Elektronski fakultet u Nišu svoj dan i 42 godine postojanja obeležio je sumiranjem vedrih i sumornih rezultata.
Na ovom fakultetu je do sada diplomiralo više od cetiri hiljade inženjera elektronike, odbranjeno je oko 300 magistarskih i doktorskih teza, napisano i objavljeno oko 500 strucnih i naucnih knjiga, ukorenjene veze sa srednjim školama iz kojih dolaze najbolji ucenici, ali, zbog nevolja kroz koje je zemlja prošla i prilika u kojima smo, došlo je do preokreta. Pre dve decenije fakultet se ponosio kada neki njegov strucnjak bude angažovan u inostranstvu, a sada se sa žaljenjem zakljucuje da je Elektronski fakultet u Nišu postao škola strucnjaka za strane kompanije.
Prema recima dekana dr Gradimira Milovanovica, za poslednje tri-cetiri godine, otkad su prilike primorale da se takva evidencija vodi, oko 70 vanrednih profesora, docenata i asistenata ovog fakulteta je otišlo iz zemlje.
Kao što su nekada zapadnoevropske zemlje privlacile veliki broj naših majstora, sada Kanada, Australija, Novi Zeland, Južnoafricka Republika „usisavaju“ naše elektronce. I sada se trinćstoro na Elektronskom zaposlenih nastavnika nalazi, navodno privremeno, u inostranstvu. Uzeli su neplacena odsustva, i ne zna se ko ce se vratiti. Racuna se i da veliki broj, po nekima više od polovine diplomiranih na ovom fakultetu, a sigurno izmedu jedne i dve hiljade, radi u inostranstvu.
– Strane kompanije su ocigledno zadovoljne kvalitetom strucnjaka koje dobijaju a da u njihovo obrazovanje nisu uložile ništa i posebno su zainteresovane za strucnjake za informatiku i telekomunikacije – kaže profesor Milovanovic i, navodeci poznate razloge što strucnjaci odlaze – male plate i mogucnosti za zapošljavanje, nepostojanje uslova za strucni rad i napredovanje, istice kao osnovni razlog za koji je upravo ovaj fakultet možda najkarakteristicniji primer: Elektronski fakultet je nastajao uporedo sa niškom Elektronskom industrijom, za njene potrebe i uz njenu podršku. To je bio u svetskim razmerama priznati spoj privrede i visokog obrazovanja. Naša Elektronska industrija je sankcijama, neosmišljenim i nedoslednim merama stabilizacije potapana u krizu, da bi sada bila dovedena do toga da joj inženjeri elektronike maltene nisu potrebni.
– Zbog toga su sada Elektronska industrija i Elektronski fakultet u Nišu najbolji primer i dokaz da su za to što strucnjaci odlaze svi razlozi drugorazredni, a da je najvažnije to što bez pokretanja naše privrede nicega ne može biti – kaže profesor Gradimir Milovanovic, i kao drugi izlaz, koji bi država trebalo da otvara, navodi:
– Mora se, shodno sadašnjim prilikama, menjati i nacin ulaganja u strucnjake. Nama više nije toliko potrebno stipendiranje za odlazak na studije i usavršavanje u inostranstvu, da bi se oni, navodno, sa znanjem vratili. Pošto naši strucnjaci vec odnose znanje iz zemlje, trebalo bi novac svih fondova i fondacija usmeriti u naše institucije, da se bogate laboratorije, knjižni fondovi i druga oprema. Tako bismo iskoristili traženost naših strucnjaka i privukli druge zemlje da stipendiraju svoje studente da kod nas uce. Prakticno smo dokazali da to možemo i da se ulaganje kod nas isplati – kaže dekan Elektronskog fakulteta u Nišu.
