Kao polazna osnova u nalaženju optimalnog, a pre svega trajnog rešenja, mogla bi da posluže iskustva drugih zemalja sa znacajnom dijasporom, pocev od Italije, Grcke, Izrćla, Poljske.
Pojednostavljena predstava o gastarbajterima redukovana na neuke i nagizdane razmetljivce, formirana davno u vreme odlaska prvih pecalbarskih ešelona nakon propale privredne reforme, evoluirala je u meduvremenu do pojma dijaspore, koji u prvom redu asocira u matici na „marketinške rodoljube“ sklone medijskoj promociji svega korisnog što cine i neopravdano nezadovoljne potražioce ekskluzivnih prava i privilegija.
S druge strane, zanemarena i nezadovoljna dijaspora suceljava se, izmedu ostalog, sa problemom jasne i jedinstvene formulacije svojih realno utemeljenih zahteva, zbog hronicne konfuzije u kojoj se nalazi, o cemu svedoce mnogobrojna udruženja, savezi, kongresi, veca, asocijacije, forumi, sabori, saveti i ne manji broj „lidera“ uvek spremnih da govore u njeno ime.
Da je postojece stanje ozbiljno i štetno po obe strane, potvrduje i najnoviji zamršeni poduhvat SMIP-a (direkcije za dijasporu) kojem u potpunosti ne možemo da negiramo dobru nameru. Ali, deficit promišljenosti samo nas svojom formom, sadržajem i nedoslednošcu udaljava od željenog cilja. Izabrani privremeni Savet dijaspore (paralelno postoji i stari savet) nalazi se u fazi pripreme skupština dijaspore, ciji bi predstavnici formirali generalnu skupštinu, sa zadatkom da iz svojih redova konstituiše stalni savet dijaspore sa dvogodišnjim mandatom i obavezom dvosmerne transmisije problema (rešenja) i pravom predloga rešenja državnim organima.
Kao polazna osnova u nalaženju optimalnog, a pre svega trajnog rešenja, mogla bi da posluže iskustva drugih zemalja sa znacajnom dijasporom, pocev od Italije, Grcke, Izrćla, Poljske i drugih. Italija i Grcka su zemlje sa najbolje uredenim odnosom prema dijaspori o kojem se staraju ministarstva za iseljeništvo uvek spremna da se nadu pri ruci iseljenicima te je u tom smislu uputno njihovu organizacionu strukturu i rad detaljnije prouciti. Prosto preuzimanje tudih rešenja zbog razlika u mentalitetu, istorijskom nasledu, navikama, a pre svega kulturi, teško da bi dalo ocekivane rezultate. Ali, moglo bi da posluži kao putokaz u traganju za rešenjima primerenim našim uslovima, osobenostima i potrebama.
Institucionalizacija medusobnog odnosa matice i dijaspore bazirana na postulatima državne politike, što podrazumeva u prvom redu izradu valjanog koncepta koji bi regulisao sva gradanska i politicka prava rasejanja (vojni rok, dvojno državljanstvo, dopunske škole, upražnjavanje birackog prava, participaciju u Skupštini Srbije, ministarstvo za rasejanje itd.), trebalo bi da bude pored upotrebljivih iskustava drugih, okosnica našeg rešenja. Prvi korak u tom zamašnom poslu bilo bi formiranje radnih grupa kombinovanog sastava po naznacenim temama pod patronatom Vlade Srbije zbog neizvesne sudbine odumiruce savezne države. Radne grupe jasno bi definisale probleme i ponudile rešenja koja bi vlada prihvatila u skladu sa postojecom zakonskom regulativom ili u slucaju dobrih rešenja neuskladenih sa postojecim zakonima Skupština bi izglasavanjem odgovarajucih ta rešenja legalizovala.
Ustavom dato i garantovano biracko pravo (zabluda je zahtevati to postojece pravo) teoretski omogucava gradanima u dijaspori da biraju i budu birani i pod jednakim uslovima ucestvuju u politickom životu. Pravdati i ubuduce nedostatak spremnosti da na predstojecim izborima dijaspora odabere svoje politicke favorite i na parlamentarnim izborima svoje predstavnike u republickoj skupštini administrativno tehnickim razlozima (glasacki spiskovi, prostor, komisije, troškovi itd.) u vreme apsolutne dominacije medijskih i komunikacionih sistema, više je nego licemerno.
Dodamo li ovom još dve klasicne opcije sa olovkom u ruci, dakle pismom i u konzulatima (Hrvatska, Slovenija), dobicemo predstavu koliko nam u slucaju interesa i dobre volje mogucnosti stoji na raspolaganju. Organizovati sve to nije ni mali ni jednostavan posao, ali jednom se od neceg promišljenog i produktivnog mora poceti umesto dosadašnjih kozmetickih i pogrešnih pokušaja propracenih propagandistickom retorikom.
