Sticajem okolnosti, pre svega zbog pravnih rupa u institucionalnom uredjenju zemlje, mlada uzicka advokatica objedinila je dve od tri najvise drzavne funkcije: predsednik Skupstine i v.d. sefa drzave. Da li ce to njena pleca izdrzati, ili ce se pouzdati u noge?
GOSTUJUCI na Radio Uzicu decembra 2000. godine, kao jedna od sestoro poslanickih kandidata DOS-a, Natasa Micic voditeljki se poverila da joj „politika nista nije trebala“, cak je „mrzi da govori i na radiju“. Ali, ubrzo je shvatila znacaj medija, prema novinarima postala je predusretljiva, na pozive rado odgovara, a decembar mesec pokazace se kao fatalan u zivotu ove Uzicanke.
Tog meseca usla je u Narodnu skupstinu kao republicki poslanik DOS-a, sa kvote Gradjanskog saveza Srbije; samo godinu dana kasnije (2001.), posle smene Dragana Marsicanina (DSS), izabrana je za predsednicu srpskog parlamenta, iako ce joj zlobnici vec tada zameriti to sto je digla ruku i glasala za sebe; 29. decembra prosle godine, na dan kada je Milan Milutinovic pre pet godina polozio zakletvu, postala je prva zena predsednica u istoriji Srbije.
U rodnom Uzicu na vrtoglavi politicki uspon svoje sugradjanke niko nije ravnodusan: malo se cude, malo zavide, vecina je ponosna. Jedna njena sugradjanka kaze: „Vazno je da se ne plasi onoga sto dolazi“.
U svakom slucaju, njena predposlanicka biografija – predsednicku karijeru nije obecavala. Rodjena je 8. novembra 1965. godine u Uzicu, a do udaje za mladog inzenjera elektrotehnike Miodraga Micica zivela je sa sestrom i roditeljima. Otac joj radi kao pravnik u stampariji, trebalo je da ide u penziju, ali je nedavno, posle strajka radnika, postao v.d. direktora, sto je iznenadilo Uzicane. Majka joj je zaposlena u Elektrodistribuciji i, kazu, lepa je kao Natasa. Sestra je udata za mladog advokata sa kojim je Natasa, godinu dana pre nego sto ce postati poslanik, otvorila advokatsku kancelariju.
Predsednica Srbije jos uvek zivi u porodicnom stanu, kazu dosta skromno, sa suprugom i cetrnćstogodisnjom kcerkom. Muz Miodrag strucnjak je za kompjutere, vlasnik firme „Multisoft“ i bavi se izradom softvera. U Uzicu ga veoma cene i postuju.
U rodnom gradu i dalje se druzi sa starim prijateljicama, Novu godinu sa porodicom cekala je na Zlatiboru, u drustvu familije Gorana Svilanovica. Zurke su joj „slaba tacka“.
Natasa Micic po struci je pravnica, diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Radila je prvo kao sekretar Opstinskog suda u Uzicu, od 1992. do 1998. godine. Pricaju da je, navodno, cesto kasnila na posao. Od 1998. godine bavi se advokaturom. Bila je regionalni zastupnik ANEM-a, ali je odlaskom u Beograd taj posao prenela na zeta. Aktivna je i u nevladinim organizacijama za zastitu ljudskih prava.
U Gradjanskom savezu je od osnivanja i u partiju je uclanila mnogo drugarica i komsinica. Clan je Predsednistva i Glavnog odbora stranke, a u Skupstini Srbije predsednica Odbora za ustavna pitanja.
Mnogi smatraju da uspeh u politici Natasa Micic duguje, pre svih, lideru GSS-a i ministru spoljnih poslova Goranu Svilanovicu.
Ovu tvrdnju potkrepljuju cinjenicom da je 5. oktobra Svilanovic prema Beogradu poveo Uzicane, kao i time da je sa porodicom cest posetilac Micica i Zlatibora.
Natasa i radikali
Kako bilo, Natasa Micic je za samo dve godine presla put od „obicne“ poslanice, preko funkcije potpredsednice i predsednice parlamenta, do prve zene u istoriji koja dolazi na celo Srbije. Za te dve godine cesto je u javnosti i medijima prozivana, i kada je trebalo, ali mnogo puta i bez razloga. Posle odlaska Dragana Marsicanina s funkcije predsednika parlamenta, bilo je reci da je na tu poziciju dosla kao puki prenosilac stavova Vlade, odnosno Zorana Djindjica, pa je njena izjava – odlucila sam da raspisem predsednicke izbore – podsmesljivo propracena.
Ali, dogadjalo joj se da prvo prica, pa onda misli: najavljivala da ce se „materijalno“ stimulisati prisustvo poslanika u sali, a prekide rada srpskog parlamenta predsednica je objasnjavala losom ventilacijom i neudobnim sedistima u Skupstini.
U javnosti je, kao pozitivna pojava u parlamentarnom zivotu, predsednica Skupstine bila dobro primljena zato sto je opomenama, koje povlace materijalnu kaznu, nastojala da upristoji ponasanje poslanika u parlamentu. Radikalka Natasa Jovanovic polila ju je vodom za skupstinskom govornicom, a jos jednu neprijatnost sa radikalima i njenim liderom Natasa Micic dozivela je u rodnom Uzicu. Gostujuci kao predsednicki kandidat na lokalnoj televiziji Vojislav Seselj ispricao je kako on moze da popije jednu-dve konzerve „Hajneken“ piva, a Natasa Micic – dvadeset. Reagovao je okruzni javni tuzilac, televiziji je oduzeta kaseta sa snimljenim materijalom, najavljeno je „pokretanje procedure“, a Seselj porucio: „Jedva cekam da pocne to sudjenje, pa da kazem sve sto znam“. Porodica Micic odlucila je nakon toga da se sudski proces ne pokrece.
Za vreme njenog predsednikovanja parlamentom menjan je skupstinski poslovnik (jun 2002. godine), a predsednica je pozvala clanove „Otpora“ da se posmatranjem skupstinskog rada s balkona u sali uvere u pravo stanje stvari u narodnom predstavnistvu.
Najveci skandal za vreme njenog dosadasnjeg mandata dogodio se oduzimanjem, pa vracanjem, poslanickih mandata Demokratskoj stranci Srbije. Naime, Administrativni odbor Skupstine Srbije u junu prosle godine, pre objavljivanja odluke Saveznog ustavnog suda, ponistio je svoju staru odluku o oduzimanju mandata „nedisciplinovanim poslanicima“ i doneo novu o oduzimanju mandata svim poslanicima DSS-a. Natasa Micic nije pokazala da je dorasla situaciji i umesto da sazove Skupstinu na vecanje o tome kako da se prevazidje kriza, davala je formalisticke odgovore.
Zabelezeno je i da je ucestvovala na „istorijskom“ sastanku Predsednistva DOS-a u Morovicu, kada je doneta odluka o pokusaju mirenja sa DSS-om.
Samo dva meseca kasnije, posle jos jednih neuspelih izbora, predsednik Gradjanskog saveza Srbije Goran Svilanovic, pola u sali, pola u zbilji, rekao je da su gradjani, zapravo, glasali za Natasu Micic. Od 29. decembra ona je na celu Srbije, iako prvih sedam dana 2003. godine to niko nije pomenuo.
Ustavna predsednica
Predsednica drzave postala je analognom primenom clana 87. Ustava Srbije, po kome predsednik Skupstine preuzima privremeno vrsenje funkcije predsednika Republike. Tu odluku doneo je Odbor Skupstine Srbije za ustavna pitanja vecinom od deset glasova prisutnih, dok su cetiri clana (iz DSS-a i SPS-a) bila protiv, a jedan iz SSJ-a bio je uzdrzan.
Ovoj odluci prethodila je javna rasprava u kojoj su predstavnici DOS-a tvrdili da, u slucaju neizbora predsednika, njegovu funkciju vrsi predsednik Skupstine, dok su u opoziciji smatrali da Ustav ne predvidja ovakvu situaciju, vec da predsednik drzave, kao i clanovi Vlade, vrse duznost do izbora novih.
Dolazak Natase Micic na celo Srbije komentarisan je pre nego sto je o tome i formalno odluceno. Predsednik SRJ Vojislav Kostunica u izbornoj noci, odgovarajuci na pitanje o Natasi Micic kao vrsiocu duznosti predsednika, rekao je da duhovitije pitanje dugo nije cuo. Predsednik programskog saveta Demohriscanske stranke Milan St. Protic izjavio je da bi njen izbor za predsednika Srbije bio jos jedna bruka u nizu koje su se u ovoj zemlji dogodile u poslednje vreme. Predsednica Helsinskog odbora za ljudska prava Sonja Biserko osudila je „skepsu prema zenama u srpskoj politici i fasisticki pristup u odnosu na ulogu zena u javnom zivotu“.
Sama Natasa Micic svoje mogucnosti da postane predsednica prokomentarisala je:
– Trebalo bi imati u vidu da Srbija fakticki nema predsednika od 1997. godine. De jure ga ima, to je gospodin Milutinovic, ali fakticki ga nema. Neuspeh izbora zbog toga ne proizvodi neku posebnu krizu.
U intervjuu za list „Vreme“, 12. decembra prosle godine, na pitanje – kako ce i da li raspisati predsednicke izbore – odgovorila je:
– Po Zakonu o izboru predsednika Republike, predsednik Skupstine odlucuje da li ce raspisati izbore u roku od 60 dana od dana neuspelih izbora. Naravno da bi bilo potpuno iracionalno da se na pocetku tog roka ponovo raspisuju izbori. S druge strane, treba imati u vidu da se u vecini zapadnih zemalja koje imaju parlamentarnu demokratiju, predsednik bira u parlamentu. Moguce je, dakle, da novi ustav propise resenje po kojem ce predsednika birati poslanici u parlamentu. Naravno, za to je potreban siri politicki konsenzus, o tome odluku ne donosi jedan covek, ali moguce je da ce novi nacin izbora predsednika ici u tom pravcu.
Rekla je jos i da joj je zao sto predsednicki izbori nisu uspeli, kao i da je resila da se skoncentrise na predsednikovanje Skupstinom:
– Mislim da je parlament centralna demokratska institucija, koja je mnogo vaznija od ustanove koju predstavlja jedan covek.
Uopste, mislim da se u Srbiji vise nikada nece pridavati znacaja samo jednom coveku, ma ko to bio. Mnogi su me pitali da li se osecam kao pobednica. Naravno da se tako ne osecam jer nisam ucestvovala u izbornoj trci i moja primarna funkcija jeste da predsedavam. Posebno zbog toga sto je to izborna funkcija, na koju su me najpre izabrali gradjani Srbije, a zatim i moje kolege poslanici.
Pored obaveza koje joj namece funkcija, Natasa Micic morace da se izbori i sa pritiskom javnosti. Drzavna „Politika“ vec je na prvoj strani objavila tri fotografije u nizu, na kojima se vide Natasine golisave noge. Ona se naljutila, a sociolog kulture Ratko Bozovic prokomentarisao: „Ako su noge lepe, kapa dole“.
„Nedeljni Telegraf“ otisao je korak dalje, pa u dva nastavka pise o tome da je predsednica Republike – u blagoslovenom stanju.
Za imidz Srbije to bi znacilo mnogo, predsednica bi bila i dobar primer naciji koja, prema poslednjim podacima, spada u deset najstarijih zemalja na svetu, ali je pitanje – sta ako ode na trudnicko bolovanje? Naime, nas Ustav ne poznaje ni instituciju v.d. predsednika, a kamoli v.d v.d.-a.
Pravni eksperti vec su poceli da se oglasavaju i spore o ovom pitanju, a Natasa Micic mudro cuti. Ona je, izgleda, za razliku od nekih stranackih kolega, na vreme naucila sta znaci biti javna licnost ili, sto bi rekla njena sugradjanka – ne plasi se onoga sto dolazi.
