Iz Fonda „Dijaspora za maticu“, u koji su Srbi iz rasejanja uplatili 12 mioniona maraka, polovina namerno gurnuta u stecajnu masu ugašene banke.
Polovina od 12 miliona maraka koje je srpska dijaspora prikupila za saniraje posledice NATO bombardovanja, volšebno je nestala. U domovinu je, u Fond #Dijaspora za maticu“, stiglo svih 12 miliona maraka, šest je uloženo u izgradnju mostova, puteva, škola, bolnica… Ostalo je nestalo iz Fonda, bez traga. Sa kamatom, to je vec sedam miliona maraka, odnosno 3,5 milona evra? Fond su avgusta 1999. godine, nakon Nato bombardovanja, osnovali naši gradani iz inostranstva. Poslovao je preko deviznog i dinarskog racuna „Beogradske banke AD“. Nekoliko desetina hiljada rodoljuba sakupilo je celu sumu dobrovoljnim prilozima. Izgraden je tim parama most preko Velike Morave, koji je koštao oko milion evra, rekonstruisani su putevi po Pomoravlju i Šumadiji, obnovljeno decije odeljenja KBC „Dragiša Mišovic“ i deo Ortopedskog instituta Banjica. Novac je (po)deljen i porodicama poginulih pripadnika VJ i MUP.
IZUZECI – Povlašceni po volji vlasti
U advokatskoj kancelariji „Fila“, koja pomaže Fondu, tumace mogucu sudbinu preostalih para: – Novac se u stecajnoj masi utopio sa milionima duga. U masi se nalaze svi poverioci, od stare devizne štednje do, recimo, „Zastavinog“ novca. Po pravilu, ta masa nije dovoljna za namirenje svih poverilaca. Zato, po zakonu, i preduzeca i fizicka lica dobijaju neki procenat od ukupnog iznosa sa starog racuna. Advokati dalje kažu da je problem što je Ugovorom o ustupanju potraživanja Ministarstva finansija i „Telekoma“ Srbije, ta firma izvukla svoje celo potraživanje iz stecajne mase, tako što je 219 miliona dinara preneto sa racuna „Beogradske banke“ i „Beobanke“, na novi racun „Telekoma“. – Neko je „namignuo“ i rekao, uradite to – kažu advokati. – Na tom primeru se vidi kako vlast štiti svoje interese, jer je pravna situacija identicna, ali pravni tretman, ocigledno, nije.
Sredstva Fonda su blokirana krajem 2001, kada se na racunu banke nalazilo više od šest miliona maraka. I to je bilo mnogo pre stecaja banke. #Sve je – kako tvrde u Fondu – izvedeno bez ikakvog pravnog osnova, odluke nadležnog sudskog ili drugog organa“. Nije o tome niko iz Fonda ni obaveštavan, niti išta pitan. Uprava Fonda je pokušala da novac deblokira, ali uzalud.
OTIMACINA – Novac nije za vladu
Ne želilm da spekulišem da li je nestali novac oktobarski ratni plen nove vlade – kaže Miloje Milicevic, predsednik Upravnog odbora Fonda. – Naše je da pomažemo narodu, a ne vladi. Jedni odlaze, drugi dolaze, ali novac je za narod i tako mora da ostane. Sve drugo je pljacka i otimacina.
– Dosad nema nikakvih rezultata – žali se Miloje Milicevic, predsednik Upravnog odbora Fonda i jedno od poznatih i uglednih imena u srpskoj dijaspori. – Mi koji smo pokretali i vodili akciju sakupljanja novca i dali znacajne licne priloge, neretko smo, u poslednju godinu dana, bili izloženi bezrazložnim, malicioznim i klevetnickim napadima u medijima, po klišeu „držte lopove“.
Prota Toma Markovic, predsednik Nadzornog odbora Fonda, poznat u dijaspori kao covek koji je „manje sveštenik pravoslavne crkve, a više major engleske vojske“, kaže:
– Novo rukovodstvo banke, dovedeno nakon promena od 5. oktobra, više nije htelo da izvršava naloge i odluke Upravnog odbora Fonda, da bi konacno naš rad bio blokiran. Posle nekoliko meseci, izbrisani smo iz registra u kojem smo bili upisani više od tri godine.
Nezvanicno, Fond „Dijaspora za maticu“ našao se na meti novih vlasti zato što su se oko njega „vrzmala mnoga imena ozloglašenih piona bivšeg režima“. Bilo je nicim potkrepljenih prica da su pare dijaspore poslužile kao „infuzija za održavanje Miloševica na vlasti“. One su, nesporno je, upotrebljavane za ono za šta su i bile namenjene, za obnovu i izgradnju porušenog bombardovanjem. Namena i celishodnost nisu nikad dovedeni u pitanje.
Znatno pre likvidacije banke kod koje su „ležale pare“, aprila 2001, iz fonda su pismeno tražili da se sva sredstva prabace na novi racun kod „Rajfajzen banke“, jer im, kako kaže Milicevic, Beogradska banka nije isplacivala zaostale kamate: – Iako je nalog za transfer bio balgovremen i validan, pare nisu prenete. Kad je banka pala pod stecaj, Fond je zatražio od Zavoda za obracun placanja Narodne banke Jugoslavije i republickog ministra finansija da se izuzmu i deblokiraju sredstva dijaspore.
Tražili su i da se pare prenesu na drugi racun, jer su želeli da se nastavi ulaganje u obnovu, kako je i predvideno odlukama Fonda. Iz nove savezne vlade, medutim, saopštavaju im kako Fond nije osnovan u skladu sa zakonom i donose rešenje o brisanju iz registra. Rodoljube iz rasejanja, koji su namenski dali pare, niko ništa ne pita, niti im podnosi racun. Ko je „omastio brk“ njihovim parama, ostaje da se nagada. Po recima Milicevica, usledila je i kampanja kako da se sve zataška.
– Lansirani su javni napadi i diskvalifikacije, kao uvertira, zatim sledi neizvršavanje odluka Upravnog odbora i naloga za isplate, pa rešenje o brisanju iz registra, i konacno, gubi se kontrola nad 3,5 milona evra Fonda – rezimira Milicevic.
PRIZNANJE – Banka ostala bez para
Na dan otvaranja stecajnog postupka nad „Beogradskom bankom“, na deviznom racunu Fonda dijaspore bilo je 3.128.720,12 evra, a na dinarskom 2.487.885,19. O ovome je, maja ove godine, Fond pismeno obavestila Vesna Džinic, izvršni direktor Agencije za sanaciju i likvidaciju banaka. U tom pismu je, potvrdila da je Fond blagovremeno naložio da se novac prebaci na novi devizni racun, u drugoj banci. Zahtev nije realizovan jer je „Beogradska banka“ tada bila bez para.
Prema recima koordinatora Upravnog odbora Sabora dijaspore i bivšeg ministra inostranih poslova Živorada Jovanovica, sve je s njihove strane ucinjeno da se sredstva Fonda zaštite, ali nije vredelo. Neko je stavio šapu na pare.
– Stvar je prosta. Bilo je šest miliona maraka u govotom i milion za kamatu. I sada ih nema. Ne znamo gde su pare. Državni organi moraju da znaju, tj. oni koji upravljaju bankom i stecajnim postupkom – kaže Jovanovic.
Protiv rešenja o brisanju iz registra Ministarstva pravde Fond je podneo tužbu Vecu za upravne sporove u Saveznom sudu. Sud još nije postupio po tužbi. Podneta je tužba i Trgovinskom sudu, da se izdvoji novac iz stecajne mase. Održano je jedno rocište, ali nikakve odluke još nema.
Unošenjem sredstava dijaspore u stecajnu masu „Beogradske banke“, s obzirom na to da su neokamacena, Fond gubi oko 132 hiljade evra godišnje. Blokiranjem sredstava onemogucena je dalja realizacija projekta. Prekinut je i dogovoreni projekat sa Komesarijatom za izbeglice, da se sredstvima Fonda kupuju i obnavljaju napuštene seoske kuce i imanja u Vojvodini i da se tu naseljavaju najugroženije izbeglicke prodice. Negodovanja i protesta iz dijaspore vec je na pretek, a naredno okupljanje u matici, imace na dnevnom redu i tu temu.
