Od odusevljenja do jeda

U Beogradu je juce nekoliko stotina nostalgicnih i radoznalih sugradana došlo na otvaranje tržnog centra „Merkator“. Kako se bližio pocetak koncerta uprilicenog povodom ovog dogadaja, masa je dolazila iz svih pravaca. Mahom stariji Beogradani, srednjoškolci, mlade mame. – Presretna sam danas. Nedostajao nam je pravi tržni centar, nedostajala nam je slovenacka roba, njihova kozmetika, nameštaj, garderoba, „Lisca“ donje rublje…O beloj tehnici da ne govorimo.
Imala sam frižider „gorenje“ 20 godina. Duša me bolela kad sam morala da kupim drugi, jer njih na tržištu nije bilo. Evo, još nosim „Mura“ kaput – prica Radmila Eretic dok je s nestrpljenjem cekala da se nekako „ugura“ u novootvoreni „Merkator“ u Beogradu.
Gospodi iza nje, koja nije htela da kaže svoje ime, nije prijalo oduševljenje Beogradanke sa kojom smo razgovarali, pa je došlo do male prepirke u kojoj je spomenuto sve od problema uvoza i izvoza do: „Kod njih je sve pocelo i ja da im robu kupujem? Ni mrtva! Kako vas nije sramota. Idite u Sloveniju tamo vam je sigurno jeftinije nego u „Merkatoru“…“
Na pitanje zašto su došli kad im smeta, gospode su rekle: „Da vidimo šta su to Srbi“.
– Znate, moj muž i ja deset godina nismo kupili nešto ljudski od garderobe. Od kada su Slovenci otišli, toga kod nas nema. Kad se samo setim one njihove decije konfekcije, cipke koja je besprekorno vezena…Mnogo su nam nedostajali, mnogo – sa setom prica Milijana Marek. A malo dalje od nje starija gospoda je samo prokomentarisala kako se i ona seca Slovenije vrlo dobro, pogotovo one njihove: „Srbe na vrbe!“
Dešavanja na bini pripremljenoj za otvaranje ubrzo su postala dosadna i masa se uputila ka ulazu. A tamo? Stampedo! Vriska srednjoškolaca, zapomaganje starijih Beogradana koji su pokušavali da udu, „Dugo mi necemo u Evropu“, prokomentarisao je jedan stariji gospodin. – Sve ovo podseca na stara dobra vremena. Kad se otvarala slovenacka ambasada kod nas, otišla sam kupila prelepu tacnu i razglednicu na kojoj sam napisala: „Dobro nam došli. Sretno! Jedna stara Beogradanka“ – ispricala nam je Branislava Korošec.