Savet Dijaspore
Nikola Rajkovic – Kanadski clan Saveta Dijaspore
Godišnji izveštaj 2002
1. Uvod
Izveštaj koji predstoji sastoji se iz dva dela. Prvi deo je moje iznošenje zapažanja o kvalitetu Saveta Dijaspore kao institucije sa sugestijama za kvalitetniji rad. Drugi predstavlja celokupni izveštaj o mojim aktivnostima i radu za Savet Dijaspore u Kanadi.
***
Deo I – Buducnost Saveta Dijaspore
2. Ovaj koncept Saveta Dijaspore je stvoren da bi kompromitovao ideju ucešca Dijaspore u strateškim državotvornim pitanjima
Najpre bih želeo da se zahvalim i cestitam Predsedništvu Saveta Dijaspore: dr Nestorovicu, dr Jasmini Vujic i Njegovom Prvosveštenstvu Vladici Lavrentiju na veoma kvalitetnom, požrtvovanom i upornom radu koji su uložili u celi projekat Saveta Dijaspore za prošlu godinu dana. Oni su svesno i nesebicno žrtvovali svoje dragoceno vreme i energiju oko lobiranja Savezne Vlade i njenih celnika u ime srpske dijaspore.
Istovremeno, želim da napomenem da su svi rezultati Predsedništva došli uprkos cinjenici da smo svi mi, clanovi Saveta Dijaspore, bili zavedeni pri verovanju u ovu instituciju, koja je, analizirajuci cinjenicno stanje, takoreci nepostojeca tj. bez jasno definisanih nacela i osnova.
Kao osnovno, Savet Dijaspore je zamišljen kao organ koji treba da poseduje ulogu savetnickog veca pri Saveznoj Vladi. Do sada nisam video da je bilo koji istaknutiji predstavnik Savezne Vlade izrazio želju ili nameru da dobije savet ili konsultuje sa sa Savetom oko pitanja zbog kojih smo formirani i zbog kojih volonterski i iskreno ulažemo svoje slobodno vreme i trud. Mislim da nisam jedini clan Saveta kome još uvek nije jasno kome Savet treba da stoji na usluzi i koje su konkreno funkcije ili dela koja se od nas ocekuju. Takode, budžetski fondovi koji su dati Savetu su bili toliko mali da Savet nije ni mogao uraditi neki ozbiljan ili efektivniji posao. Kao primer, i kao što sam vec predhodno naglasio, ja sam postavljen da predstavljam Srbe iz Kanade, zajednicu od oko 250,000 clanova. Kao sto je svima poznato, Kanada se proseže na teritoriji koja je po prostranstvu slicna Zapadnoj Evropi. Znaci, bez predhodno definisanih i odobrenih sredstava, moje konkretno organizaciono politicko delovanje se ogranicilo samo na delove zemlje koji ne zahtevaju duža putovanja. Jednostavno govoreci, kao dobrovoljnom savetniku u Savetu Dijaspore, od mene se ocekivalo da radim posao koje bi inace radili 10 placenih službenika, a što cini stvari gorom, za isto nisam dobio nikakva materijalna sredstva da bih taj posao uradio valjano i u skladu sa svojim profesionalnim sposobnostima.
Uzevši u obzir gore pomenuto kao i ostala iskustva sa kojima smo se suocavali u zadnjih godinu dana, moram sebi da dam za pravo da upozorim ostale clanove Saveta Dijaspore da je poslednji momenat da jasno definišemo naše ciljeve i obaveze koji se ocekuju od nas. U suprotnom, dovodimo se u poziciju da postanemo marionete u politickim igrama u kojima je osnovna namera da se kompromituje iskrena i patriotska želja clanova srpske Dijaspore da pomognu Otadžbini.
3. Da li Savet Dijaspore ima buducnost? – Moji predlozi za buduce delovanje
Ja predlažem da Savet Dijaspore na svom sastanku jasno definiše listu zahteva Saveznoj Vladi a u cilju obezbedenja postojanja Saveta Dijaspore. U slucaju da Savezna Vlada ne odgovori ili pokaže negativan stav po našim zahtevima, Savet Dijaspore je moralno dužan da podnese kolektivnu ostavku. Naravno, zahtevi treba da imaju jasno definisano vreme u kome se ocekuje da Savezna Vlada odgovori Savetu Dijaspore.
Želim da predložim sledece bitne elemente:
(1) Savet Dijaspore mora da do 31. decembra 2002. godine definiše svoj Statut, ciljeve i konkretene projekte koje ce preduzeti u kalendarskoj 2003. godini sa jasno definisanim vremenskim rokovima, kao i osobama koje ce biti zadužene za iste. Takode, moraju se predhodno definisati i uslovi koji važe za slušaje nepridržavanja gore navedenih definicija.
(2) Savezna Vlada Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) ce:
1. do 31. januara 2003. godine, pred komisijom za izradu novog Saveznog Ustava, pozvati, dovesti i na otvorenoj za javnost prezentaciji saslušati delegaciju Saveta Dijaspore po pitanjima koja su relevantna po Srpsku Dijasporu, a u funkciji su pisanja i definisanja novog Ustava;
2. do 28. februara 2003. godine objaviti da ce Srpska Dijaspora biti ukljucena u novi Savazni Ustav kao: (i) deo politickog, kulturnog, verskog i ekonomskog tela Srbija i Crne gore (ii) telo sa punim gradanskim pavima države(a) Srbije i Crne Gore koja ukljucuju pravo da biraju, ucestvuju ili budu deo izabranih struktura buduce državne zajednice Srbije i Crne Gore;
3. do 31. marta 2003. godine usvojiti zakonski akt kojim ce se svim gradanima Srbije i Crne Gore dati mogucnost da glasaju na buducim izborima ukoliko se nalaze izvan granica Srbije i Crne Gore;
4. do 30. aprila 2003. godine oformiti posebno radno telo koje ce biti zaduženo da definiše i uvede u praksu proceduru „poreza za dijasporu“. Ovi fondovi koji bi dolazili od strane clanova srpske Dijaspore i koja bi se sakupljali u DK predstavništvima kao i ulaznim punktovima u zemlji. Ovi fondovi bi imali višestruku namenu, finansiranja lobi programa u Vašingtonu, kao i za zdravstvene infrastrukture i školske programe u Srbiji i Crnoj Gori. (Ja verujem da ni jedan Srbin iz Dijaspore ne bi bio protivan da plati $10 US po osobi ili za $30 US po porodici, ako bi se jasno definisalo da ovako sakupljena sredstva potpomažu srpske interese u Vašingtonu i infrastrukturne programe u Srbiji i Crnoj Gori;
5. do 31. janura 2003. godine jasno definisati nacin na koji ce se finansirati dalji rad Saveta Dijaspore cime bi se obezbedio rad jednog proširenog sekretarijata Saveta dijaspore kao i periodicne konsulatacije sa odgovarajucim resornim ministarstvima, regularnim ministarskim konsultacijama i povecanog budžetskog izvora.
***
Deo II – Savet Dijaspore, godišnji izveštaj o ucinjenom radu
4. Komentari na odnose izmedu SMIP i Jugoslovenske Ambasade u Otavi
Savet Dijaspore je zamisljen kao projekat pod okriljem SMIP. Ambasada u Otavi je kancelarija, predstavnistvo SRJ definisano od strane SMIP. Istovremeno, u oktobru 2002. godine, g. Miodrag Perišic, Ambasador SRJ, rekao mi je da nije više pozitivno naklonjen prema projektu Saveta Dijaspore. Ja bih hteo da budem jasan po ovoj izjavi g. Perišica, ovaj komentar nije bio upucen protiv mene licno niti bilo kog clana iz Saveta Dijaspore. On se više odnosio na Savet kao institucuju. Mišljenja sam da je ovaj stav izazvan nedostatkom koordinacije izmedju SMIP-a i DK odeljenja SRJ, tako da su ambasade nedovoljno obaveštene i profesionalno nepripremljene da pomognu u radu clanovima Saveta Dijaspore. Zbog toga bih želeo da predložim da SMIP uz saradnju sa DK predstavništvima do 28. februara 2003. godine odredi ko ce biti naši kontakti u DK predstavništvima koji ce biti zaduženi za naš pravovremeni kontakt sa SMIP-om i da obeybedi podrobno obaveštavanje i konsultovanje predstavnika (Ambasadora) Srbije i Crne Gore u državama u kojima živimo. Ovako definisan proces ce u mnogome pomoci boljoj efikasnosti Saveta.
5. Radne aktivnosti „Skupština Dijaspore“ u Kanadi
U februaru 2002. godine, od nas se zahtevalo da formiramo skupštine srpske dijaspore u zemljama iz kojih dolazimo. Od samog pocetka, ja sam izjavio moju rezervisanost po pitanju ovog projekta, kasnije o tome dati obrazloženje. U svakom slucaju, ja sam se založio za tu inicijativu sa dobrim namerama. Sledi izvestaj šta se postiglo sa tim projektom u Kanadi.
30. marta i 28. aprila 2002. godine obavestio sam i održao konsultativni susret sa clanovima kanadsko-srpske zajednice iz Toronta i okoline. Usled nedostatka budžeta, moji razgovori i konsultacije bili su u rejonu Toronta i okoline. Istovrermeno, na nekim od konsultacija bili se prisutne osobe iz Montreala i Otave.
Na sastancima 30. marta i 28. aprila 2002. godine, prezentovao sam grupi od 40 ljudi ideju o kreiranju jedne srpske krovne organizacije u Kanadi. S tim u vezi, izneo sam pretpostavku da ce Savezna Vlada Jugoslavije raditi sa takvom organizacijom. Do izvesnog stepena ljudi su bili oduševljeni projektom. Ocito, opšte mišljenje svih na sastanku je bilo da bi, ako bi se stvorila jedna takva struktura, ona bila federacija postojecih srpskih organizacija u Kanadi.
8. maja 2002. godine, izabrano je devetoclano telo odgovorno za formiranje „Federacije kanadskih Srba“. Svrha mandata ove radne grupe bila je da sazove kongres Srba iz cele Kanade do februara 2003. godine, da bi se formiralo telo nazvano „Kongres kanadskih Srba“.
Na žalost, ovaj pocetni zamah nije ozbiljno podržan od strane Savezne Vlade ili bitnijih pojedinaca gde bi jasno i glasno izneli svoje poglede i želje vezano za ove vidove organizovanosti srpske Dijaspore. Samim tim, bojim se da je još jedan napor i entuzijazam clanova naše zajednice nepovratno izgubljen. Opet, želim da ukažem da nam u radu izmedu Dijaspore i Otadžbine nedostaje koordinacija i efikasna komunikacija pa samim tim gubimo kako svoj kredibilitet tako i dobre ideje.
6. Moji komentari u vezi projekta „Skupština Dijaspore“
Trenutni koncept „Skupštine Dijaspore“ je kreiran na pogrešnim idejama i nacinu koji je suprotan kanadskoj realnosti. Jedno direktno efektivno demokratsko ušešce u radu Otadžbine kanadski Srbi mogu dobiti kroz glasanje iz Kanade na izborima u Jugoslaviji. Sve druge opcije, ukljucujuci formiranja „Skupština“, pa njihovih predstavnika itd., samo su uskracivanje demokratskih prava na koje srpska Dijaspora polaže pravo.
Uvek sam apelovao u Savetu Dijaspore i Saveznoj Vladi da se trenutna nedovoljno razvijena relacija kanadsko-srpske zajednice i Vlade Jugoslavije može poboljšati prvo kroz rad sa individualnim strucnjacima kanadsko-srpske emigracije. Na primer, ako bi Vladi bio potreban bilo kakav savet u pogledu lobija u Otavi, onda bi trebala da se obrati odgovarajucim osobama iz tog polja. Dakle, ako Vlada hoce legitimne demokratske odnose sa Dijasporom, onda treba da dozvoli svakom kanadskom Srbinu da ima pravo glasa na izborima u Jugoslaviji.
Kanadsko-srpska zajednica trenutno nije u stanju da formira jedinstveno kolektivno reprezentativno telo koje može da posluži za osnovne interese kako Kanadskoj Vladi tako i Jugoslovenskoj Vladi.
7. Trenutni projekat: Stvaranje politicke lobi-organizacije Srba u Kanadi
Bitno je prvo istaci da sadašnji predsednik Kanadske Vlade, Žan Kretjen (Jean Chretien) sledece godine prepušta svoju poziciju Premijera buducem lideru Liberalne stranke Kanade.
Liberalna stranka Kanade birace novog lidera i sledeceg predsednika Kanade na kongresu u Torontu 13., 14. i 15. novembra 2003. godine. Pri tome se smatra da najvece šanse ima bivši ministar finansija, Pol Martin (Paul Martin).
Svesni te cinjenice trenutno smo u fazi animacije naše zajednice a u cilju formiranja izbornog štaba „kanadski Srbi za Pola Martina“, što bi nas dovelo u priliku da imamo oko 20 naših zastupnika u izbornim jedinicama koje su od primarne važnosti za ovog kandidata. Tim samim ocekujemo da cemo ovakvim pristupom steci odredene poene koji ce biti od koriti našoj zajednici narocito ukoliko gospodin Martin postane novi Premijer Kanade.
S druge strane, ovakav pristup ce skrenuti pažnju drugim politickim organizacijama Kanade na postojanje kanadsko-srpskog politickog lobija koji je do sada bio svojstven samo veoma organizovanim nacionalnim zajednicama i tim samim, dovesti nas u bolju pregovaracku poziciju po politickim pitanjima koja su od bitnog znacaja kako za našu ovdašnju zajednicu tako i za narod u celini.
