Te 1995. godine pala je Srpska Krajina, Dejtonskim mirom završen je gradanski rat u bivšoj Socijalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Oko 240.000 Krajišnika moralo je da u nezapamcenom egzodusu napusti svoje domove. NATO se ukljucio u rat u Bosni. Posle napornih pregovora u Rajt-Patersonu, Ohajo, Miloševic je sve potpisao.
Haški sud podigao je prve optužnice, uglavnom protiv Srba. Pocelo i prvo sudenje, optužen Dušan Tadic. Na slobodu je izašao Nikola Kavaja, „prvi srpski komandos“ i lovac na Tita.
Miloševic je u Beogradu otvorio velelepnu stanicu podzemne železnice „Vukov spomenik“, koja, nažalost, do dana današnjeg nije baš previše zaživela.
HDZ je opet pobedio u Hrvatskoj.
Kusturica je te godine još jednom u Kanu osvojio Zlatnu palmu, ovaj put za „Podzemlje“. U Beogradu su se vencali Željko Ražnatovic Arkan i Svetlana – Ceca Velickovic, par koji je po mnogo cemu obeležio poslednju deceniju 20. veka u Srbiji.
Te godine jevrejski ekstremista ubio je JicakaRabina, potpisnika mira na Bliskom istoku. Stupio je na snagu Šengenski sporazum, veliki korak ka ujedinjenju Evrope. Za predsednika Francuske izabran je Žak Širak.
Makedonski predsednik Kiro Gligorov preživeo je atentat bombom usred Skoplja.
U Minhenu je uhapšen dr Rajko Medenica, kljucni covek cuvene afere sa naduvanim racunima, jednog od najvecih skandala u „onoj“ Jugoslaviji. Poznati fudbalski trener Gojko Zec ubijen je u Angoli.
Umrli su Mija Aleksic, Radivoje – Lola đukic, Milovan đilas, Slobodan Selenic, a u Splitu – Miljenko Smoje.
Jugoslovenski sportisti vratili se u svet na velika vrata, posle nekoliko godina pod sankcijama. Košarkaši su odmah pokorili Evropu (Atina); odbojkaši stigli do bronzane medalje; rukometaši su dobro odigrali kvalifikacije…
