Ova knjiga govori o jednom prošlom vremenu, tj. ratu u Bosni i Hercegovini, upoređujući ga sa sadašnjim ratovima, koji su poslednjih godina pogodile Bliski Istok. Protagonisti u ovoj knjizi jesu Srbi, koji su bili prinuđeni da ostave svoje domove tokom rata u Bosni, kao i njihovi međusobni sureti u izbeglištvu, kao i njihovi životi danas u vremenu u kojem se prošlost ponavlja, ali u nekom drugom ambijentu i okruženju.
Prva stranica vaše knjige počinje rečenicom „Ja sam emigrant, izgubio sam dušu, ali imam slobodu. Tamo gde je kuća moja, tamo vlada melanholija“. Kome je posvećen ovaj stih?
Knjiga prepričava živote mnogih ljudi koji su preživeli ili žive tu nesreću ili čak suprotno „sreću“ koju sa sobom donosi emigracija. Glavni protagonista je zapravo „mali čovek“ koji se trudi na sve moguće načine da preživi i da napravi nešto od svog života. Ali, na žalost, taj mali čovek ne radi ništa drugo, osim toga što trpi i stalno gubi. Kada se rodi, on je jedino živo biće na planeti zemlji koje je svesno svoje smrtnosti. Kada voli, on je svestan da će jednog dana biti ostavljen ili će ostaviti nekoga za sobom. Tog mog protagonistu, često opisujem u ratnim uslovima, jer smatram da je rat jedna od naijskrenijih stvari koju je čovek izmislio. Ja nisam izmislio rat, ali je on izmislio mene.
Jedna od priča u ovoj knjizi nosi naslov „Prljava krv“, koja se dešava daleke 1913. godine u jednom malom selu smeštenom na bugarsko srpskoj granici. O čemu je zapravo reč?
Prljava krv je takođe drugi naslov knjige. Simbolično, to je početak svakoga od nas. Zapravo reč je o teretu koji nosimo ceo život, a da nije ni naš. To je ono što smo nasledili po rođenju. Teret koji moramo da živimo i ako i probamo da ga ignorišemo i sakrijemo, uzaludno….drugi sa lakoćom u nama ga pronađu.
Tokom cele radnje knjige, prisutna je neka vrsta mističnosti koja istražuje četiri glavna aspekta koji se provlače u svim pričama knjige? O kojim aspektima je reč?
Knjiga Emigrant se bazira na četiri fundamentalna aspekta: sudbina koju ne možemo kontrolisati; koncidencija koja je najvažniji aspekt u našem životu, iako ne mislimo da je tako; osećanja koja su naša vodilja na našem beskrajnom putu u potrazi za čudovištem koje se zove ljubav; i na kraju misterija koja nas obuzima i guši tokom našeg postojanja. Knjiga Emigrant je zapravo priča o jednoj majci i njenoj ljubavi.
Rođeni ste i odrasli u Sarajevu. Kada je počeo rat, emigrirali ste u Italiju, i danas živite u Begramu. Kakav je bio život nekada u Sarajevu, a kakav je danas?
Sarajevo je bio moj grad, moja kuća, moj dom. Međutim, danas taj grad pripada nekom drugom, ako se to može nazvati pripadanjem. I neka im je sa srećom. Ne mogu ništa više da kažem o tome, jer imam samo jedno srce i u njemu nije ostalo ništa više što podseća na mene i unutar njega nema više mesta ni za ljubav ni za mržnju.
Živite već više od 20 godina u Italiji. Da li se osećate kao kod kuće?
Ponekad pomislim kako bi trebalo da sredim svoj život i da se skrasim na nekom mestu, na mestu koje se zove „kuća“. Međutim, ja sam to mesto već odavno pronašao, i to sada shvatam. Ono je unutar mene, i trajaće koliko budem i ja trajao. Takođe, pronašao sam još jedno lepše i bolje mesto. To je osećaj kada imate svoje mesto kod nekog drugog. Moje se zove Alesandra, moja žena. U suštini, svaka značajna stvar u životu, mogla bi se nazvati kućom. Tako, niko ne može da vam je oduzme. Italija je jedna lepa zemlja, i takođe predstavlja jednu lepa kuća za mene.
