Šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic imao je nakon 5. oktobra težak zadatak – trebalo je uraditi mnogo na povratku SRJ u svet i iskoristiti „talas demokratskih promena“ da bi se zvanicni Beograd ravnopravno ukljucio u procese u medunarodnoj zajednici. Zamolili smo ministra Svilanovica da prokomentariše postizanje dogovora o Ustavnoj povelji, ali i cinjenicu da na poslednjim izborima Srbija nije dobila predsednika, odnosno kako ove dve cinjenice uticu na položaj SRJ u svetu.
– Nadam se da cemo posao oko povelje završiti do kraja godine. To bi bilo dobro. Usvajanje Ustavne povelje u parlamentima Srbije i Crne Gore i konacno u Saveznoj Skupštini omogucice da u narednu godinu udemo sa drugacije organizovanom državom. Januar i februar ce verovatno biti meseci razgovora o novom parlamentu zajednicke države, o novom ministarskom savetu i kako da se konstituišu ti organi. Usvajanje Ustavne povelje otvara šansu da postanemo clanovi Saveta Evrope što pre, cim krene nova godina.
To takode znaci da možemo da ocekujemo pocetak razgovora koji ce dovesti do zakljucenja sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji Srbije i Crne Gore sa EU. I, naravno, bice lakše pregovarati o Partnerstvu za mir kada je ureden odnos Srbije i Crne Gore.
Takode ocekujem da spoljna politika zemlje bude kompletnija nego što je bila do sada, da ima podršku Vlade Srbije i Crne Gore.
Inace, Povelja ne daje odgovore na sva pitanja. To je dokument koji ce biti preciznije definisan zakonom o sprovodenju Ustavne povelje. Tada ce se znati kako ce izgledati ta nova administracija buduce zajednice Srbije i Crne Gore, koji organi ostaju a koji ne. Kad bude formiran novi Ministarski savet ja mislim da ce on narednih šest meseci praviti institucije, jer još su mnoge konkretne stvari nejasne. Ne zna se ko ce raditi koje poslove, jer se mnoga sadašnja ministarstva gase. To je moguce rešiti za šest meseci ako postoji dobra volja i odlicno politicko razumevanje vlasti.
Medutim, ako bude opstrukcije i zastoja ta zajednica nece opstati kako je koncipirana, jer ovaj dogovor Srbije i Crne Gore je ipak „cedo“ EU. I njima je važno da dode do potpune stabilizacije Jugoslavije. Ocekujem da ce nova administracija biti efikasnija i da ce biti podržana od jedne i druge strane. Ustavna povelja otvara vrata da naredna godina bude bolja ako budemo odgovorno radili svako svoj posao.
Afere za korak unazad
• Koliko ce još trajati politika uslovljavanja, pre svega iz Vašingtona, jer su u SAD još, ocigledno, jake lobisticke struje koje nam nisu naklonjene?
– Clanstvo u EU, ali i u drugim važnim medunarodnim organizacijama, direktno je vezano za ispunjavanje odredenih standarda u raznim oblastima. Od svake države se ocekuje da bude izjednacena sa drugima kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava, prava manjina, kada je u pitanju poštovanje zakona, pravila ponašanja u svim oblastima, u ekonomiji, zakonodavstvu, pravosudu, policiji, vojsci, poljoprivredi, ekologiji, itd. Prosto receno, od naše se zemlje ocekuje da bude kao i druge oko nje, kako bi bila prihvacena od porodice evropskih naroda.
Tako je i što se tice naših odnosa sa SAD. Mi smo mnogo toga unapredili, ali je afera sa mogucim kršenjem sankcija UN u trgovini oružjem doprinela da bude ucinjen korak nazad.
Lustracije nije bilo
• Vaše ministarstvo je u poslednje dve godine imalo kadrovsku rekonstrukciju i rad na tome, koliko znamo, još traje. Da li se može reci da je u SMIP izvršena neozvanicena lustracija?
– Ne, u SMIP nije izvršena lustracija. Rekao bih, nažalost. Tacno je, medutim, da je bilo vec ozbiljnih organizacionih i personalnih promena. I u novoj državnoj zajednici bice potrebno iznova urediti organizaciju SMIP, a u skladu sa njom utvrditi i potreban broj zaposlenih, koji ce Srbija i Crna Gora moci da finansiraju, buduci da nece biti izvornih prihoda kao što su današnji savezni porezi i takse.
Mi nastojimo da veliki minus pretvorimo u plus, odlucnim akcijama Savezne vlade, koja je hitno istražila šta se dogodilo i preduzela odgovarajuce mere. Nadam se da to može doprineti daljem unapredenju naših odnosa sa SAD. Ali, ostaje pitanje dalje saradnje sa sudom u Hagu.
Što se tice razlicitih lobija, oni, naravno, postoje. Medutim, u prethodnih nekoliko godina bilo je teško lobirati za našu zemlju, jer je ona bila potpuno izopštena iz medunarodne zajednice. Sa promenama u 2000. godini otvoren je novi prostor za prijatelje našeg naroda, kao i za naše ljude kojih ima mnogo i koji su sada u situaciji da mogu da pomognu. Ucinili su dobar korak pre nekoliko nedelja dogovorom o saradnji razlicitih organizacija u SAD. Takode, pobeda Roda Blagojevica na izborima za guvernera države Ilinois doprinosi mogucnosti da se našoj zemlji pomogne. Tu je i novi ambasador, otvoren je generalni konzulat u Cikagu… Svi ovi koraci omogucavaju efikasniji nastup prema americkoj administraciji i celokupnoj americkoj javnosti.
• Gde vidite našu zemlju (ma kako se ona u to vreme bude zvala) za, recimo, pet godina? – Kroz pet godina naša ce zemlja biti uvažena clanica i Saveta Evrope i Partnerstva za mir. Do tada cemo imati zakljucen Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji sa EU i žurno cemo ga izvršavati, kako bismo stekli status kandidata za punopravno clanstvo u EU. Našim gradanima nece biti potrebne šengenske vize za turisticki boravak u zemljama clanicama EU. Životni standard bice znatno iznad ovog koji imamo danas, a ustavna rekonstrukcija bice potpuno završena.
Brže do ambasadora
• Jednom ste pomenuli da pri izboru ambasadora imate prvu, ali ne i poslednju rec, pa da se zbog toga dugo cekalo sa izborom za mesto u Vašingtonu. Kada ce se ta praksa promeniti i kada ce zakonodavno biti omogucena brža procedura, jer se ova praksa pokazala, kako ste i sami ocenili, kao loša?
– Tacno ste definisali situaciju koju imamo danas. NJu bi trebalo menjati imajuci u vidu nove odnose koje cemo imati izmedu Srbije i Crne Gore, i potrebu vece koordinisanosti u spoljnopolitickim aktivnostima. S druge strane, ono što sam ja imao u vidu bila je potreba donošenja novog zakona o MIP, koji bi omogucio i drugaciju proceduru imenovanja ambasadora. Konkretno, imam u vidu da bi osim ministru, vladi i predsedniku, što je danas slucaj, prostor trebalo dati i parlamentu. Mislim da je izostanak parlamenta iz ove procedure jedna slabost koju bi valjalo ispraviti.
Od ćrodroma do ćrodroma
• Koliko vam je mesto prvog coveka jugoslovenske diplomatije promenilo život i šta bi svrstali u negativne strane tog posla, a u cemu vam je ta funkcija, eventualno, pomogla?
– Moj je život promenjen iz korena. Angažovan sam od rano ujutro do kasno uvece, a veoma cesto sam na putu. To svi vide i to nije ništa cudno. To je ono što se od ministra inostranih poslova ocekuje. S obzirom na teško stanje u kojem se zemlja nalazila, ja sam probao da ucinim što više mogu za što krace vreme. Rezultati su tu, ali i izvesno osecanje nezadovoljstva, jer nije se sve ostvarilo od onoga što sam planirao. S druge strane, iako svi veruju da je veliko životno bogatstvo posetiti sve zemlje koje sam posetio, moram da ih malo razocaram i da kažem da najcešce ništa ili gotovo ništa ne vidim od zemlje koju posecujem, jer je moj boravak veoma kratak i omeden relacijom ćrodrom, hotel, konferencijska sala, hotel, ćrodrom. Ipak, ostaju uspomene na veoma prijatne susrete sa sagovornicima iz sveta, baš kao i sa našim ljudima, koji se ponekad okupe u našim ambasadama.
• Dajte nam jedan presek trenutnog stanja u diplomatsko- konzularnim predstavništvima (DKP), u kojim zemljama ih, po vašem mišljenju, treba biti više, a gde cete taj broj eventualno smanjivati?
– U 2001. godini morali smo da donesemo jednu veoma nepopularnu i neprijatnu odluku o privremenom zatvaranju pojedinih DKP. Ta je odluka bila diktirana iskljucivo teškom ekonomskom situacijom u zemlji. Mislim da cemo u 2003. godini morati da još jednom preispitamo mrežu DKP, s obzirom na drugaciji nacin finansiranja diplomatije. S druge strane, bez obzira na sve to, neka predstavništva cemo morati da osnivamo. Konkretno, imam u vidu neophodnost otvaranja misije u Savetu Evrope, umesto sadašnjeg generalnog konzulata, vec pocetkom naredne godine. Zatim, ulaskom u Partnerstvo za mir, otvoricemo i misiju pri NATO. Takode, valjalo bi proširiti mrežu konzulata u SAD, u skladu sa vec donetom odlukom vlade, cim to sredstva budu dopustila, što bi trebalo da bude tokom narednegodine.
Efikasnije usluge
• Šta cete uciniti da se poboljšaju konzularne usluge i da li ce možda biti smanjivanja njihovih cena, na šta se naši ljudi koji žive u inostranstvu cesto žale?
– U SMIP sada pripremamo, u saradnji sa švajcarskom vladom, softverski paket koji bi trebalo da ucini efikasnijim pružanje svih konzularnih usluga. Verovatno je da cemo taj paket prvo testirati u Nemackoj, jer tamo imamo najširu mrežu konzulata i veliki broj naših ljudi. Ako se pokaže uspešnim, postepeno cemo ga uvesti u celokupni sistem.
Podsetio bih vas da smo neke, naizgled male, izmene vec ucinili, još krajem prethodne i pocetkom ove godine. Konkretno, uveli smo nalepnicu za našu vizu, tako da je svaka nalepnica obeležena serijskim brojem, kako ne bi bilo finansijskih zloupotreba, a i hologramski je zašticena kao i vize drugih zemalja. Ima tu još mnogo posla i mi smo zahvalni na sugestijama koje dobijamo od naših ljudi. Što se tice cene usluga, mogu da kažem da su one izvan direktnog uticaja SMIP, jer su odredene posebnim aktima, a ne odlukama ministra. Mi možemo da razmotrimo visinu cene za usluge i da predložimo nadležnim organima korekciju.
