Tuda zemlja, tuga je golema, pa i ponekad pregolema. Do bola, do smrti. Kada je Jovica Mitic, roden 1958. godine, elektrovarilac iz Rajnog Polja kod Leskovca, 1980. godine sa firmom „Bosnamontaža“ iz Prijedora krenuo u Istocnu Nemacku, nije ni slutio šta ce ga na tom putu snaci. Po mišljenju rodbine, taj put ga je koštao – života. Nedavno je Jovica preminuo. A prica je tužna, da ne može biti tužnija.
Cim je stigao u grad Šved, Jovica je upoznao Nemicu Hajki Šiler i dve godine kasnije, iz njihove vanbracne veze u mestu Hale-Sale kod Lajpciga rodio im se sin Julijan, koji je poneo majcino prezime Šiler.
Od srece do – razlaza
Porodica je u pocetku živela srecno, ali su iskrsli nesporazumi kada su poveli razgovor o buducnosti. Nameravali su da odu u Zapadnu Nemacku, ali gde, kada i kako? Dok je Jovica radio u Rostoku na Baltickom moru, Hajki je podizala sina jedinca.
Godine 1986. Jovica odlazi u Prag i dobija vizu za Ameriku gde ostaje devet meseci. Vraca se u Jugoslaviju i ponovo dobija turisticku vizu za DDR. Za to vreme, sin Julijan odrasta uz majku, i sve je udaljeniji od oca.
Jovicin brat Zoran Mitic (40), monter centralnog grejanja, koji je najviše radio u Beogradu, još pod stresom zbog svega onoga što je preživeo zajedno sa rano umrlim bratom Jovicom, prica nam šta je dalje bilo:
– Zbog nekih problema, brat me poziva u Nemacku i ja sam bio ocevidac njegovih muka da preko svih mogucih institucija dode do sina, jer je Hajki odlucila da se ne uda za njega. Pokušao je preko nemacke i naše ambasade, ali nije išlo. Policija nas prati danonocno. Disali su nam iza vrata sve dok nismo seli u voz da se vratimo u Jugoslaviju.
Jovica doznaje da Hajki od 1988. godine ne živi više u Istocnoj Nemackoj i bezuspešno pokušava da sazna gde je. Slucajno dolazi do adrese njene prijateljice koja mu kaže da je Hajki u Vormsu kod Frankfurta i da radi u hotelu. Jovica 1990. godine odlazi u Vorms i nalazi je u bolnici sa sinom Julijanom, kome su operisali oci. Nije bila oduševljena njegovim dolaskom, ali mu je dozvolila da razgovara sa osmogodišnjim sinom.
A pisma su se vracala
Posle toga im ponovo gubi trag i više ih nikada nije video. Pisao je, ali su mu se pisma vracala sa oznakom „nepoznat“. Godine su prolazile, a njegovo zdravlje je popuštalo, pa se lecio na neuropsihijatrijskom odeljenju leskovacke bolnice. Kad se oporavio, nastavio je da traga za sinom i nevencanom ženom koja se, kasnije ce saznati, udala i rodila dve kcerke, a sinu nadenula prezime drugog supruga – Fridrih.
U leto prošle godine, posredstvom Komesarijata za izbeglice u Rajno Polje je stigla vest da Jovicina bivša supruga i sin žive u Vesthofenu kod Vormsa. Nekako u isto vreme, iz Splita se javio Jovicin prijatelj Marjan Malenica, koji radi upravo u Vesthofenu. Marjan obecava prijatelju da ce da mu pronade sina i da ce ga ubediti da se javi. Jovica srecan, presrecan. Saopštava radosnu vest svojima u Rajnom Polju.
Jedne veceri pocetkom oktobra prošle godine, dok su Jovica i Zoran radili u Beogradu, Jovica je telefonom dobio Hajki i dugo razgovarao sa njom. Tada je vec bila mnogo ljubaznija, ali mu je rekla da sada vec dvadesetogodišnji sin Julijan ne želi da razgovara sa njim. Jovici je to teško palo. Posle je još jednom razgovarao sa Hajki i ona mu je obecala da ce mu poslati Julijanovu sliku.
Izdalo ga srce…
Jovica je pao u depresiju. Razboleo se i 13. novembra prošle godine umro na internom odeljenju leskovacke bolnice posle drugog infarkta. Kažu da je pre toga gledao neki film cija je tema bila sudbina slicna njegovoj. Sahranjen je 15. novembra u Rajnom Polju, a nedelju dana kasnije stiglo je pismo i slika lepog momka Julijana koje je on poslao 14. novembra, samo jedan dan nakon što mu je otac umro.
Pismo je stiglo u ruke Jovicine majke Mirjane, Julijanove babe, koja je toliko vrisnula da su svi pomislili da je i njoj došao sudnji dan. Julijan piše o sebi, takmici se na moto-trkama, zauzet je i doci ce na leto u zavicaj svoga oca da upozna oca i njegovu familiju.
Nažalost, uz odgovor su mu poslali umrlicu oca i poziv da svakako dode u Rajno Polje. Napisao je da su mu potrebne pare za put, gume za motor i opremu. Stric Zoran obecao je da ce mu poslati novac. Sada svi nestrpljivo cekaju leto za kada je dogovoren nesumnjivo dirljiv susret u Rajnom Polju.
