Najtražnije dnevne novine dijaspore, „Vesti“ su preksinoc, u beogradskom „Interkontinentalu“ proslavile svoj jubilej – 10. godina postojanja! Na rodendansko slavlje došle su brojne javne licnosti iz sveta politike, sporta, estrade, medija… Medu telegramima onih koji su bili spreceni da dodu stigle su nam i cestitike predsednika SRJ Vojislava Koštunice, premijera vlade Srbije Zorana đindica, predsednika skupštine RS Dragana Kalinica, košarkaškog reprezentativca Dejana Bodiroge i mnogih drugih. Goste su pozdravili predsednik kompanije „Nidda Verlage““, Dušan Vidakovic, kao i savezni ministar za informisanje Slobodan Orlic, koji nam je poželeo da se „Vesti“ uskoro nadu i pred citaocima u SRJ.
Iznenadenje – Alen Islamovic
Gost iznenadenja svakako je bio Alen Islamovic, nekadašnji pevac „Bijelog dugmeta“, koji vec nekoliko dana boravi u Beogradu, gde pregovara sa domacim izdavackim kucama. Vidno smršao i sa novom frizurom stigao je u društvu Indire Radic i Gorana Ratkovica Raleta, koji su po svemu sudeci rešili da više ne kriju svoju romansu.
– Neprikosnovena pozicija „Vesti“ na tržištu etnicke štampe, nije, naravno, izvojevana lako. Bili smo osporavani, stalno na meti nedobronamernih i onih koji nisu prepoznali dobru i plemenitu nameru da napravimo list koji pripada svekolikom srpskom rasejanju, list koji ce biti most ka otadžbini, i koji ce o svemu korektno i nepristrasno informisati – rekao je, izmedu ostalog, u pozdravnom govoru predsednik „Vesti“ Dušan Vidakovic i najavio da ce se naš dnevnik u narednoj godini konacno naci na kioscima Srbije, Crne Gore, RS i ostalih, bivših jugoslovenskih republika – Bice teško, ali nismo ni naucili drugacije – zakljucio je Vidakovic.
Na cetiri video bima prikazan je spot koji potvruduje zašto su „Vesti“ najtiražiniji dnevni list dijaspore i jedna od pet najtiražnijih etnickih novina u svetu. Godišnju novinarsku nagradu dobila je koleginica Blagica Mandic, dok je novo ustanovljeno priznanje „Mihajilo Rašic“, pripalo uredniku Milanu Jovanovicu. U zvanicnom delu programa, koji su vodili Dragana Katic i Goran Comor, dodeljene su i estradne nagrade ovogodišnjim laureatima Saši Maticu, Ani Bekuti, Aci Lukasu za hit pesmu „Nešto protiv bolova“, zatim Željku Joksimovicu (za pevaca godine i pesmu „Drska ženo plava“) i Goci Tržan. Nagrade je urucila urednica estradne rubrike „Vesti“, Aleksandra Tatalovic.
Nervozu „razbili“ pesmom
Uprkos obavezama, naši laureti Željko Joksimovic i Ana Bekuta, uspeli su, doduše u poslednji minut da stignu na zvanicnu dodelu nagrada. Nervozu stvorenu pitanjem da li ce se uopšte pojaviti „razbili“ su nam širim repertoarom nego što smo ocekivali. Pored dueta sa Sašom Maticem, Željko je iznenadio i sjajnim interpretacijama izvornih pesama. Ni turneja po Bosni nije sprecila pevacicu godine, Gocu Tržan da te veceri bude sa nama, iako je nešto posle ponoci gotovo odjurila „preko Drine“.
Mikrofona se prvi, uz pratnju orkestra Miše Mijatovica, latio Staniša Stošic, cija je „Vranjanka“ oznacila pocetak zabave do jutra. Pesmom su nam rodendan cestitali i: Zoran Kalezic, Rade Jorovic, Goca Lazarevic, Šeki Turkovic, Aco Pejovic, Roki, Snežana đurišic, kao i pobednici našeg tradicionalnog izbora. Zabava se zahuktala kad su Saša Matic i Aca Lukas poceli da se nadpevavaju redajuci hit do hita, a kulminirala atraktivnim Romaninim nastupom sa eks jugoslovenskim narodnim pesmama. Na podijumu su nam se pridružili i folk pevaci: Goca Božinovska, Sanja đordevic, Sanja Maletic, Zlata Petrovic, Maja Marijana, Jovana, Era Ojdanic, đani, Lazar Kalezic… Za razliku od njih Šaban Šaulic, Haris DŽinovic, Mira Škoric, Marinko Rokvic, Boki Miloševic odlucili su da ipak samo opušteno pevuše uz numere svojih kolega. Big Lale nije koristio svoju magiju, ali je dao obecanje da ce nam pomoci da uskoro postanemo najtiražniji dnevnilist i na prostorima bivše Jugoslavije.
KAKO SMO RASLI
1992. Kompanija Nidda Verlag GmbH osnovana u Bad Filbelu, kraj Frankfurta na Majni (Nemacka).
1992. 15. decembra izlazi prvi broj Nezavisnog dnevnog lista „Vesti“, lista na srpskom jeziku i cirilicnom pismu, koji je namenjen gradanima sa prostora bivše SFR Jugoslavije koji žive u dijaspori.
1993. Nidda Verlag GmbH pocinje sa izdavanjem enigmatske revije „Ukrštenica“.
1994. „Vesti“ postaju najtiražniji dnevni list dijaspore.
1995. Pokrece se specijalno izdanje „Vesti“ za SAD i Kanadu, list se štampa u NJujorku.
1996. Sa knjigom „Krvavi Božic sela Kravice“, Bore Miljanovica, Nidda Verlag GmbH pocela da se bavi i izdavanjem knjiga na srpskom jeziku.
1997. Nidda Verlag GmbH pokrece nedeljnu reviju „Oko“, koja se prodaje na istom tržištu gde i „Vesti“.
1998. Pokrece se specijalno izdanje „Vesti“ za Austriju i Švajcarsku.
1998. „Vesti“ se štampaju u dve verzije – cirilicnim i latinicnim pismom.
1999. Knjiga „Der Krieg um den Kosovo“, Maltea Olševskog, prva knjiga na nemackom jeziku koju je izdala Nidda Verlag GmbH..
1999. Na stranicama medija Nidda Verlag GmbH pocinje sa radom Knjižara „Vesti“ – prodavnica knjiga.
2000. „Vesti“ i na Internetu – http://www.vesti.de.
2000. Nidda Verlag GmbH pokrece posebno izdanje „Vesti“ za Australiju, list se štampa u Sidneju.
2000. „Knjižara Vesti“ i na Internetu – http://www.knjizara-vesti.com
2001. „Vesti“ su najprodavanije novine na stranom jeziku u Švajcarskoj.
2001. „Vesti“, u cetiri izdanja, prodaju se na tri kontinenta, u 22 države…
