U Srbiji još nije sve povoljno za direktna strana ulaganja, ali se krecemo u pravom smeru. Ukoliko se nastavi sveobuhvatno poboljšanje u poslovnom okruženju, Srbija bi, srednjorocno gledano, mogla da privuce projektovanih 800 miliona dolara direktnih stranih ulaganja godišnje, mišljenje je predstavnika firme „Ekonomist intelidžens junit“, izreceno na kraju Drugog okruglog stola sa Vladom Republike Srbije u organizaciji „Ekonomist konferenses“.
Ipak, do sada je u zemlju prispelo znatno manje direktnih investicija. O konacnoj cifri nema ujednacenog odgovora, rekao je Laza Kekic, kopredsedavajuci skupa u beogradskom „Hajatu“, na jucerašnjoj konferenciji za novinare. Prema podacima „Ekonomista“, u pitanju je oko 150 miliona dolara direktnih ulaganja za prvih šest meseci, i izgledi su da ce za celu godinu biti ukupno 300-350 miliona, dok procene MMF-a i Svetske banke govore o 400 miliona za celu 2002. Na ovom skupu pominjana je i cifra od 600 miliona dolara. Ukupna suma stranih investicija, objašnjava Kekic, zavisice od broja obavljenih privatizacija, odnosno od izvršenih uplata po tom osnovu.
Od 100 miliona dolara, koje je Svetski ekonomski fond pripremio za ulaganja u Srbiji, ocekuje se da ce bar polovinu investirati u narednih šest meseci, a do kraja sledece godine verovatno ce uložiti celu svotu, rekao je Džek Barbanel, izvršni direktor britanskog „Sajforda“, dodajuci da ce to biti pozitivan znak i drugim investitorima, koji još razmišljaju da li da dodu ovde. Jer, novac privlaci novac, to je domino efekat. Tako je Ceška prošle godine uspela da privuce sedam milijardi dolara direktnih investicija.
Prema njegovim recima, predmet interesovanja ovog investicionog fonda u Srbiji jesu prehrambena industrija i industrija pica, zato što 50 odsto ekonomije Republike cini poljoprivreda. Predstavnici ovog fonda misle da treba naci novac za „pretvaranje“ naše poljoprivrede u industriju prehrane i pica, jer tu je i potencijal za izvoz u centralnu i istocnu Evropu i u Rusiju.
Drugi poželjan sektor je industrija gradevinskog materijala jer, kako je naveo Barbanel, samo ako se pogleda okolo, u Srbiji mora još mnogo da se gradi.
Ucesnici ovogodišnjeg skupa u hotelu „Hajat“ istakli su da su glavni rizici za ulaganja u Srbiji politicka nestabilnost i pravna nesigurnost, ali su i zakljucili da republicka vlada cini sve da se donesu dobri zakoni (u cemu mora da je podrži i parlament, ne odugovlaceci pri donošenju važnih zakona) i da je situacija sada stabilna. Investitori su ohrabreni, rekao je Laza Kekic, izražavajuci mišljenje da ce Srbija ici dalje.
Barbanel je naglasio da je investitorima potrebna predvidivost, a to znaci da znaju koliki ce porez placati, da ne strahuju da ce se kurs dinara za godinu-dve promeniti, da su sigurni u nepovredivost svoje imovine… Zato je jedan od glavnih izazova za vladu da dalje radi na osnovu uspeha koji je postigla u makroekonomskoj stabilizaciji i liberalizaciji tokom prvih 500 dana rada, zakljucili su ucesnici skupa u „Hajatu“.
