Može li neka država po želji da oblikuje svoj „imidž“ u svetu? Da li se predstave o njoj razlikuju od predstava o njenom narodu, vlasti, kulturi…? U razgovoru za „Politiku“, Džon Bril, direktor KREAB International Publik Relations agencije iz Londona, objašnjava kakav je sada imidž naše zemlje u Britaniji, da li se popravio u odnosu na onaj pre oktobra 2000. godine i kako da pridobijemo simpatije svetske javnosti za promene u Jugoslaviji. Ugledni britanski strucnjak za politicki marketing boravio je ovih dana u Beogradu kao jedan od nekoliko stranih ucesnika (uglavnom eksperata za vojno-bezbednosna pitanja) dvodnevnog medunarodnog skupa o pripremama Jugoslavije za ulazak u Partnerstvo za mir.
– „Imidž“ jedne zemlje se dosta teško i sporo menja, narocito ako je loš. A, mora se priznati, Srbija je jako dugo, tokom celog razdoblja devedesetih godina prošlog veka (u kojem su druge ekskomunisticke evropske zemlje vec uveliko gradile novo, otvoreno demokratsko društvo) imala veoma negativan imidž u svetskoj, pa i britanskoj javnosti. Bila je sinonim za „poslednju oazu komunizma“ i neslobode u Evropi, za autoritarni Miloševicev režim, za balkansku netoleranciju.
Vecina ljudi i danas, na žalost, kad se pomene vaša zemlja prvo prizove u secanje televizijske slike ratova, leševa i spaljenih sela. Mnogi ne shvataju da se u meduvremenu sve promenilo, da je ratoborni komunisticki režim u Beogradu srušen, da se Miloševicu u Hagu sudi kao ratnom zlocincu, da Srbija ima novu, demokratsku vlast i potpuno drugaciju državnu politiku. Ne prepoznaju svi vaše nove lidere, njihove ciljeve i namere.
Ovde, naravno, ne govorim o diplomatama, politicarima, parlamentarcima, novinarima, intelektualcima i raznim strucnjacima koji su bilo profesionalno, bilo iz licnog interesovanja dobro upoznati sa zbivanjima u Jugoslaviji i regionu, vec o obicnim, prosecnim Britancima. Za njih je ponekad teško da se prisete ko je, i zbog cega, uopšte ratovao na Balkanu – priznaje Bril.
– Imao sam priliku licno da se uverim kako su sjajne licnosti jugoslovenski predsednik Koštunica, potpredsednik Labus, ministar inostranih poslova Svilanovic, premijer Srbije đindic i drugi državnici koji u inostranstvu predstavljaju vašu zemlju i novu vlast. Ali sam takode zapazio da im nedostaje razradeniji, da ne kažem lukaviji „marketinški“ nastup kako bi snažnije, jasnije i ubedljivije preneli svoju poruku stranoj javnosti, predstavili ciljeve i vrednosti te nove Jugoslavije, i odlicne ideje za koje se zalažu.
Zemlja koja je doskora bila nedemokratska, komunisticka, u kojoj nije bilo slobode govora, gde je vecina medija bila pod Miloševicevom kontrolom, a oni nezavisni proganjani, sad ima i priliku i mogucnost da pokaže svetu koliko se promenila, i to bi trebalo da iskoristi na najbolji nacin. Možda cak da iskoristi i onaj negativni ali veliki publicitet koji je Srbija stekla u medunarodnoj javnosti u proteklim godinama, fascinaciju svim onim dogadajima koji su potresali Balkan – predlaže Bril.
– Vaši pametni, sposobni i šarmantni politicari bi, na primer, trebalo još cešce da govore na znacajnim medunarodnim skupovima i u drugim prilikama odakle bi što više novinara prenelo njihove reci. Veoma je važno da svoju poruku sažmu u nekoliko osnovnih tacaka, koje ce biti svima razumljive, i da je prenesu vešto, dinamicno, maštovito, da ponude novinarima izazov, da naprave od toga pricu. Ili, još bolje, desetak prica. O ekonomskim reformama, o politickim promenama, o planovima za buducnost, o novoj ulozi vaše zemlje u okruženju…
Jer, kao što je receno i na ovom skupu o evro-atlantskom partnerstvu, od politicke, socijalne i ekonomske stabilnosti Jugoslavije zavise stabilnost, bezbednost i napredak celog regiona. U tom kontekstu, okosnica price o „cetvrtoj Jugoslaviji“, zanimljiva britanskoj javnosti, mogla bi da bude priprema nove državne zajednice Srbije i Crne Gore da uspostavi jacu saradnju sa NATO, odnosno da pristupi Partnerstvu za mir, i da postane clanica Evropske unije. Takode, i mogucnosti za poslovanje i investicije u vašu zemlju.
Sve su to teme o kojima bi pisali vodeci svetski listovi, koji sad više pažnje posvecuju politickim aferama u Jugoslaviji. Televizijske stanice bi, uveren sam, u nekim emisijama rado pokazale kakav je danas život obicnih ljudi u Srbiji, koje su turisticke atrakcije… Ali, treba se više potruditi i uveriti ih da se ovde dogadaju i dobre i zanimljive stvari – kaže Džon Bril.
