Odlucio Pirocanac da gaji svilenu bubu. Projekat, koji je predstavio Republickoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeca i preduzetništva, jeste bio dobar, ali je valjalo razmisliti još o necemu. Na sugestiju strucnjaka Agencije da bi trebalo da iskoristi cilimarsku tradiciju svog kraja i provereno majstorstvo umetnika tkackog zanata, Pirocanac iz naše price se zamislio – i u septembru na Medunarodni sajam preduzetništva u Beogradu izneo svoje cilime. Kraj storije se može pretpostaviti – njegove „rukotvorine“ su oduševile posetioce i prosto „planule“.
Naš Pirocanac je ocigledno dobro prošao, poslušavši druge, ali je dosta onih koji ne drže previše do tudeg mišljenja. Neke od izrazitih karakteristika naših preduzetnika, a koje nisu specificne samo za njih, nimalo im ne idu u prilog – uobraženost, tvrdoglavost, nepoverenje.
Možda se i zbog toga dobre ideje u Srbiji, kako je primetio Nenad Penezic, direktor Agencije koja je prvi „filter“ za svakojake ideje preduzetnika, teško realizuju. Možda i zato vredne donacije cekaju na zanimljive projekte. Stoga se i pitanje da li nam je zaista potrebna institucionalizovana berza ideja neizbežno namece.
Vreme ideja
Zbog cestih promašaja ipak ne smemo mnogo da žalimo. Opšteprihvacena je procena da u svetu svega dva odsto ljudi ima ideju za biznis, a samo je dva odsto njih (cetvoro od 10.000) sposobno i da je realizuje.
– Buduci da se i u Americi vec prve godine rada ugasi 60 odsto firmi (iako su „po propisu“ ispitali tržište i imali podršku i države i banaka), ne treba da nas iznenaduju naši neuspesi pošto uglavnom sve radimo stihijski – zakljucuje Zoran Milovanovic, predsednik Asocijacije privatnih preduzetnika Šumadije i vlasnik firme „Zebra“.
A sada je, kako kažu, vreme ideja. Pamet, kreativnost, ideje … trebalo bi da budu adut za brži razvoj društva. Tako je u svetu, a kod nas…
Psiholog Slobodanka Veljic iz agencije „Ars biznis pres“, ispitujuci kadrove u nekim našim firmama, zapazila je da imamo veliki problem: ovdašnji kadrovi nisu raspoloženi da svoje ideje poveravaju „gazdama“, vlasnicima ili direktorima – da ovi ne bi zaradivali. Jer, ti naši kreativci, ukoliko se ideja pokaže uspešnom, ne mogu da racunaju na pet do sedam procenata godišnjeg profita, ili na dva do tri odsto prihoda dok se ideja eksploatiše.
U grckoj firmi „Delta“ radnika sa dobrim predlogom cesto nagraduju. A u „Simensovoj“ fabrici u Ambergu radnici se utrkuju ko ce više dobrih ideja „okaciti“ na „pano predloga“ – ako ih menadžment prihvati, nagraduju se televizorom, biciklom, odlaskom u „Evrodiznilend“ ili na kakav duži put.
Kreativci
Možda smo toliko plašljivi ne samo zbog straha da cemo biti ošteceni, nego i zato što zbog dugogodišnje izolacije nismo imali uvid u moderne nacine poslovanja. U svakom slucaju, imamo kvalitetne, kreativne ljude, koji „zahvaljujuci“ našim doskorašnjim nevoljama „iskacu“ iz ustaljenih šema zapadnjackog biznisa i zato su u ovom trenutku veoma poželjni za strane kompanije, sudi na osnovu profesionalnog iskustva Sonja Cagronov, vlasnica prve agencije za „lov“ na strucnjake kod nas.
Naši imaju „produ“ i ona ocekuje da ce u naredne dve-tri godine „u velikim procentima“ ulaziti i velike svetske kompanije.
Neki se vec nalaze tamo. Darko Mrvoš u kompaniji „Filip Moris“ radi od 1992. godine, a sada je menadžer za korporativna pitanja jugoslovenskog „F&M“ doo. Sa iskustvom stecenim u predstavništvima ove velike firme u drugim zemljama, on može da „skicira“ ovdašnjeg menadžera. I kaže: mnogi od njih imaju dobre polazne osnove (znanje jezika, komunikativnost…), ali je malo potpuno formiranih. Nedostaju im, naime, prilagodenost uslovima savremenog poslovanja i edukacija u uspešnim firmama.
Veci broj njih stice ih vec u inostranstvu, ali je veliko pitanje da li ce njihova nova znanja i iskustva ikada biti u bilo kakvoj službi u korist Srbije. Prema „nalazima“ nevladine organizacije „Obrazovni forum“, nešto više od pet odsto gradana ove zemlje, koji srecu traže van njenih granica, „pripadaju“ oblasti biznisa i finansija. Izraženo u procentima zvuci možda zanemarljivo, ali je to ipak cetvrto mesto po broju emigranata klasiranih po profesiji. Samo je malo više „odlazecih“ medicinara, dok u ovoj sumornoj trci ubedljivo vode inženjeri tehnickih fakulteta (oko 37 odsto) i naucnici (oko 43 procenta).
—————————————————-
Zverke
Vlasnik firme sa oko 60 zaposlenih u Nemackoj, koji je našeg porekla, kaže da bi mogao da napiše traktat o razlikama izmedu biznismena Srbije i njegove nove domovine. Ali, u najkracem: Nemci su fleksibilniji, dinamicniji, razmišljaju vizionarski. Preduzimljiviji su, harizmaticniji, orijentisani na timski rad, sposobni da se probiju, strateški dobro pozicionirani, bez predrasuda.
Ne zadovoljavaju se malim stvarima… Ljudi su zverke.
