Cilj Vlade Srbije je svima pristupacan Internet, a „Telekom Srbija“ pokusava da unisti domace provajdere, stiteci interese grckih i italijanskih partnera, kaze za VECERNJE NOVOSTI direktor Zavoda za informatiku i Internet i pomocnik ministra za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije Branislav Andjelic.
„Buducnost Interneta u Srbiji je jako crna. Ukoliko „Telekom Srbija“ nastavi sa sistematskim unistavanjem konkurencije, uopste ne ocekujem bilo kakav napredak, vec cak i nazadak“, kaze Andjelic.
Vlada Srbije ima jasno definisan cilj, a to je svima pristupacan, jeftin i brz internet – kaze Branislav Andjelic. – Sa druge strane „Telekom Srbija“ pokusava da ostane sam na trzistu. Prvo je gradio svoju internet mrezu, zatim provajderima nije davao slobodne kapacitete na koriscenje, vec ih je iskljucivao, a na kraju, 7. oktobra, „Telekom“ je poskupeo svoje usluge za gotovo 2.000 odsto. To je ocigledan pokusaj unistavanja konkurencije.
Andjelic smatra da se trenutna situacija moze prevazici jedino ako srpski deo rukovodstva „Telekoma“ shvati da njegov zadatak nije da stiti interese grcih i italijanskih partnera.
– Direktori i clanovi Upravnog odbora „Telekoma“ koje postavlja PTT (koji je i vecinski akcionar), moraju korenito promeniti svoj nacin razmisljanja i poceti za zastupaju interese svoje zemlje. Tako bi, umesto sto u ovom trenutku predstavljaju najvecu kocnicu privrednog razvoja, postali fantastican generator napretka Srbije – istice Andjelic. Inace, interent se kod nas, za razliku od ostalih zamalja u okruzenju, stvarno razvija tek od 1996. godine kada su ukinute sankcije koje su ga sputavale.
– Tek ove godine dobili smo adekvatne kapacitete prema inostranstvu. Umesto nekadasnjih 50 megabita, sada imamo jos 200 megabita novih veza prema inostranstvu – prica Branislav Andjelic. – Ipak, tu se ponovo pojavio problem sa „Telekomom“. On provajderima ne zeli da dodeli slobodne telefonske linije, koje gradjanima omogucavaju da se povezu na internet.
Zbog toga se ne koristi cak ni 50 odsto kapaciteta interneta prema inostranstvu.
„Telekom“ nije razvijao svoju fiksnu telefoniju, pa nije ni mogao da provajderima dodeli veci broj telefonskih linija – objasnjava Andjelic. – Medjutim, sada „Telekom“ ima slobodne kapacitete, ali ne zeli da ih da na koriscenje, vec ih cuva za sebe. Tako je, na primer, prosle godine odvojio 120.000 brojeva za SMIN mrezu („Telekomova“ internet mreza), koja jos nije proradila.
