SEZONA je referenduma! Ne onih koji se raspisu, pa sprovedu, vec drugih o kojima se, uglavnom, mnogo prica. Neki su, doduse, u Crnoj Gori nedavno tvrdili da referendum nikada nisu ni pominjali, ali je ovaj modni trend, bez carine u Brodarevu, uvezen i u Srbiju.
Demohriscanska stranka pocela je u ponedeljak (29. april) kampanju u 14 gradova pod nazivom „Vas potpis za samostalnu Srbiju“. Za pokretanje postupka koji ce dovesti do raspisivanja referenduma potrebno je prikupiti sto hiljada potpisa, a predsednik stranke i ministar u Vladi Zorana Djindjica (jedan od potpisnika Polaznih osnova za preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore) Vladan Batic ocekuje da ce do 28. juna, kada se akcija zavrsava, biti prikupljeno vise potpisa nego sto je potrebno.
Batic je prvi potpisao peticiju i izjavio da je doslo vreme da Srbi na pocetku treceg milenijuma afirmisu svoj nacionalni i drzavni subjektivitet, a pitanje Kosova bice reseno u korist srpskog naroda jedino ako Srbija postane samostalna drzava.
– Ako bi sudbina Kosova trebalo da zavisi od Crne Gore, ovako podeljene, koja dovoljno ne brine ni o sebi, mi bismo ga izgubili, kaze ministar pravde.
Vecina analiticara, medjutim, misli da je rec o politickom marketingu. Bosko Mijatovic iz Centra za liberalno-demokratske studije veruje da je u pitanju politicka promocija jedne male stranke:
– Cilj je da se zalaganjem za samostalnu Srbiju, opciju koju ne podrzavaju glavne stranke, prikupe biraci, odnosno gradjani koji se zalazu za tu ideju, ili makar nisu protiv nje. Ne vidim smisao takvom zalaganju, posto je vecinsko raspolozenje u Srbiji i dalje za zajednicu sa Crnom Gorom. Drugo, Sporozum o odnosima Srbije i Crne Gore predvidja preispitivanje, odnosno pravo i jedne i druge republike da organizuje referendum i definitivno presipita raspolozenje gradjana, tek za tri godine.
I politicki analiticar Zoran Lutovac misli da glavni cilj nije insistiranje na samostalnoj Srbiji, vec uzi stranacki interes.
– Akcija je usmerena ka tome da se DHSS profilise kao stranka na politickom trzistu Srbije, da joj se da robna marka politicke prirode, koja bi razlikovala tu partiju od mnostva malih stranaka. Naime, u javnom mnjenju Srbije ta partija nije dovoljno poznata, niti gradjani prave razliku izmedju nje i nekih drugih manjih stranaka.
Zahtev da se i u Srbiji raspise referendum dnevno-politickog je karaktera, kaze Lutovac:
– Cak i da je autentican, referendum se raspisuje u odredjenim okolnostima, prema unapred propisanoj proceduri, i ne zavisi samo od nas. Narocito ako zelimo da se integrisemo u Evropsku uniju. Ako planiramo integraciju, moramo da cujemo savet Evropske unije, da vidimo sta ona misli o tome, koji je nacin i put najlaksi i najbrzi, a za EU pozeljan. Prema tome, kada EU sugerise vec usvojeno resenje, to znaci da ona stoji iza toga, a zajednicka drzava Srbije i Crne Gore imace koristi, jer ce ka integraciji ici brze.
Akciju DHSS-a kao „politicki neodgovornu“ ocenjuju i u Demokratskoj stranci Srbije, partiji predsednika Kostunice, koja se najupornije zalagala za ocuvanje zajednicke drzave. Potpredsenik DSS-a Zoran Sami tvrdi da je kampanja suprotna koalicionom sporazumu DOS-a.
– Ne uzbudjujem se zbog ove akcije DHSS-a, kao i zbog pokusaja nekih drugih stranaka, jer iza njih ne stoji narocito biracko telo.
Nije korektno sto to rade suprotno postojecem koalicionom sporazumu, a nije ni politicki mudro, kaze Sami.
Rizicna akcija
Sa ovim ocenama ne slaze se predsednik Politickog saveta DHSS-a Milan St. Protic:
– Tako komentarisu oni koji pripadaju strankama i grupacijama koje brane Sporazum. Sasvim je jasno da je ovo jedna rizicna akcija, jer je DHSS u nju usla potpuno sama i bez ikakve podrske drugih stranaka, kako u DOS-u, tako i van njega. I ne moze da se kaze kako je to u korist partije. Osnovni interes je da se Srbiji obezbedi buducnost kakvu ona zasluzuje posle 5. oktobra.
Protic istice da Sporazum izmedju Srbije i Crne Gore ne daje nikakvu nadu da ce se stvoriti jedna cvrsta, dugotrajna drzava, a Demohriscanska stranka Srbije samo je konstatovala tu realnost. Tvrdi da isto misle i svi drugi u DOS-u, ali iz pragmaticnih razloga nisu spremni to i da kazu.
Demohriscani se pozivaju i na istrazivanja javnog mnjenja koja pokazuju porast raspolozenja gradjana za samostalnu Srbiju. Tako, prema poslednjem ispitivanju Centra za politikoloska istrazivanja Instituta drustvenih nauka, vecina gradjana smatra da u Srbiji treba odrzati referendum o Polaznim osnovama za preuredjenje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore. Sporazum ima podrsku vecine gradjana vece federalne jedinice, ali znatno manju od one koju su iskazivali u slucaju ocuvanja federacije.
Milan St. Protic tvrdi da se procenat gradjana koji bi radije da zive u „nezavisnoj drzavi Srbiji, nego u ovako definisanoj tvorevini“, krece preko 50, a po mnogim istrazivanjima i preko 60 odsto.
Analiticar Zoran Lutovac kaze, medjutim, da bi trebalo razlikovati ispitivanje javnog mnjenja zasnovano na uzorku od 500 ispitanika telefonskim putem od istrazivanja koja se rade intervjuom, oci u oci, na reprezentativnom uzorku na celoj teritoriji Srbije.
– Postoje razlicita istrazivanja i firme koje ih obavljaju, pa ne bi trebalo citati samo naslove i rezultate, vec i uzorak, kao i ko ih radi, da bi se ona mogla smatrati relevantnim. Cesto se ofrlje govori kako sva istrazivanja pokazuju da je javno mnjenje za samostalnu Srbiju, sto nije tacno. Istrazivanje javnog mnjenja Instituta drustvenih nauka, sprovedeno krajem februara i u martu, pokazuje da je vecina javnosti za zajednicku drzavu. U medjuvremenu se sto-sta desilo, ali treba razlikovati raspolozenje gradjana situacionog karaktera, odnosno izazvano situacijom, kao sto je ovo, i dublje ukorenjena uverenja.
Lutovac, koji je i savetnik srpskog premijera Djindjica, istice da ispitivanja od sezdesetih godina na ovamo, pa i ona od izbijanja krize, pokazuju da ogromna vecina gradjana i Srbije i Crne Gore zeli zajednicku drzavu. Tek sukobi politickih elita doveli su do toga da, najpre u Crnoj Gori, poraste broj onih koji su nezavisnost, a „pod uticajem razvlacenja tog problema“ i u Srbiji u poslednje vreme raste broj gradjana koji su skloniji osamostavljivanju.
Po Lutovcu, cak i ako bi Srbija htela nezavisnost, ako bi za nju bila vecina gradjana, trebalo bi postaviti pitanje da li bi siri medjunarodni interes trebalo podrediti interesu volje gradjana. Ovaj analiticar navodi kao primer Alandska ostrva, koja su pred pred Drugi svetski rat pripala Finskoj: gradjani su bili za prisajedinjenje Svedskoj, ali je medjunarodna zajednica, u interesu stabilnosti regiona, odlucila da ta teritorija pripadne Finskoj.
– Volja gradjana u politickom procesu vrlo je bitna, ali nije presudna, narocito kada se odlucuje o pitanjima koja se mogu ticati citavog regiona. Naime, kada medjunarodna zajednica proceni da su stabilnost regiona, ili ljudska prava, opsti ciljevi i interesi, iznad interesa pojedinog naroda, relativizuje se i pravo na samoopredeljenje i izjasnjavanje tog naroda. I u tom kontekstu treba staviti izjasnjavanje i referendum, kaze Lutovac.
Kampanja Demohriscanske stranke otvara i pitanje politicke dolsednosti, jer Polazne osnove za uredjenje odnosa Srbije i Crne Gore potpisao je srpski premijer Zoran Djindjic. Predsednik DHSS-a Vladan Batic ministar je pravde u toj vladi, njegova partija u Skupstini Srbije izjasnila se protiv sporazuma, povela je akciju koja je u suprotnosti sa zvanicnom politikom Vlade Srbije, ali on i dalje ostaje drzavni funkcioner. Zoran Lutovac to komentarise:
– To sto Demohriscanska stranka ima drugaciji stav od onog koji ima Vlada Srbije, u kojoj, takodje, ucestvuje, ne moze da prodje zbog toga sto od volje te stranke ne zavisi volja Vlade. Drugim recima, da je usvajanje sporazuma zavisilo od DHSS-a, pitanje je da li bi se oni tako ponasali i da li bi, po cenu izlaska iz vladajuce koalicije DOS insistirali na tome. Ja mislim da ne bi.
Baticeva „fotelja“
Milan St. Protic smatra da ministarska funkcija u ovom slucaju ne obavezuje Vladana Batica:
– Biti ministar u koalicionoj vladi, koja nije zauzela jedinstven stav o tom pitanju, kao i citava koalicija, ne obavezuje ministra pravde da u pogledu na zajednicku drzavu mora da ima stav kakav neko ocekuje od njega. U krajnjoj liniji, ako tu ima nekog spora, pitanje moze da se pokrene u samoj vladi, ili koaliciji. U koalicionom sporazumu pise, medjutim, da stranke clanice zadrzavaju pravo autonomno delovanje.
Najzad, da podsetim da ni platforma DOS-a o minimumu zajednicke drzave izmedju Srbije i Crne Gore, kao ni ona DOS-a i SNP-a, nisu ovim Sporazumom zastupljene ni u jednom jedinom procentu. Nedoslednost u politici neizbezna je, a mi u DHSS-u trudimo se da kazemo kako stvari zaista stoje. Ne vidim kakve zajednicke veze imaju ministar pravde i pitanje zajednicke drzave, da bi jedno drugo ugrozavali.
Protic, takodje, kaze da se DHSS nece zaustaviti samo na zahtevu da se referendum raspise:
– Nigde ne pise da su se drzave obavezale da nece raspisati referendum. Najzad, taj Sporazum jos uvek nije prihvacen u saveznom parlamentu, SNP zahteva dodatne garancije, Skupstina Crne Gore priprema svoje zakljucke, tako da smo daleko od njegovog usvajanja, a jos dalje jedinstvenog tumacenja, a jos dalje od Ustavne povelje. I ceo taj proces trajace mnogo duze od predvidjenog i pitanje je da li ce dati ikakav rezultat.
Njegovim prihvatanjem mi gubimo dragocene tri godine u nadmudrivanju sa Crnom Gorom, da bi se nakon tog perioda konstatovala realnost. I ko ce za to snositi odgovornost?
Zoran Lutovac istice, medjutim, da bi vece partije morale da preuzmu stvaru u svoje ruke:
– Jedna velika kampanja najvaznijih stranaka u Srbiji, koje bi se zalozila za opstanak zajednicke drzave, vrlo brzo bi ucvrstila i produbila uverenje da je zajednicu potebno sacuvati. Narocito kampanja u kojoj bi se iznele prednosti njenog opstanka.
Taj stav je kod Demokratske stranke jasno profilisan i nedvosmilen je: kaze se da je u interesu Srbije i njenih gradjana ovaj sporazum koji je potpisan, jer je to nacin da zajednicki idemo brze u evropske integracije i da brze ostvarujemo reforme. Vrlo su konkretni razlozi zbog cega je to bolje. To, naravno, ne znaci po svaku cenu, odnosno po cenu da ce svima biti losije. Ali, prednosti koje je predocila Evropska unija ocigledne su, a osim onih koje su prakticne prirode, postoje i dublji razlozi. Oni su istorijski, bliskost tradicije i kulture gradjana Srbije i Crne Gore… Zbog toga je opstanak zajednicke drzave opravdan i ima podrsku Demokratske stranke.
Narocito ako, po recima Boska Mijatovica, koji se godinama bavi srpsko-crnogorskim odnosima, „odvajanje od Crne Gore neke velike strateske, politicke, ekonomske i socijalne posledice ne bi imalo“.
