Uvereni smo da ce i vaši gradani poceti sami da brinu o svojoj sigurnijoj starosti, jer je Jugoslavija zemlja u kojoj je mnogo, i svakim danom sve više, prilika za zdravo profitabilno ulaganje. Zato smo tu, spremni da prve dve-tri godine poslujemo bez dobiti. Ali, došli smo – da ostanemo.
Ovako gospodin Zeev Hadar, najkrace, objašnjava motive mocne finansijske kompanije iz Holandije „TBIH fajnenšel servisis grup NV“ da, posle nekoliko istocnoevropskih zemalja, dode i u Beograd. I da, kao finansijer sa 51 odsto koji donosi i znanje i iskustvo, sa „Dunav osiguranjem“ osnuje prvi privatni dopunski dobrovoljni penzioni fond u Srbiji.
Penzija po želji
Najniži iznos koji gradani mogu mesecno da uplacuju u ovaj fond je 370 dinara. Ali, objašnjava gospodin Hadar, predsednik TBIH-a za Jugoslaviju i clan Upravnog odbora novoosnovanog fonda „Dunav – TBIH“, klijenti, zavisno od toga koliku dopunsku penziju žele, sami odlucuju koliku sumu i koliko dugo ce uplacivati na svoj licni racun. Prikupljeni novac Fond ulaže, a ostvareni profit se kvartalno deli osiguranicima, o cemu se oni i pismeno obaveštavaju.
– U nekim zemljama u svakom trenutku preko Interneta osiguranici mogu da ostvare uvid u stanje na svom racunu – kaže gospodin Hadar.
Na osnovu ukupnih uplata i pripisane dobiti kasnije se odreduje visina penzije koju ce osiguranik ne samo primati doživotno, kao starosnu ili invalidsku, nego ona može da bude i porodicna, da se i nasleduje…
– Zvanicno registrovan sredinom avgusta, prvi privatni penzioni fond vec ima nekoliko stotina osiguranika, uglavnom iz privatnih finansijskih firmi. Proteklo vreme je, nastavlja naš sagovornik, utrošeno za obilazak velikih i uglednih preduzeca i za objašnjavanje zaposlenima, poslovodstvu i sindikatima prednosti ovog vida osiguranja. Sudeci po velikom interesovanju i mnogim pitanjima, ocekuje se dolazak veceg broja kompanija – kaže Hadar.
– Naše iskustvo iz drugih zemalja pokazuje da su mogucnosti dopunskih penzija primamljivije ljudima nižih prihoda. To je i logicno, jer baš oni, za razliku od imucnih, nemaju drugacije mogucnosti da sebi obezbede bolju buducnost, komentariše Hadar bojazan da je ovakva mogucnost još prerana za naš niski standard.
Naš sagovornik je uveren da ce se i kod nas shvatiti da su reforma i prelazak na trostubacni sistem penzijsko-invalidskog osiguranja (uvodenje, uz državno obavezno i dopunskog dobrovoljnog i obaveznog dopunskog osiguranja) nezaobilazni.
Oslanjanje samo na državne penzije, kao i u drugim zemljama tržišne privrede gde se produžava životni vek, opada natalitet i populacije postaju sve starije, sve je nesigurnije za osiguranike. Zato je, kaže, upravo radi sigurnosti zaposlenih i njihove bolje buducnosti, važno da im se ponudi alternativa. Da se osnuju privatni fondovi koji ce biti oslobodeni uticaja politike.
Iako zna da ce novi propis koji se priprema u republickom Ministarstvu za socijalna pitanja predvidati samo dobrovoljno dopunsko osiguranje, a da je uvodenje obaveznog („drugog stuba“) skup proces ciji pocetak je politicko pitanje – Hadar smatra da bi kod nas trebalo odmah predvideti i „drugi stub“. Jer, iskustvo u zemljama u kojima TBIH posluje vec nekoliko godina – Bugarskoj, Slovackoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Gruziji, ukazuje da je za uvodenje ovog „stuba“ potrebno i po nekoliko godina.
Državne prepreke mešetarima
Predsedniku TBIH za Jugoslaviju nisu nepoznata ni naša nemila iskustva sa piramidalnim bankama ili dopunskim osiguranjima od kojih su osiguranicima ostale samo bezvredne polise. Po njemu, ni tu nismo izuzetni: slicnih iskustava koja su ozbiljno povredila poverenje u finansijski sektor bilo je u svim zemljama istocne Evrope. Što se njih tice, preporucuju se poverenjem akcionara TBIH-a (uz vecinski Kardan, tu su i Dojce bank i Evropska banka za obnovu i razvoj), dosadašnjim iskustvom bez loših investicija u drugim zemljama i tradicijom „Dunav osiguranja“.
– Ako je TBIH dobar investitor za Dojce banku, dobar je i za Vladu Petrovica, kaže ovaj Izrćlac, školovan u Americi, pokazujuci da je za godinu boravka u Beogradu vec dovoljno upoznao svoje potencijalne klijente da im je otkrio i najcešca imena i prezimena.
I ovde, tumaci, nameravaju da ulažu samo na sigurno, u skladu sa tradicijom „nikad sva jaja u jednu košaricu“: u državne i obveznice ili akcije uspešnih preduzeca, u hipotekarne obveznice kada se uvedu…
Naravno, i država bi, iako je ona po prirodi stvari van ovog vida osiguranja, trebalo da propiše jasna pravila igre koja bi sprecila nova ružna iskustva sa mešetarima, njihov dolazak po brzi profit ili hazarderstvo u investiranju.
– U izradi novog propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju, resornom republickom ministarstvu ponudili smo pomoc i iskustvo i, uz ostalo, predložili da se poveca cenzus za osnivanje penzionih fondova na tri miliona dolara da bi licence mogle da dobiju samo ozbiljne kompanije sa cvrstim kapitalom – istice Hadar.
U Bugarskoj, na primer, država je obavezala privatne penzione fondove da 60 odsto prikupljenog kapitala moraju da investiraju u stambenu izgradnju u zemlji, a još 20 odsto u državne hartije od vrednosti, dok je samo oko 15 procenata kapitala moguce investirati u nešto drugo, pa i van Bugarske.
—————————————————–
Državni podsticaji
U svakoj zemlji sa više penzionih stubova postoje neke olakšice za zaposlene ili za poslodavce kojima država podstice dodatno osiguranje, kaže gospodin Hadar. Na primer, u Hrvatskoj svakom ko se odluci za ovakvo osiguranje država obecava da ce dodati još 25 odsto na njegove uplate. U Madarskoj uplate poslodavaca u ime zaposlenih nisu oporezovane i još im se odobravaju popusti u drugim porezima.
Iako ima razlicitih rešenja, generalno pravilo u EU je da uplate u penzijske fondove nisu oporezovane, kao ni investicije ovih fondova. Porez se placa kada penzioner dobije penziju, doduše po nižim stopama, kaže naš sagovornik.
———————————————
Dopunske penzije
Gradanin koji bi se odlucio da svakog meseca ulaže protivvrednost 10 evra, na primer, u prvi privatni penzioni fond „Dunav – TBIH“ i da to, ne menjajuci visinu uplate, cini 10 godina posle toga bi, prema sadašnjim uslovima, doživotno mogao da racuna na dodatnu mesecnu penziju od 12 evra.
Ukoliko bi istu sumu na svoj licni racun ulagao 20 godina mesecno bi dobijao po 35 evra, dok bi tridesetogodišnje ulaganje znacilo doživotnu mesecnu dodatnu penziju od 80 evra.
Naravno, vece uplate bi znacile i vecu penziju. Tako bi, recimo, uplata po 20 evra u periodu od 30 godina gradaninu obezbedila dodatnu penziju u protivvrednosti 180 evra.
