Švajcarska preciznost i srpski inat, kombinovani u najnovijem angažmanu nekolicine naših ljudi predvodenih Veselinom Cesarovim, clanom Poslovnog saveta dijaspore Privredne komore Srbije, glavni su „krivci“ što su poslovni ljudi iz srpskog rasejanja u ovoj alpskoj državi stvorili nešto što je za naš mentalitet bilo nezamislivo.
Prvi put su se naši ljudi tamo organizovali na dobrovoljnoj i vanstranackoj osnovi – u našoj ambasadi u Bernu konstituisan je srpski Poslovni savet dijaspore Švajcarske, otvoren za sve zainteresovane.
Namera im je da se posle skupa u maticnoj prestonici, na kome je svaki od srpskih ambasadora biznisa u koje spada i Cesarov – a ima ih deset – preuzeo obavezu da nešto ucini za bolju krvnu sliku biznisa sa oznakom „Srbija“, Švajcarska poslovno približi srpskoj privredi.
„Mi cemo pomoci“
Krajem prošle godine stvoren je zapravo osnovni mehanizam za poslovno povezivanje Švajcarske i Srbije, za njihovu medusobnu vecu robnu razmenu, konkretizovan je teren za unapredenje odnosa matice i dijaspore u ovoj zemlji. Upucen je i otvoren poziv svim zainteresovanim potencijalnim partnerima da se, bez ustezanja, obrate ovoj novoj srpskoj instituciji za bilo koju informaciju o tamošnjim firmama s kojima naši ljudi iz Srbije posluju, a što može biti od koristi u donošenju konacnih poslovnih odluka i planova. Poslovni savet dijaspore Švajcarske je organizovan u cetiri strucne grupe koje pružaju usluge iz svih oblasti privrednog i društvenog života.
– Ako neka firma želi da plasira svoju robu u Švajcarsku, ako je zainteresovana da proveri bonitet neke tamošnje firme, ili da se raspita o nekom propisu ili zakonu, mi joj možemo pomoci – uverava nas Veselin Cesarov.
– Nisu problem novac i investicije, problem su projekti – beležimo kratku i poucnu dijagnozu Cesarova.
Znacaj postojanja pravih projekata posebno je važan i zbog mogucnosti angažovanja znacajnih sredstava iz budžeta švajcarskih državnih sekretarijata za privredu i pomoc zemljama u razvoju. Prvi finansira projekte sa težištem na smanjenju nezaposlenosti, povecanju izvoza i ekologiji, a drugi humanitarne potrebe.
Naime, konstituisanjem Poslovnog saveta stvorena je organizaciona forma koja može da se pojavi pred tamošnjim vlastima i zatraži investicije, ali su za tako nešto neophodni i kvalitetni i ozbiljni projekti. Stoga ne cudi što su naši biznismeni iz Švajcarske kao jedan od važnijih zadataka predvideli i stavku „priprema i prezentacija projekata koji se finansiraju iz budžeta“ njihove nove domovine.
Izvoz prehrambenih proizvoda
– Do kraja marta planirali smo odlazak i prijem predstavnika Poslovnog saveta dijaspore kod švajcarskih organa vlasti uz prezentaciju našeg programa rada i paletu usluga – veli Cesarov, promovišuci ovo telo i kao poslovno-informativni centar na raspolaganju švajcarskim partnerima zainteresovanim da posluju s našom zemljom.
Ipak za uspeh ovakvog modela najbitniji su konkretni poslovi, a ljudima od biznisa ukljucenim u ovaj projekat ocigledno nije stran ni ovakav pristup.
– Na kratak rok, od recimo godinu dana, moguc je izvoz naših prehrambenih proizvoda u Švajcarsku, buduci da nas je ovde oko 150 hiljada. Spremni smo da delegaciji naših proizvodaca vrlo brzo organizujemo posetu u tri najveca lanca robnih kuca i samoposluga – veli naš sagovornik, primecujuci da „mi raspolažemo kanalima plasmana, a Privredna komora Srbije bi morala da uradi strategiju“. Pri tome, valja poci od jednostavnog metoda racunanja, uveravaju dobri poznavaoci tamošnjeg tržišta – koliko, recimo, kod nas košta kilogram ajvara ili kiselog kupusa plus troškovi prevoza i carine – kako se ne bi dogodilo da se s visokom i nekonkurentnom cenom pojavimo pred tamošnjim potrošacima.
U ove ciljeve koji su brzo ostvarivi Cesarov ubraja i pomoc našim osiguranicima u sektoru zdravstva, kao i poboljšavanje konzularnih usluga, što bi umnogome popravilo sveukupni imidž naše diplomatsko-konzularne službe medu ljudima iz rasejanja.
Kad je rec o srednjorocnim zadacima, tu u prvi plan stavljam osnivanje jedne srpske banke u Švajcarskoj, u saradnji sa centralnom bankom iz matice i nekom komercijalnom, ciji bi zadatak bio prikupljanje sredstava naših gradana u Švajcarskoj i plasiranje u maticu – objašnjava Cesarov.
Prica o aktivnostima PSD-a Švajcarske ovde se ne završava. Lobiranje, ucešce u osnivanju jugoslovenske komore mladih u Beogradu, organizovanje koncerta zahvalnosti u cast uglednog profesora Badoksa sa Univerziteta u Lozani, koji je mnogo pomogao studentima, samo su neke od aktivnosti iz prepunog kalendara obaveza koje cekaju ovu ekipu naših ljudi. I naravno, spremni su da odgovore svakome od naših poslovnih ljudi koji im se jave elektronskom poštom na adresu: mailzcemetal.ch.
