BEOGRAD: Šef Odseka za borbu protiv organizovanog krijumcarenja robe MUP-a Srbije Boris Batarilo izjavio je da u Srbiji postoji desetak jakih i veliki broj manjih grupa koje švercuju cigarete, ali da organizovani kriminal u švercu cigareta nije dostigao nivo mafije.
U Srbiji se godišnje potroši oko 2.000 tona cigareta. Prema procenama policije i carine, oko 600 tona uveze se legalno, oko 600 tona se proizvede u domacim fabrikama, a ostatak se prokrijumcari. Švercovane cigarete u Srbiju ulaze kroz dva glavna krijumcarska kanala sa Kosova i Crne Gore, kaže Batarilo.
Preko teritorije Kosova krijumcari uglavnom ubacuju makedonske i hrvatske cigarete i manje kolicine „laki strajka“ i „marlbora“ koji se proizvode na Kosovu, najcešce u fabrici u Gnjilanu. Iz Crne Gore u Srbiju stižu cigarete zapadnih proizvodaca, najviše proizvodi BAT.
„Glavni distributivni centri za švercovane cigarete su u okolini Novog Pazara i Kraljeva. Cigarete švercovane iz Crne Gore uglavnom, preko Brodareva i Jabuke, odlaze u Kraljevo, dok sa Kosova idu u oba regiona. Odatle se roba distribuira po Srbiji“. Batarilo navodi da se švercom cigareta u Srbiji bave desetine manjih ili vecih grupa koje nisu povezane i kontrolisane iz jednog centra.
„Procenjuje se da, medu brojnim manjim grupama, postoji deset jakih švercerskih ekipa u Srbiji. U svakoj grupi postoji organizator koji daje novac i angažuje saucesnike. Najcešce je taj glavni covek biznismen koji ima legalni posao i trudi se da se ne povezuje sa švercerskim poslovima. Za policiju je veoma teško da dokaže umešanost te osobe u posao, jer su dokazi protiv njega retkost. Cesto i iza tog prividno glavnog stoji neko još jaci“, objašnjava Batarilo.
