Pojavili su se nenametljivo i spontano, septembra 1998. godine, kad se okupilo nekoliko ljudi sa Beogradskog univerziteta i dogovorilo se da stvore novu studentsku organizaciju – Otpor.
– Otpor ce još dugo trebati ovoj zemlji da nam se režim Slobodana Miloševica više nikad ne bi ponovio pod nekim drugim imenom. Otpor više nije jak kao što je nekad bio, sada je mnogo jaci! – smatra Srdan Milivojevic, aktivista Otpora i dodaje: – Kad smo krenuli da rušimo Miloševica mnogi su sumnjali da je to ozbiljna i jaka organizacija, medutim, za dve godine mi smo to uspeli. Kad smo poceli da kritikujemo DOS mnogi su postali nervozni, histericni i postavljali pitanje zašto to radimo. Neki tu našu kritiku nisu želeli ni medijski da proprate. Posle 5. oktobra mnogi su, pa i ljudi iz DOS, shvatili da im Otpor više ne treba i taj njihov odnos se najbolje vidi iz cinjenice da niko iz našeg pokreta nije pozvan na inauguraciju predsednika Vojislava Koštunice.
Distanca prema vlasti
Posle „Oktobarske revolucije“ u Srbiji i dolaska na vlast koalicije DOS, sa kojom se Otpor borio u predizbornoj kampanji protiv Slobodana Miloševica, malo ko je verovao da ce Narodni pokret uspeti da održi distancu prema vlasti.
– Narodni pokret Otpor nikada nije potpisao koalicioni sporazum sa DOS, niti je bio deo DOS. Nikada javno nismo podržali Vojislava Koštunicu, vec smo samo bili protiv Slobodana Miloševica. Mi se nismo borili za vlast, vec za slobodu svih gradana Srbije. I tu je suštinska razlika izmedu Otpora i svih drugih aktera na politickoj sceni. Zadržali smo kriticki stav prema aktuelnoj vlasti, jer mi imamo kriticki stav prema svim negativnim pojavama u ovoj državi i u ovom društvu i nemamo strah od autoriteta niti nameru da s bilo kim razgovaramo u rukavicama.
Parlamentarna borba
– Da li cemo biti stranka ili ne, ne zavisi od nas i to je želja koja se prvobitno javila kod gradana koji su nezadovoljni DOS. To su ljudi koji nikada nece glasati za poražene snage SPS, JUL, SRS ili SSJ, ali nezadovoljni politikom DOS bivaju prebaceni u brojnu grupu apstinenata, koji žele novu politicku ponudu. A oni tu vide Otpor i oni namecu takvo razmišljanje, a ne mi. Interesantno je da jedan broj ljudi kada ih pitate za koga bi glasali stalno kažu za Otpor, a njih ima oko 10 odsto iako nismo politicka stranka – kaže Srdan Milivojevic.
Mnoge ljude koji su sada celnici DOS poznajem privatno i za njih me vezuju zaista drage emocije iz njihove iskrene borbe protiv Miloševica. Trebalo je biti hrabar i principijelan u nekim stavovima i ne pristajati na kompromis. Naravno, više nema potrebe da putem akcija komuniciram sa njima, vec mogu direktno da im kažem šta je ono što im ja zameram i šta nevalja. Nešto od toga i koriguju, a kada to ne ucine, onda imam obavezu da njihove pogreške javno kritikujem – kaže Milivojevic.
Narodni pokret Otpor više nema nameru da bude uz sve gradane Srbije, jer sada postoje razne opcije na politickoj sceni Srbije.
– Ukoliko ja sada kritikujem Demokratsku stranku zbog propusta, normalno je da se to nece svideti njihovim pristalicama i automatski ne mogu biti i njima simpatican. Pre 5. oktobra to je bilo lako. Dovoljno je biti protiv Miloševica i imate apsolutnu podršku svih 18 stranaka za ono što radite. Sada to nije slucaj, jer ako kritikujete Vojislava Koštunicu, svi oni koji smatraju da je on dobar politicar nece vas podržati, bez obzira kritikovali vi neku nepravilnost ili ne. Tako da nedostaje da se promeni svest gradana ove zemlje.
Ni đindicevi, ni Koštunicini
S druge strane, nema stranke koja ih rado ne bi prisvojila, gotovo svi lideri Demokratske opozicije Srbije pokušali su da ih stave pod svoj krov. Medunarodnoj zajednici nisu nepoznati, zapadne vlade im povremeno daju verbalnu podršku, mada „bezazleni klinci“ tvrde da ih finansijski ne pomažu. Uživaju veliko poverenje i u neku ruku divljenje takozvanih obicnih gradana.
– Otpor nije opterecen politickom podelom na đindica i Koštunicu. Principijelno smo na strani istine i pravde i nikada necemo dozvoliti da budemo orude jedne stranke u borbi protiv druge. Opasno je da se buducnost Srbije vezuje za postojanje samo dve opcije.
Našim radom mi predstavljamo neku trecu alternativu. Kritikom Koštunice i đindica mi smo zauzeli neutralan stav. Kada se tako ponašate na politickoj sceni, može da se desi da se vaš ispravan stav podudara sa mišljenjem neke od opcija, što ne znaci da mi tu opciju podržavamo.
Nema nezadovoljstva
– Mnogi ljudi koji su napustili Otpor nisu to ucinili zato što nisu bili zadovoljni pokretom, vec zato što su odlucili da se vrate u svoje maticne stranke, jer su procenili da im te partije mogu omoguciti dalju afirmaciju.
Što se tice požarevackog Otpora, njega cine ljudi koji su svi bili clanovi SPO i mi nismo želeli da se u Otporu više prelamaju neki stranacki interesi.
Zato smo doneli odluku da clanovi stranaka ne mogu biti u Otporu, što nije bilo pravo Momcilu Veljkovicu, jer je on smatrao da treba da promoviše stavove SPO i da treba da se obruši na vladu Zorana đindica i Vojislava Koštunicu. Naravno, mi to nismo prihvatili, a Veljkovic se zatim odvojio i formirao požarevacki NPO – tvrdi Milivojevic.
Mreža koju je Otpor proširio po Srbiji je karakteristicna po tome što nema lidera i što je organizovana horizontalno. Kada je rec o odlucivanju, sve odluke se donose konsenzusom.
– Postoje Upravni i Izvršni odbor. Izvršni odbor cini dvadesetak ljudi iz Srbije koji su izneli glavni teret borbe protiv Miloševica i svako je zadužen za onaj posao koji najbolje radi. Osnovna vrednost ove organizacije je u tome što može da preboli odlazak bilo kog clana.
Dvogodišnju borbu protiv Slobodana Miloševica Otpor je uspešno okoncao, ali sada sledi mnogo jaci suparnik…
– Miloševic i nije bio neki protivnik. Ono što nas sada ceka jeste sistem koji je daleko jaci protivnik i koji je na ovim prostorima daleko duže od Miloševica i koji je, na kraju krajeva, i napravio tog Miloševica. Sistem je sasvim pristojan protivnik i možemo se osecati pobednicima tek onda kada pobedimo sistem. Tek tada cemo biti sigurni da se novi Miloševic nece pojaviti. Mi smo po tom planu postavili jednu dugorocnu strategiju korenite promene sistema. To ne podrazumeva personalne promene, nego suštinske promene.
Cilj kome su se aktivisti u Otporu okrenuli nakon rušenja Miloševica jeste „Srbija u 21. veku“.
Ideja srpske omladine
– Faktor koji je povezivao ljude u Otporu pre 5. oktobra bio je rušenje Miloševica, a sada je to Srbija u kojoj želimo da živimo 2010. godine. To je Srbija u Evropskoj uniji i moramo uraditi sve da se u Srbiji obave ti tranzicioni procesi i da oni budu što bezbolniji.
Kljucni problemi da se preboli tranzicija su korupcija i kriminal. Zato smo imali akciju „Vratimo dostojanstvo cariniku“, jer smatramo da se tu nalazi kljucni novac koji se koristi u prljavim politickim kampanjama i za finansiranje nekih sumnjivih politickih organizacija i stranaka, za finansiranje ratova i kriza. U ovoj zemlji nema zakona o finansiranju politickih stranaka, ne postoji zakon o sprecavanju konflikta interesa. I dalje postoji sudska vlast koja nije odvojena od zakonodavne, zakonodavnu koja nije odvojena od izvršne vlasti. To je stvar zbog koje treba kritikovati DOS, jer oni nisu zadovoljili pravdu u ovoj zemlji. Uredu je što je DOS ostvario fenomen slobode i demokratije, ali šta je sa pravdom. DOS nije dobio mandat da vlada zatecenim stanjem po Miloševicevim zakonima, nego da menja i stanje i ljude. Zato treba doneti evropske zakone pred kojima su svi jednaki i stoga smo krenuli u kampanju „Zakoni danas, Evropa sutra“.
Jedan od nacina da se sacuva kredibilitet je svakako neucestvovanje u vlasti koja donosi moc i novac. A novac je u Otporu doskora bio tabu tema zato što su životi ljudi koji su radili u Otporu bili ugroženi.
– Ideja Otpora nije uvezena iz inostranstva i stvorena je kod srpske omladine. Tu temu forsiraju oni koji žele da dokažu da Miloševica nije srušilo nezadovoljstvo naroda vec strane pare. Otpor se finansira iz donacija nevladinih organizacija iz inostranstva. NJihov interes je u tome što ih jedan dan bombardovanja Srbije i 100.000 izbeglica koje odu u zemlje Evropske unije koštaju oko 500 evra mesecno po izbeglici, što predstavlja 50 miliona evra koje vlade tih zemalja moraju da izdvoje mesecno za izbeglice. Mnogo jeftinije je dati 100 hiljada evra Otporu da se ne bi ponovio režim Slobodana Miloševica. Pored toga, mnogo je casnije unositi nego iznositi novac iz zemlje. Mi primamo novac, a ne naredenja. Drugi izvor finansiranja su 100.000 gradana Srbije koji su trajno napustili ovu zemlju i koji smatraju da moraju da pomognu ljude koji su ovde ostali, a treci izvor su gradani Srbije koji Otpor doživljavaju kao jednu ideju koju treba pomoci, tako da nema nikakve tabu teme otkud novac Otporu – tvrdi Milivojevic.
Što se tice broja ljudi u Otporu, pre „Oktobarske revolucije“ bilo je oko 100.000 clanova, medutim, odluceno je da clanovi stranaka ne mogu biti u Otporu i sada ima oko desetak hiljada aktivista. Otpor ima oko 80 ogranaka po gradovima širom Srbije.
<đŽ>elja ovih mladih ljudi je da zadrže distancu prema vlasti i ako u tome stvarno uspeju postace pravi „kriticari u ime naroda“.
