Potomci mnogih politickih osudenika koji su u vreme komunisticke vladavine, uz glavnu kaznu zatvora dobijali i „sporednu“ – konfiskaciju imovine – u nekim slucajevima ogromne vrednosti, mogu se nadati da ce im imovina njihovih roditelja ili bliskih rodaka, biti vracena u okviru Zakona o restituciji, koji ce ove jeseni (osim Zakona o rehabilitaciji) takode biti dostavljen Vladi Srbije.
Ovaj zakon kojim ce biti ureden povracaj nacionalizovanog poljoprivrednog i gradevinskog zemljišta, stanova i lokala, ispravice mnoge, gotovo poluvekovne nepravde, ali ce istovremeno uzdrmati i sve one koji su, pod okriljem nehumanih komunistickih zakona, pod sumnjivim okolnostima „dobijali“ ili otimali tudu imovinu, a zatim je (pre)prodavali, ili pak od drugih „formalnih vlasnika“ kupovali u bescenje nacionalizovane nekretnine, cime su i sami postali saucesnici organizovane pljacke!
Medutim, najnovijim potezima nova srpska vlast nastoji da dokaže svetu i svom narodu da stavljanjem u proceduru pomenutih zakona,zapravo ispunjava svoja ranija proklamovana obecanja, odnosno, svoje osnovne ciljeve: rehabilitaciju svih ljudi, koji su zbog politickih ideja i stavova bili žrtve represije komunistickih vlastodržaca i njihovih zakona, kao i da ce gradanima Srbije biti vracena imovina koju su im konfiskovali, nacionalizovali ili na drugi nacin oteli komunisti.
– Došlo je, dakle, konacno, vreme da nam se vrate fabrike, preduzeca, lokali, kuce, poljoprivredno i gradevinsko zemljište ali i da se ujedno demokratskom svetu u Evropi i na drugim kontinentima pokaže da ce se i na Balkanu primenjivati civilizovani zakoni i poštovati „pravila ponašanja“ koja su uostalom i jedino moguca na našoj planeti – rekao nam je Sveta Ristic, penzioner koji sada živi u Južnoafrickoj Republici, a povremeno dolazi u Petrovac na Mlavi gde su, kako kaže, njegovom ocu u ovoj srpskoj varošici komunisti oduzeli sve što je imao i od cega je živela njihova šestoclana porodica.
I Trst je naš!
Mada se u Srbiji još malo zna o minuloj komunistickoj „proceduri“ oduzimanja i uzimanja imovine od politickih osudenika – „kulaka“, „reakcionara“ i drugih „narodnih“ i „državnih neprijatelja“, sasvim je, medutim, izvesno da ce svi živi vlasnici ili njihovi potomci koji su materijalno ojadeni komunistickim represivnim i nehumanim zakonima, posebno Zakonom o nacionalizaciji, zahtevati da im bude vracena na silu oduzeta imovina.
Mnogi naslednici imovine koja je njihovim roditeljima oduzeta,kako smo obavešteni, vec su nadležnim opštinskim i republickoj imovinsko-pravnoj službi uputili zahteve za dobijanje saglasnosti na osnovu kojih ce opštinska imovinsko-pravna odeljenja biti obavezna da donesu rešenja i ranijim vlasnicima vrate svoju nepokretnost. U stvari, kada Zakon o restituciji bude usvojen u Narodnoj skupštini, prakticno ce, uz nadzor republickih organa, postupak denacionalizacije biti u nadležnosti opštinskih imovinsko-pravnih odeljenja, jer su ona i (bila) najodgovornija za (de)nacionalizaciju.
Šezdesetih godina, inace, u Brozovoj Jugoslaviji, parola „Tude necemo, svoje ne damo!“ bila je jedna od najomiljenijih u nizu ostalih demagoških kovanica. Taj komunisticki slogan smišljen je gotovo pred samo donošenje Zakona o nacionalizaciji 1953,a prakticno primenjen u vreme tršcanske krize u jesen iste godine, kada je su na brojnim mitinzima širom zemlje uzvikivane i parole „Trst je naš!“ i „Pelu (italijanski državnik) na banderu!“ – zapravo je prava paradigma duha i svesti ondašnjih komunistickih vlastodržaca, od kojih su neki bili vlasnici, ne samo tude imovine koju su koristili nego i života njihovih pravih vlasnika!
Do imovine – sto putica
Postupak vracanja konfiskovane, nacionalizovane, ili na neki drugi nacin oduzete imovine preciziran je Zakonom o restituciji koji, kako smo obavešteni, na jednostavan (i bezbolan) nacin pravim vlasnicima vraca sve ono što im je oduzeto. Tako ce, kažu u Ministarstvu za privredu i privatizaciju biti u vecini slucajevima, osim kada su u pitanju stanovi koji su tokom proteklih decenija više puta menjali vlasnike.
– NJihov fizicki povracaj starim vlasnicima znacio bi ispravljanje istorijske nepravde cinjenjem nove. Zato ce stari vlasnici stambenih zgrada i stanova dobiti novcano obeštecenje u roku od deset godina, a u skladu sa budžetskim prihodima – rekao je srpski ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic. – Tim zakonom predviden je i fizicki povracaj gradskog gradevinskog zemljišta, pa ce umesto Direkcije za gradsko gradevinsko zemljište od vlasnika zgrada koje se na tom zemljištu rentu ubirati stari vlasnici.
Što se tice denacionalizacije preduzeca i tu su stvari prilicno jasne. Pošto fizicki povracaj preduzeca starim vlasnicima nije moguc, u Zakonu o restituciji, odnosno, denacionalizaciji, usvojen je model potpune novcane kompenzacije, a to prakticno znaci da ce nekadašnji vlasnici biti novcano obešteceni iz fonda u kome vec ima nekoliko miliona evra. Kako smo obavešteni, najjednostavnija ce biti denacionalizacija poljoprivrednog zemljišta kao i objekata (kuce, lokali…) koji se još uvek nalaze u „prvobitnom stanju“ odnosno, u ciju adaptaciju ili na održavanje „formalni korisnici“ nisu do sada ništa ulagali.
Vojvodanski Nemci
Imovina vojvodanskih Nemaca, koji takode ocekuju politicku rehabilitaciju, posebna je prica. Takozvani folksdojceri bili su vlasnici oko 35 odsto nepokretnosti u Vojvodini, cija sevrednost procenjuje na više od 10 milijardi evra.
– Nemci žele da im se kaže da su komunisti provodili princip kolektivne krivice i da nisu svi krivi. Malo njih želi da im se vrati oduzeta imovina, ali zato traže da ih niko ne dira kada dodu u Srbiju. Što se tice njihovih potomaka, oni hoce da dodu, da fotografišu kuce rodaka i pokažu potomcima. Mnogima je to dovoljno – izjavio je Rudolf Vajs, predsednik Nemackog narodnog saveza sa sedištem u Subotici.
Sumnjive greške
Ne samo u Beogradu, nego i u mnogim srpskim varošicama, ojaden je veliki broj srpskih porodica. U nekim slucajevima revnosni opštinski službenici cak su i namerno kršili odredbe komunistickih zakona, samo da bi se dodvorili „višoj“ vlasti.
Primera radi, u Petrovcu na Mlavi nezakonito je od ranijih vlasnika oduzeto nekoliko lokala cija je površina bila manja od 70 kvadratnih metara, što je bila granica ispod koje opštinska vlast (po Clanu 255. Zakona o upravnom postupku i clanova 5. i 14. Zakona o nacionalizaciji) nije smela da donosi rešenja o nacionalizaciji poslovnog prostora.
