Da li je uopste moguce da bilo ko od sadasnjih ili bivsih socijalistickih funkcionera resi da opste nerasplozenje odnosom na levici pretoci u pravljenje nove stranke .
Kada je 28. novembra 1995. godine posle trijumfalnog povratka iz Dejtona, predsednik Srbije Slobodan Milosevic, krseci statut svoje Socijalisticke partije Srbije, za 12 minuta “ obrisao “ partijske gigante (dvojica potpredsednika, Bora Jovic i Mihailo Markovic, sefovi vojvodjanskih i beogradskih socijalista Radovan Pankov i Slobodan Jovanovic, Milorad Vucelic) jedan njen visoki funkcioner nam se kleo da je sasvim izvesno da su se iste veceri sastali Dobrica Cosic, Mihailo Markovic, Borisav Jovic, Brana Crncevic, Milorad Vucelic…a sve radi osnivanja nove stranke. NIN je tada napisao: “ Coveku koji nam je saopstio ovu ‘informaciju’ kazali smo da ce je NIN objaviti uz opasku da Sluzba ocigledno pokusava da opravda svoje postojanje. “
Grebatori
Ovoga puta, posto je za potpuno odstranjivanje Nebojse Covica iz SPS-a utroseno mnogo vise vremena, jos niko nije lansirao vest da ce se on staviti na celo nezadovoljnih socijalista, praveci neku novu stranku. Da li je to posledica cinjenice da Sluzba trenutno ima vaznija posla ili da vise niko ne racuna na mogucnost da “ pali socijalista “ sme, moze i ume da osnivanjem sopstvene stranke pokaze da jeste “ lik i delo “ , da nije bio samo privremeni grebator o Milosevicevu harizmu?
Dosadasnji kratak pregled raspadanja SPS-a, odnosno istorija njegovih “ gresnika “ pokazuje da, osim u jednom slucaju, nikome od njih nije padalo na pamet da posle “ skidanja sa funkcije “ krene u samostalnu politicku odiseju. Pa i taj jedini slucaj bio je, sahovskim recnikom kazano, “ iznudica “ . Devetorica poslanika SPS-a u Skupstini Srbije na celu sa Jovanom Cvetkovicem odlucila su, sredinom 1992. godine, samo da osnuju poseban drugi poslanicki klub unutar SPS-a, ali su onda bili prinudjeni da naprave i Socijaldemokratsku stranku i zbog toga sto je Partija brzo resila da njeni clanovi ne smeju svoj potpis da stave na deklaracije i platforme drugih politickih organizacija, cak i ako je njihov sadrzaj istovetan sa stavovima SPS-a.
A razloga sto socijalisticki “ gresnik “ ne evoluira u “ otpadnika “ ima na pretek i ne nalaze se samo u strahu od osvete mocne stranke ( “ Tek kada sam postao funkcioner shvatio sam kakva je to grandiozna masina za proizvodnju moci “ , kaze jedan SPS funkcioner); niti u korumpiranosti ( “ Milosevic je i meni nudio drugu funkciju. On ljudima cijih se politickih usluga odrice ne ugrozava svakodnevni zivot. Ali, nije rec o altruizmu, vec o potrebi da i trenutno odbaceni kadrovi i dalje ‘piju vodu’ iz njegove ruke, kako bi ih, ako se ukaze potreba – reciklirao “ , reci su smenjenog funkcionera SPS-a); vec i u “ cinjenici da niko od smenjenih, osim Mihaila Markovica, nije imao ‘kapacitet’ da postane lider neke stranke “ , procenjuje izvor NIN-a podjednako blizak i SPS-u i JUL-u. Odsustvo novog lidera je, valjda, razlog sto smene cak i po 70 odsto funkcionera u Vojvodini i Beogradu u zimu 1995-1996. godine nisu obelezene cak nijednim ozbiljnijim protestom u javnosti.
Harizma
Naravno da ovde ne treba trositi reci o najjacem razlogu za odsustvo socijalistickih “ otpadnika “ , o Milosevicevoj harizmi medju socijalistima, uverenosti da su oni bez Slobe niko i nista, zbog cega ce ga podrzavati cak i kada znaju da nije u pravu. “ Devedeset i pet odsto socijalista je uvereno da je samoubilacki potez i za stranku i za samog Milosevica osnivanje JUL-a. Ipak, svi oni cute, a ako se neko i usudi da nesto prigovori zanemi kada mu Sloba kaze, kao u slucaju JUL-a: ‘To je istorijska odluka, verujte’. “ Ovakvu uverenost u Milosevicevu svemoc deli i JUL: “ Kada bi im Sloba sutra rekao da ne postoje kao partija, odmah bi zdusno krenuli na izvrsenje tog zadatka “ , tvrdi covek blizak Tolstojevoj 33.
“ Zaslepljenost Slobom “ i njegova sposobnost da misli i namere krije od svih ( “ On je poput francuskog generala koji je rekao da bi se osisao na nularicu kada bi posumnjao da i jedna vlas kose zna sta se krije u njegovoj glavi “ , tvrdi dugogodisnji Milosevicev saborac) ne dozvoljavaju “ gresnicima “ medju socijalistima ni da sanjaju mogucnost gubljenja glave, cak ni na dan “ giljotiniranja “ . Legendarni su primeri juznomoravca koji je pre podne pricao kako smenjuje Sokolovica i dolazi na njegovo mesto, a dva sata kasnije biva smenjen sa jedne od prvih pet partijskih funkcija. Njegov kolega sa Zapadne Morave i dva dana po smenjivanju je govorio kako ce ga odbraniti njegova baza, a narocito jedan lokalni SPS mocnik, koji je jos istog popodneva sasvim mirno umesto uloge spasioca obukao kostim grobara.
Linija
Ipak, odsustvo bilo kakvog ozbiljnijeg otpora smenjenih, kao i pouzdanih svedocenja o raskolima u SPS-u nije bilo prepreka za vecno kruzenje teze o “ tvrdoj “ i “ mekoj “ struji, o “ cepanju “ i “ raspadanju “ stranke za koju obicno glasa jedna trecina biraca.
Ta teza je rodjena sa samim nastankom SPS-a. “ Pravili smo koncept socijaldemokratske stranke. Na svim sastancima Sloba je podrzavao nas, da bi se na kraju odlucio za suprotnu varijantu “ , svedoci jedan od osnivaca SPS-a.
Ipak, nije nimalo lako odgonetnuti ko je “ tvrdi “ a ko “ meki “ socijalista. Kada, ne birajuci reci, Nebojsa Covic na Drugom partijskom kongresu 1992. godine kritikuje Aleksandra Bakocevica, Bogdana Trifunovica i Borisava Jovica, lici na liberala kao i kada predlaze svojim partijskim kolegama da priznaju rezultate lokalnih izbora od 17. novembra 1996. godine. Ali, kada reketira “ Jugoskandik “ Jezdimira Vasiljevica, ukida slobodu Nezavisnog Studija “ B “ ili kada salje policiju na strajkace u Gradsko saobracajno preduzece , moze biti dozivljen jedino kao “ cvrstorukac “ . U isto vreme izbacen iz Partije Mile Ilic svakako je “ tvrdi “ socijalista kada vlada Nisom kao dahija ili kada krade glasove gradjana u novembru prosle godine, ali je svakako “ meki “ espeesovac kada 1992. godine smatra da je izglasavanje nepoverenja Milanu Panicu bilo nepotrebno i da je vidno ostetilo rejting SPS-a.
Cini se da je u maju 1991. godine Slobodan Vucetic, sada sudija Ustavnog suda Srbije, kritikujuci “ dogmatsko krilo (SPS-a) koncentrisano na Beogradskom univerzitetu “ bio prorok, naznacujuci najozbiljniju podelu na “ dva krila “ koja ce mozda biti i pogubna za socijaliste. Na kritike je, ne birajuci reci uzvratio Vladimir Stambuk, u ime “ dogmatskog krila “ u kome su se tada nalazili i Mira Markovic i Zoran Todorovic, od kojih je ovaj potonji u poslednje vreme oznacen kao rodonacelnik ideje za prekrajanje rezultata potonjih lokalnih izbora.
JUL
I Mira Markovic i Stambuk i Todorovic se sada nalaze u JUL-u, cije je osnivanje prouzrokovalo dosad najzesci raskol u SPS-u, podelu kojoj se kraj jos ne vidi, i zbog koje su stradali i Jovic i Markovic i Pankov i Covic i nebrojeni “ neznani junaci “ . Jer, ne treba zaboraviti da su u vreme osnivanja JUL-a vecinu njegovih clanova cinili vlasnici SPS knjizica, sto je statut vladajuce stranke izricito zabranjivao.
Znajuci koliki je odijum espeesovaca prema bivsim kolegama prebeglim u JUL i autenticnim julovcima, protivnici Nebojse Covica su, e da bi ga “ unistili “ , ovih dana lansirali pricu da je on vec godinu i po tajno uclanjen u partiju sa najvecim brojem novih bogatasa.
Sada je potpuno nevazno zasto je JUL pravljen, izvesno je samo da mu je Slobodan Milosevic “ otac “ isto koliko mu je i Mira Markovic “ majka “ , sto ce reci da ova stranka nije tek puki hir levicarke sa cvetom u kosi. “ SPS i JUL su dva nivoa jedne partije, ali je nevolja sto se trenutak zenita JUL-a poklapa sa pocetkom njegovog sunovrata. Novembarski izbori su pokazali svu nemoc JUL-a. SPS im je doneo mandate delajuci u korist svoje stete. JUL nema legitimitet pobednika, jer je, recimo, Cerovic u Skupstini zato sto se mandata odrekao (nije vazno kako) Milan Milutinovic, ministar spoljnih poslova “ , govori izvor NIN-a s jednom nogom u JUL-u, drugom u SPS-u.
Bivsi funkcioner SPS-a kome je Milosevic dao ne samo keca na pitanju ujedinjene levice, vec i ukor sa iskljucenjem, kaze da je jasno da njegov bivsi lider ne zna sta mu je ciniti: “ On sedi i ceka, jer verovatno sluti da se ceo problem nalazi u odnosu SPS-JUL koji ne moze da resi zato sto bi morao da pribegne ‘cedomorstvu’. Ali, ne verujem ni da ce se JUL opametiti i krenuti da dobrovoljno vraca SPS-u sve sto mu je na silu uzeo. “
Da li ce taj sukob “ dve partije u jednom krevetu “ dovesti do toga da neki “ Covic “ krene u pravljenje nove stranke za koju se mozemo kladiti da ce hteti da se zove socijaldemokratska?
“ Vreme radi za Nebojsu Covica. On ne mora da se zalece, samo dovoljno dugo – a koliko je to ne znam – mora da bude usamljeni jahac.
On je mlada kojoj ne trebaju veliki svatovi. Na vreme je napravio salto, sada samo mora da ceka sve dok neko ne progovori ‘Vratite nam Covica’. A to mogu da budu i Milosevic i opozicija i neko treci “ , kaze pola JUL pola SPS izvor NIN-a.
A nekada onoliko mocni socijalista koji je “ glavu izgubio “ zbog “ desnog skretanja “ ne veruje u Coviceve sanse da napravi novu stranku niti u mogucnost da ga “ tata Sloba “ pomiluje posto ga je sasvim odstranio iz partije. Njegov zakljucak, o kome cemo mozda morati uskoro da pisemo, glasi: “ Ako neko bude pravio novu stranku to nece biti niko ko je sada u SPS-u i JUL-u, vec neko koga je Sloba svojevremeno skinuo sa funkcije a ko je svojim ponasanjem zasluzio apsolutno poverenje vecine ljudi u SPS-u. Lako bi to mogao da bude spoj ‘mladosti’ i ‘sede glave’. “
Pirot, Gadzin Han, Babusnica
Zbirajte si cukala…
… ili kupite prnje, postala je najpopularnija izreka u Pirotskom okrugu, koju sa zadovoljstvom izricu pristalice opozicione koalicije “ Zajedno “ , Jugoslovenske levice ili nekih drugih struja u samom SPS-u
“ Ogromna vecina gradjana Babusnice je za promene, nove ljude i programe “ , pocinje sredovecna prodavacica pricu o nadrealnim zbivanjima koji su potresli red, rad i mir u slobodarskoj Babusnici. Na molbu da dopuni tvrdnju o nepresusnoj zelji lokalnog zivlja za demokratskim promenama, sagovornica odgovara da su svi napredni i progresivni ljudi za promene i razvoj koje moze sprovesti jedino Jugoslovenska levica.
Iako je Direkcija te stranke nedavno cestitala svojim aktivistima na velikom izbornom uspehu, opstinski odbor sestrinske Socijalisticke partije Srbije smatra da taj uspeh nije potpuno zasluzen. Dapace.
Dusmani
Predsednik (bivsi ili sadasnji?) opstine Zoran Spasic pokazuje zapisnike sa lokalnih izbora i kaze: “ Od 33 odbornicka mesta, SPS je osvojio 17, kandidati Grupe gradjana 14, a JUL samo dva mesta. Sluzeci se pritiscima, ucenama i raznim pravnim mahinacijama. JUL je, medjutim, formirao opstinsku vlast i tako stvorio krizu u ovom mestu. “
Pirotski opozicionari cinicno tvrde da se u Spasicevom rodnom mestu, u okolini Babusnice, ubrzo nakon formiranja opstinske vlasti pojavio virus protestne setnje. Seljaci su u znak protesta zbog smenjivanja socijaliticke vlasti izasli na ulice, trazeci od institucija sistema da se postuje narodna volja. Neki i zvizde, ali bez pistaljki.
Postizborna kriza u Babusnici ostavila je vidljive posledice na stanovnicima jedne od najnerazvijenijih opstina u zemlji. Zbunjene i uplasene pristalice SPS-a pokusavaju da shvate ko stoji iza lokalnih aktivista JUL-a (opozicija, smatra vecina ispitanika), dok se na licima simpatizera levicara tesko sakriva odusevljenje zbog progresivnog rukovodstva i neverovatna netrpeljivost prema bivsim kadrovima. “ Zavadise narod, vise se ne znaje koj ti je prijatelj, a ko dusmanin. Samo da im ledja vidimo “ , kaze simpatican nastavnik sa platom od 200 dinara koji je apsolutno ubedjen da iza delovanja SPS-a stoji – opozicija. Pristalice opozicije su, izgleda, tog dana stajale na nekom vrlo skrovitom mestu, pa ih nismo videli.
Na podsecanje da je JUL osvojio vlast sa svega dvojicom odbornika, predsednik opstinskog odbora JUL-a i direktor “ Lisce “ , (zenski donji ves), najuspesnije firme u tom kraju Predrag Joncic odgovara da mu je izuzetno drago sto dva odbornika JUL-a uzivaju takav autoritet u ovom kraju. Zamoljen da precizira kako se 14 odbornika Grupe gradjana i jedan SPS-a priklonilo njegovoj partiji, Joncic odgovara da svi odbornici bili i pre izbora clanovi JUL-a. “ Odlucili smo da u vecini birackih mesta kandidujemo po dvojicu, jednog ispred JUL-a, a drugog kao kandidata Grupe gradjana, jer smo znali da nam SPS nece dozvoliti da pobedimo. Sacekali smo da se proglase rezultati i onda na veliko insistiranje naroda konstituisali vlast na jedan dostojanstven nacin. Sto se tice optuzbi da smo vrbovali kandidata SPS-a, on je bio nas clan i kada je trebalo da se opredeli izmedju SPS-a i JUL-a opredelio se za nas program. Mi nemamo nista protiv da oni uzmu nekog naseg coveka, ako mogu, ali nasi ljudi su toliko vezani za program i ideje za koje se ova stranka zalaze da oni ne mogu nista da postignu “ , kaze Joncic, pracen zagonetnim osmesima i prijateljskim namigivanjem svojih saradnika.
Porodicno tepanje
S druge strane obale stizu, medjutim, tvrdnje da odbornik SPS-a i nije presao i julovski klub samo zbog programa. On jeste imao simpatija za taj progresivni program, ali je pitanje da li bi se priklonio JUL-u da ga, dan pre konstituisanja opstinske skupstine, nisu pretukli sin, cerka, zet i zena. Predsednik opstine u proslom (sadasnjem?) mandatu i prvi socijalista Babusnice tvrdi da je batinanje izvedeno po nalogu lokalnih lidera JUL-a i direktora jedina dva preduzeca u Babusnici, u kojim su zaposleni clanovi porodice nesrecnog socijaliste. Izjava o batinanju data je lokalnoj policiji, a SPS je posle toga odlucio da ne konstituise vlast dok se spor ne razresi u “ centrali “ .
Na vise poziva iz Beograda da delegacije SPS-a i JUL-a dodju na mirenje i usaglasavanje stavova odazivali su se samo socijalisti, dok su predstavnici JUL-a bili zauzeti. A kada su predstavnici SPS-a bili poslednji put u centrali i razgovarali sa socijalistickom zvezdom u usponu Urosem Suvakovicem, julovci su bas tog dana bili zauzeti konstituisanjem lokalne vlasti. Za novog predsednika opstine izabran je perspektivni direktor fabrike “ Tigar unutrasnje gume “ Dragan Bozilovic, u kraju poznat i kao daroviti muzicar “ Tigar benda “ . U nezvanicnom razgovoru, novi predsednik opstine se zali da je njegov nekadasnji prijatelj Spasic zabranio da se na Radio Babusnici emituju pesme tog respektabilnog ansambla, sto Spasic demantuje sa cudjenjem.
Citav sadrzaj razgovora sa liberalima i konzervativcima iz Babusnice iscrpljuje se u rasomonskim optuzbama koje izazivaju nevericu, blagu zapanjenost i ponekad smeh. Odgovori na pitanja zbog cega je izbio sukob i u cemu se sastoje razlike dve struje ostaju nejasni i sam bog Mars ce znati sta je od tih odgovora tacno.
Trubaci
Prema tvrdnji celnika JUL, do zestokog sukoba sa lokalnim SPS-om doslo je zbog njegove nespremnosti da se krene u ekonomski razvoj i prihvati progresivni program ali i zbog nekoliko teskih izbornih kradja. Tako predstavnici JUL-a tvrde da je na izbornom mestu gde se birao tadasnji predsednik opstine dok su se brojali glasovi iznenada nestala struja, zatim je neko uleteo u sobu i ukrao gomilu listica. Na kraju “ izbornog procesa “ , svi clanovi komisije su potvrdili da je bilo 73 listica manje.
Spasic odbacuje te optuzbe i tvrdi da su mu tu aferu namestili protivnici, koji su doziveli neuspeh u SPS-u i sada zele da mu se osvete. “ Tacno je da je nestajala struja, i to dva puta, ali nije tacno da je neko oteo listice. Mislim da su oni to izveli tako sto su ljudi dolazili da glasaju, uzimali listice ali ih nisu stavili u kutiju vec odneli kuci, sve sa namerom da me kompromituju. A da je tako kao sto oni pricaju, onda ne vidim zasto bi neko uzeo 73, kada je dovoljno da se uzme samo osam listica. Uostalom, koliko ja znam, izbori se ponistavaju kada se pronadje visak listica, a ne manjak “ , kaze Spasic i ponavlja da se vlast konstituise iskljucivo na osnovu izbornih rezultata i narodne volje. “ Ako imamo vecinu mandata u opstini, onda se ona ne moze izbrisati nikakvim prevarama, jer bismo u tom slucaju uvredili nase birace i naneli veliku stetu SPS-u i levici u celini. Zato cemo se boriti sve dok se ne prizna izborna pobeda “ , zakljucuje Spasic. Kao poslednju optuzbu na racun svojih protivnika, on iznosi da je organizovao odlazak 500 ljudi na miting za Srbiju, dok su “ oni sedeli u kafani, uz trubaci i pecenje, a pojedini su cak odvracali ljude da odu da daju podrsku nasem predsedniku “ .
Mentalitet
Dvadesetak kilometara istocno, u centru Pirota, svake veceri okuplja se dve hiljade nezadovoljnih gradjana i protestuje zbog izbornih vragolija pirotskih socijalista, zaokruzujuci ciklus naucnofantasticnih prica o lokalnim izborima. Koalicija “ Zajedno “ je na istorijskim izborima osvojila 27, SPS 21 a Srpska radikalna stranka dva mandata, da bi nakon reagovanja institucija sistema rezultat bio izjednacen, a gradjani po prvi put od onog rata izasli na ulice. “ Zbirajte si cukala (Kupite prnje) “ , porucuju iz dana u dan pokradeni gradjani lokalnim socijalistima. Socijalisti, uglavnom, cute. Nezadovoljstvo Pirocanaca raste.
Uobicajena prica da su gradjani na lokalnim izborima zeleli da se oslobode svemocnih socijalistickih serifa, nalazi potvrdu u cinjenici da su gotovo svi uticajniji funkcioneri SPS-a doziveli pravu izbornu agoniju i da su odbornicka mesta osvajali samo neiskompromitovani kandidati (lekari, profesori i radnici). “ Koj si ima midjusku (putera na glavi), ona mu se i bez vetra klati “ , glasi jedna od omiljenih izreka Pirocanaca. Pored prekoracivanja granice trpeljivosti, razloge za uspeh opozicije treba traziti i u samoj kampanji koalicije “ Zajedno “ .
“ Ne slazem se sa uobicajenim frazama prema kojima su gradjani vise glasali protiv SPS-a, a manje za koaliciju ‘Zajedno’, jer su na saveznom nivou oni ostvarili znatno bolje rezultate, koristeci cinjenicu da koalicija nije imala nosioca liste i da zbog medijske blokade nije mogla da sprovede efikasnu kampanju. Mi smo, jednostavno, imali supermodernu kampanju, svaki nas kandidat je bio obavezan da se upozna sa svim biracima, a nasa strategija se oslanjala na poznavanje mentaliteta ovdasnjih ljudi, koji ne donose nagle odluke i vole da sve dobro procene. I oni su procenili “ , kaze sef odbornicke grupe koalicije “ Zajedno “ Momcilo Djurdjic.
“ Pijani “ socijalista
Gradjani Pirota ne vole da odgovaraju na pitanja o tajni uspeha koalicije “ Zajedno “ u ovom gradu, jer smatraju da opste zaprepascenje zbog takvih rezultata deluje uvredljivo. “ Na pitanje zasto je pobedila opozicija, treba odgovoriti kontrapitanjem – a zasto ne bi pobedila? Za razliku od drugih gradova, Nisa ili Kragujevca, gde je pobedi opozicije doprinela katastrofalna ekonomska situacija, uspeh u Pirotu ima posebnu tezinu jer je situacija u privredi znatno bolja. Glavno razloge za ‘to cudo’ vidim u cinjenici da je Pirot grad sa ozbiljnom tradicijom, da se vecina mladih ljudi posle studiranja u Beogradu ili Nisu vraca da ovde zivi, ali i cinjenici da stanovnistvo nije optereceno zestokim ideoloskim podelama na partizane i cetnike “ , kaze potpredsednik Spoljnopolitickog odbora Demokratske stranke, profesor Mirko Zivkovic koji je prvih dana gradjanskog protesta drzao desetominutna predavanja iz demokratije pripadnicima reda i mira.
Politicki zivot u Pirotu je obelezen ozbiljnim sukobom socijalista koji su na izborima pobedili i zato zele da se izborni rezultati postuju i onih koji su spas od izbornog poraza potrazili u institucijama sistema. Opozicione proteste u Pirotu je obelezio odbornik SPS-a i ugledni majstor u “ Tigru “ Danilo Vukadinovic koji ce ostati upamcen kao prvi socijalista koji je govorio na jednom opozicionom skupu.
“ Nisam govorio na opozicionom, vec na narodnom protestu, a cuo sam da su iz moje partije govorili da sam bio pijan. Ja ne pijem, ali mogu da im porucim da jesam bio pijan jer me je opila pirotska mladost i inteligencija. Treba posteno priznati da je SPS u Pirotu izgubio i niko poraz ne moze pretvarati u pobedu. A zasto smo izgubili ? Zato sto smo imali takve kandidate da bi ljudi kada bi imali kandidata SPS-a na jednoj strani, a na drugoj strani panj – glasali za panj. Sada ti rukovodioci, koji su doziveli neuspeh, zele da podele odgovornost i sramotu sa nama, kojima ljudi veruju. Ja necu da se stidim zbog njih. “
