Ne tako davno iole ambiciozniji privrednici koji ne pate od moralnih dilema, strpljivo su cekali svoj broj partijske knižice JUL, mocne partije Mire Markovic. Sada su redovi ljudi slicnih profila stvaraju pred sedištima nekih drugih, ali obavezno vladajucih partija. Da bi izbegao optužbe o doskorašnjim clanovima SPS i JUL u svojim redovima, prvo je Zoran đindic porucio da Demokratska stranka, nakon petooktobarskog osvajanja vlasti, nece biti „mašina za pranje politickih biografija“, a odskora je G17 plus uvela poseban režim pristupa u svoje clanstvo.
Teško je proveriti, pogotovu na lokalnom nivou, koliko su strogi stavovi o prijemu u partijsko clanstvo dosledni, ali bar za sada na tome istrajava Labusova stranka koju mnogi definišu kao politicki elitisticki klub.
Portparol G17 plus Ksenija Milivojevic objašnjava da popunjavanje pristupnice ne znaci po automatizmu i clanstvo u stranci, jer se nakon toga zakazuje razgovor sa kandidatom, pa tek onda sledi odluka o prijemu. Sve u duhu Dinkiceve poruke da „Srbijom moraju da upravljaju sposobni i nekompromitujuci ljudi“. Zbog novogodišnjih i božicnih praznika u G17 plus još nisu odredili ko ce voditi „razgovore upoznavanja“, ali napominju da ce svakako više ljudi biti ukljuceno u njih.
O moralu „bivših“
I Milan St. Protic, kome ljudi slabije memorije ne mogu ni pobrojati sve partijske knjižice, došao je u DHSS nakon što se razišao sa Veljom Ilicem. Sada, na televiziji prica kako je njegov doskorašnji sapartijac predlagao kolegama u DOS da muški „obuzda“ državnog sekretara SAD Madlan Olbrajt, a sve zarad – nacionalnih i državnih interesa. Kada je pristupao Novoj Srbiji, Protic je govorio o casnoj i hrabroj borbi cacanskog lidera u borbi za demokratsku Srbiju.
Na drugoj strani, od ovog svojevrsnog lustracionog pristupa potencijalnim pristalicama, nalaze se neke stranke iz izvornog DOS koje su višestruko uvecale clanstvo nakon što su od malih opozicionih preprasle u vladajuce partije sa jakim pozicijama u politici i privredi. Kao drastican primer navodi se DSS koja je pobedom svog lidera nad Slobodanom Miloševicem izgradila citav mit o Koštunicinom uporištu u narodu. Senku bacaju price sa lokala i razocaranost starih „deesesovaca“ što njihove stranacke pozicije ugrožavaju agresivne i ambiciozne novopridošlice iz propalih partija SPS, JUL, SPO…
Najpoznatija prica iz ovog DSS miljea je slucaj Nade Kostic, ugledne beogradske lekarke, koja je sa Koštunicom još od vremena kada je napustio DS i krenuo u samostalne politicke vode. Njenu poziciju ministra zdravlja uspešno je ugrozio, stranacki došljak, kolega po struci i bivši clan SPO Obren Joksimovic. Koliko je Obrenovo incidentno ponašanje kao ministra doprinelo ugledu DSS manjeviše je poznato, a uvredena dr Kostic uputila se ka više nego širom otvorenim vratima Demohrišcanske stranke Srbije.
Baticeva stranka je jedna od onih partija koja se sa prebezima hvali i tim povodima organizuje medijske predstave. Tako su Milan Komnenic, Ilija Radulovic i Radomir Uroševic, sve bivši funkcioneri SPO iz zlatnih opozicionih vremena ove stranke, postali novi clanovi DHSS.
– Mi smo otvoreni za ljude koji su se dokazali u svom opozicionom radu, a nisu se kompromitovali – odbacuje optužbe o DHSS kao sakupljacu „politickih otpadnika i prevratnika“ njen potpredsednik Živojin Stjepic.
On ipak priznaje da je ova stranka za poslednje dve godine uvecala clanstvo za desetak i više hiljada i da sada ima oko 35.000 formalnih pristalica, brojka koja je vredna respekta kada bi iza nje stajale iskrene pristalice demohrišcanske ideje, šta god ona u srpskoj varijanti znacila.
A kako na napuštanje svojih redova gleda najveci gubitnik stare opozicione scene Vuk Draškovic duhovito govori cestitika SPO povodom poslednjeg „zvucnog“ uvecanja demohrišcana:
“ Cestitamo Vašoj stranci na kadrovskom pojacanju novim clanovima. Time se DHSS dokazala kao ekološki pokret za cišcenje SPO, ne cemu vam se zahvaljujemo…
Mnogo ce vam pomoci u kampanji za suverenu Srbiju, ali samo dok im ne plate više da kao Crnogorci agituju za suverenu Crnu Goru. Od stanja na berzi zavisi i njihova nacionalna pripadnost i državotvorstvo. Za takve Srbe kažu: „Bolje ih je izgubiti nego ih naci“.“
