Jednogodišnji ucinak rada Saveta dijaspore Savezne vlade u najvecoj meri odreden je niskim stepenom politickog raspoloženja i doziranom otvorenošcu vladajucih krugova u zemlji prema zahtevima rasejanja.
Ovakav nepodeljen utisak stice se posle juce okoncanog dvodnevnog zasedanja u Beogradu ovog savetodavnog organa, jedinog koji je na državnom nivou zadužen za odnose sa našima preko granice. Podvlaceci crtu ispod mnogobrojnih inicijativa, pisama i predloga, koje je ovaj reprezentativni sastav od po 11 predstavnika dijaspore i otadžbine slao na najvažnije adrese u državi, zakljuceno je da je Savet ucinio vidljiv napredak na homogenizaciji nacije i stvaranju neophodnog jezgra u svakoj od zemalja gde je zavidna koncentracija našeg življa. Uprkos tome, najbitniji zahtevi dijaspore koji se ponavljaju kao pokvarena ploca ostali su bez – odgovora.
„Srbi su danas bliži jedni drugima nego što je to ikad bilo“, receno je, a kao jedan od argumenata navedeno je i istorijsko približavanje tri najuticajnije srpske organizacije u Americi, uz ocenu da je to toliko ohrabrujuce da bi trebalo da postane zarazno. S tim u vezi vodena je duga i na momente neprijatna rasprava povodom organizovanja skupština srpske dijaspore u pojedinim zemljama, u kojoj je nažalost, kod malobrojnih pojedinaca proradio sindrom olakog srpskog rasturanja i onog teško stvorenog.
Rukovodeni principom da se stvore skupštinska tela Srba u rasejanju da bi se ovi ujedinili, prvo po zemljama, onda po kontinentima i potom na nivou cele srpske dijaspore, clanovi Saveta uspeli su da za nepunu godinu dana svog rada konstituišu takva demokratska tela u Rumuniji, Francuskoj i Švajcarskoj, dobri nagoveštaji za sledecu godinu stižu iz Austrije i Nemacke, u Americi bi tu ulogu mogla da preuzme nova ujedinjena „kišobran organizacija“ Srpsko-americki kongres, dok u Kanadi, Australiji i Švedskoj nije uradeno skoro ništa. Kruna aktivnosti bila bi Glavna skupština dijaspore kao krovna organizacija svih Srba u svetu.
Najveci iskorak u tom pravcu napravljen je juce odlukom o nacinu finansiranja aktivnosti i rada novoformiranih i skupština u nastajanju, prema kojoj bi sredstva za ove namene ravnopravno obezbedili i matica i dijaspora. Onoliko koliko dijaspora bude davala kroz posebno uvedenu taksu, isto toliko bi matica izdvajala iz budžeta, a sve bi se slivalo na posebne racune za svaku od zemalja u kojima se konstituišu ili rade skupštine. Konacnu odluku o tome donece republicke skupštine u Srbiji i Crnoj Gori.
Ni jucerašnja sednica nije mogla da pruži odgovor, koji se vec godinama traži, kada ce pare uplacene u Fond dijaspore biti dostupne onima kojima su od srca namenjene. Buduci da je raniji Fond, kojim je kako je juce receno, privatno raspolagao Živadin Jovanovic, bivši ministar spoljnih poslova, definitivno izbrisan iz registra na saveznom nivou, cime preostala tri miliona evra ostaju, prakticno, bez vlasnika koji ce njima raspolagati, odluceno je da se pokrene procedura da novcem raspolaže sadašnji Savet dijaspore. Ali to ce biti moguce samo u slucaju da se na neki volšeban nacin ova zamašna suma izuzme iz stecajne mase Beogradske banke, koja je svojim propadanjem i odlukom ministra đelica povukla u neizvesnost i pare sakupljene u rasejanju za obnovu zemlje.
Cinjenica da se vec više od dve godine vodi bitka za raspolaganje ovim novcem, kao i da istraga, uprkos, ociglednim mahinacijama Fondom ne izlazi sa rezultatima istrage, na najplasticniji nacin dokazuje da je Savet dijaspore Savezne vlade ostao u granicama skromnih mogucnosti i politickog dometa koji je odreden u vladajucim vrhovima matice.
