeo da se ostvari, glumci, reditelj i scenografi „Srpskog teatra u Otavi“ polako razrađuju i finansijsko poslovanje „kuće“.
Pozivi sa svih strana
Svi članovi rade, dekorišu, glume i obavljaju sve što treba besplatno. Svaki dinar koji se zaradi, sada već i putem predstava ili priređenih umetničkih i zabavnih večeri (gde se obilato koristi muzičko znanje), namenjen je funkcionisanju pozorišta. Planiraju i da potraže bespovratne kredite koje država poklanja ako oceni da je poduhvat umetnički vredan. Svi koji to žele, mogu da postanu članovi teatra. Ako nemaju talenta, mogu finansijski pomoći, čime će njihovo članstvo, takođe, biti vredno i zapaženo.
– Mi smo stvorili kulturno jezgro u kanadskoj prestonici. Trenutno smo angažovani na pravljenju prodora na zapad (u Toronto) i prema Montrealu. Udaljenije tačke ove prostrane zemlje na kojima se govori srpski moraće malo da sačekaju na „Srpski teatar u Otavi“ iz jednostavnog, finansijskog razloga. Kad bude para biće i „muzike“. Pozivi stižu sa mnogih strana, kada budemo u prilici mi ćemo i odgovoriti na njih – bez dileme govori Dimitrije Stanišić.
Do tada, u pozorištu se ozbiljno radi. U planu je nekoliko projekata o kojima, za sada, ne žele da govore, da ne bi „urekli“ sreću. Prvi i najvažniji zadatak jeste obrazovanje kadrova, ono pozorišno, naravno, i kadrovsko jačanje.
– Svestan sam različitih nivoa sposobnosti naših članova. Neki od glumaca glumom su se bavili amaterski, nekima je ovo prvi susret sa scenom, niko nema akademskog znanja. Ja sam istovremeno i reditelj i pedagog, jer ih učim glumi kroz rad na samim projektima – zaključuje Stanišić.
Nušić i na engleskom
Naši planovi su ambiciozni. Igraćemo engleske komade na srpskom, ali mi želimo da igramo predstave i za Kanađane, dakle prevode naših tekstova. Već imamo u dobroj meri pripremljeno „Sumnjivo lice“ i na engleskom. Prevod smo dobili od jednog 78-godišnjeg Škotlanđanina koji je dugo živeo u Beogradu i koji je, fasciniran našom kulturom, preveo i Nušićeve komade „Gospođa ministarka“, „Ožalošćena porodica“ i „Dr“, kaže Dimitrije Stanišić.
Nepresušni entuzijazam
„Srpski teatar u Otavi“ čine Aneta Cvjetičanin, Snežana Jakšić, Nemanja Janjatović, Micko i Gordana Jevtović, Ivan Jović, Maca Lazarević, Rajko Pajčin, Goran Pop-Jordanov, Dimitrije i Vildana Stanišić-Keler, LJilja i Stanko Trivunčić. Teatar je nastao iz Pozorišne družine „Miloš Crnjanski“ koja deluje kao sekcija Crkvenoškolske opštine u Otavi.
članovi teatra naglašavaju da im nije odgovarao takav status, hteli su nešto drugačije, zahtevnije i prema sebi i prema publici, i zato su osnovali novo pozorište. Smatraju da je konkurencija dobra i želja im je da jednoga dana u Otavi bude bar pet-šest srpskih pozorišnih ansambala.
