Zvanicno proglašavanje minulih predsednickih izbora neuspešnim pojavilo se kao iznenadna šansa da legitimni predstavnici srpske dijaspore ponovo podsete na svoje zahteve – da i oni ucestvuju u glasanju za prvog coveka Srbije izjašnjavanjem u državama u kojima trenutno žive. Pismo, koje su u ime Saveta dijaspore savezne vlade za predsednicu srpskog parlamenta potpisali predsednik dr Cedomir Nestorovic iz Francuske i oba potpredsednika dr Jasmina Vujic iz SAD i vladika šabacko-valjevski Lavrentije, ponovo na ovdašnju javnu scenu vraca pitanje ostvarivanja gradanskih prava naših ljudi u rasejanju.
Dijaspora traži da se izborni zakoni za predsednika i narodne poslanike dopune sledecom odredbom: „Izborno pravo biraca stalno nastanjenih izvan Republike Srbije (odnosno izvan SRJ) može se ostvariti u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP) SRJ u inostranstvu, ako po zakonima zemlje u kojoj žive postoji mogucnost za organizovanje glasanja u DKP- u SRJ, a ukoliko to nije moguce, u prvoj susednoj zemlji u kojoj je to dozvoljeno, ili putem pisma ili punomoci, ili kombinacijom navedenih nacina glasanja“.
Istovetan tekst zahteva za citiranu dopunu poslat je pocetkom septembra ove godine, takode, na adresu Nataše Micic, predsednika srpskog parlamenta, od kada cami u anonimnosti neke od skupštinskih fioka, iako su se u meduvremenu dogodile dve važne stvari koje idu naruku onome što zahteva dijaspora.
Prvo, novi predlog izbornih pravila sa kojima je izašao Cesid izricito predvida da ljudi iz rasejanja svoje pravo glasa mogu da ostvare van otadžbine, odnosno da glasaju u DKP-u SRJ tamo gde žive. Potrebno je samo da, prema ovom rešenju, „na predlog SMIP-a Republicka izborna komisija, u saradnji sa nadležnim DKP-om, odreduje biracka mesta za glasanje biraca koji su stalno nastanjeni izvan SRJ“. Zatim, sudija Saveznog ustavnog suda Aleksandar Simic najavio je, u sklopu aktuelnih rasprava o postojecim izbornim pravilima, da ce sud na sopstvenu inicijativu pokrenuti raspravu i o mogucnosti glasanja naših ljudi iz rasejanja, buduci da su postojecim izbornim zakonima u Srbiji oni uskraceni za dobar deo ljudskih prava koja regulišu medunarodni akti.
Iz izvora bliskih srpskom parlamentu ocekuje se da na sledecem zasedanju jedan broj poslanika izade pred Skupštinu sa predlogom da se, u sklopu izmena Izbornog zakona, prihvati i ova inovacija koja se odnosi na glasanje dijaspore. Na taj nacin bi i ironicno komentarisanje znacaja naših ljudi iz rasejanja, prema kojem „dijaspora glasa u trecem krugu“, postalo deo politicke realnosti u Srbiji i izuzetan napredak u odnosima sa maticom, opterecenim poslednjih meseci pogubnim nerazumevanjem.
