Pocinioci, toboze, nisu znali da sam meta ja, vec su mislili da su to albanski teroristi koji idu na Ravnu goru. To im je uzeto za olaksavajucu okolnost, kao da je Albance dozvoljeno ubijati, pa su osudjeni za ubistvo Veselina Boskovica, dok su Zvonko, Gaga i Vucko – kolateralna steta.
KADA je proslog cetvrtka (30. januar) sudija Miroslav Cvetkovic izrekao kaznu od sedam godina zatvora bivsem sefu Drzavne bezbednosti Radetu Markovicu za prikrivanje tragova, a pripadnicima Jedinice za specijalne operacije Nenadu Ilicu i Nenadu Bujosevicu za ubistvo Veselina Boskovica na Ibarskoj magistrali, u sudnici je nastao haos. Supruge poginulih plakale su, clanovi porodica i publika negodovali, a advokati rekli da je „presuda sramna“.
Okoncanje sudskog procesa povodom zlocina na Ibarskoj magistrali, kada su ubijena cetvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove, povod je za razgovor sa liderom te stranke i jedinim prezivelim u automobilu na koji je naleteo kamion, Vukom Draskovicem. Komentarisuci presudu za „Nezavisnu Svetlost“ Draskovic kaze da je ovog puta „pocinjeno ubistvo zakona“:
– Ovo predstavlja sudski terorizam. Sudija Miroslav Cvetkovic prekrojio je optuznicu sa ciljem da amnestira svoje partijske i ideoloske drugove, organizatore zlocina Radomira Markovica i Milana Radonjica, i da neposrednim izvrsiocima izrekne sto je moguce manju kaznu. Osudjujuci neposredne izvrsioce Ilica i Bujosevica, sudija Cvetkovic je rekao da je nizom dokaza potkrepljeno njihovo priznanje da su zlocin pocinili, a onda im je za olaksavajucu okolnost uzeo cinjenicu da oni, toboze, nisu znali da je meta kamiona ubice Vuk Draskovica, nego neki albanski teroristi koji idu na Ravnu goru. Kao da je Albance dozvoljeno ubijati? Po tome, oni umisljajno mogu da odgovaraju samo za ubistvo Veselina Boskovica, koji je bio sa mnom u kolima, dok za ubistvo Zvonka, Gage i Vucka ne mogu da odgovaraju umisljajno, jer nisu zeleli da ih ubiju, pa su oni kolateralna steta, odnosno – nastradali su u najobicnijoj saobracajki.
NEZAVISNA SVETLOST: Bivsi sef beogradskog resora DB Milan Radonjic oslobodjen je optuzbi. Kako to komentarisete?
DRASKOVIC: On po sudiji nije kriv za to sto me je 24 sata neprekidno prisluskivao i tajno uhodio, sto je u blizini prostorija Srpskog pokreta obnove instalirao cak i dva televizijska studija, a na dan zlocina pokrenuo celokupnu sluzbu Drzavne bezbednosti da me tajno uhodi, iako je znao da na Ravnu goru idem privatno, na jedan obican piknik da se odmorim, kao i da tamo nikakvog politickog skupa nece biti. Radonjic nije kriv ni za to sto se raspitivao gde ko sedi u kolima. Po Cvetkovicu, rec je o redovnom obavljanju zadataka uhodjenja i pracenja unutrasnjeg neprijatelja. Jer, rezim Slobodana Milosevica i njegova sluzba zvanicno me je, a to je na sudu prezentirano, oznacio kao unutrasnjeg neprijatelja, srpskog ekstremistu i teroristu.
NS: Sudija se, izricuci presudu, pozvao na stari Zakon o krivicnom postupku.
DRASKOVIC: Cvetkovic je, bukvalno, pogazio zakon. On Ilicu i Bujosevicu, neposrednim izvrsiocima, izrice kaznu od 15 godina zatvora, pozivajuci se na stari zakon koji je vazio u vreme izvrsenja krivicnog dela i u vreme njihovog hapsenja, kao povoljniji po njih. To ni student prve godine prava ne bi ucinio! Jer, povoljniji za svu cetvoricu je novi zakon koji, za razliku od starog, ne predvidja smrtnu kaznu. A za ovo delo ona je po starom zakonu – ultimativna.
Po novom zakonu – smrtne kazne nema, vec je najstroza 40 godina zatvora, sto je blaze od smrtne kazne, ali sudiju to nije interesovalo. Cvetkovic u presudi navodi: Ilic i Bujosevic kazu da su to ucinili, verovali su da ubijaju albanskog teroristu, jer im je tako receno. Njihovo priznanje nije, medjutim, tako glasilo. U njemu izricito stoji: „Jer nam je tako rekao sef Sluzbe drzavne bezbednosti Rade Markovic“. Ali, da ne bi Markovic bio organizator i dobio maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, sudija brise taj deo priznanja – da bi zastitio coveka broj jedan drzavnog terorizma Slobodana Milosevica.
NS: Da li su Vasi pravnici trazili izuzece sudije Cvetkovica?
DRASKOVIC: On je u Beograd dosao iz Jagodine, doveo ga je Radmilo Bogdanovic dok je bio sef unutrasnjih poslova Srbije. I taj Cvetkovic bio je clan sudskog veca koje je meni 1991. godine, posle devetomartovskih demonstracija, odredilo pritvor. Nimalo slucajno sadasnji vlastodrsci nisu ovaj predmet sudjenja drzavnom terorizmu Slobodana Milosevica dodelili sudiji koji je zaljubljenik u komunizam i Milosevica, a najogorceniji ideoloski protivnik Srpskog pokreta obnove.
Na izuzece nismo imali pravo, jer je zakon takav. Cak ni porodice ubijenih i njihovi advokati nemaju pravo zalbe na ovakvu presudu, vec ono pripada jedino drzavnom tuziocu. On je vec izjavio da ce se zaliti, a ja zelim da verujem kako ce Vrhovni sud Srbije presudu preinaciti i svoj cetvorici izreci maksimalnu kaznu od po 40 godina zatvora, kao i da ce uskoro biti organizovan novi proces za zlocin na Ibarskoj magistrali onima koji samovoljom sadasnjih vlastodrzaca nisu bili obuhvaceni sadasnjom optuznicom drzavnog tuzioca.
NS: Na koga mislite?
DRASKOVIC: Na Legiju, operativnog organizatora zlocina, na njegovog tadasnjeg zamenika i sefa bezbednosti Jedinice za specijalne operacije Milorada Bracanovica, na policijske generale Branka Djurica, Dragisu Dinica, zatim na Mihalja Kertesa, kao i na druge koji su ucestvovali u organizaciji zlocina, njegovom izvrsenju ili prikrivanju.
NS: Pravni eksperti koje je angazovao Srpski pokret obnove nekoliko meseci posle zlocina dostavili su svu dokumentaciju Opstinskom javnom tuziocu u Lazarevcu. Da li je sud prihvatio nesto od vasih dokaza?
DRASKOVIC: Tokom sestomesecne istrage po hapsenju cetvorice okrivljenih i samog sudskog procesa koji je poceo 11. septembra 2001. godine, apsolutno je potvrdjeno sve sto je pravno – ekspertski tim Srpskog pokreta obnove tada dokazivao i na sta je ukazivao. Cinjenice su potkrepljene materijalnim dokazima i izjavama vise od stotinu svedoka. Na osnovu svega toga, jos u decembru 1999. godine, podneli smo krivicne prijave protiv Radomira Markovica i Milana Radonjica, kao organizatora tog velikog drzavnog zlocina, teroristickog akta na Ibarskoj magistrali. Naravno, tada nismo utvrdili, niti smo u tim okolnostima mogli, ko su neposredni izvrsioci.
NS: Pomenuli ste, u vreme zlocina, pomocnika resora Javne bezbednosti MUP-a Srbije Dragisu Dinica, protiv koga je SPO podneo krivicnu prijavu. Kakva je njena sudbina i znate li gde je Dinic sada?
DRASKOVIC: On je, koliko znam, penzionisan. U toku sudjenja saslusan je kao svedok. Priznao je da je odmah posle zlocina na Ibarskoj magistrali policija upala u specijalnu evidenciju vozila, jer je na licu mesta pronadjena registarska tablica kamiona ubice, a te tablice zvanicno nije bilo u drzavnoj kompjuterskoj evidenciji vozila, nego se vodila u tajnoj evidenciji Drzavne bezbednosti. Knjigu sa podacima Dragisa Dinic nosi Radetu Markovicu, na njegov zahtev, a on je zadrzava nekoliko dana, vraca je, ali i cepa stranice na kojima se nalaze podaci o registarskim tablicama kamiona ubice. Te stranice nikada vise nisu vracene.
Dinicu je vec tada bilo jasno da Markovic prikriva zlocin, a kao policijski general bio je obavezan da to odmah prijavi, posto je neprijavljivanje krivicnog dela – takodje krivicno delo.
Posto insistiramo da je i on morao biti obuhvacen optuznicom i posto ga navodimo kao coveka koji je bio u lancu smrti Slobodana Milosevica, on je nedavno podneo privatnu tuzbu protiv mene, a sudija je ekspresno poveo postupak.
NS: Na licu mesta, odmah posle masakra, bio je general policije Branko Djuric. Vasi advokati predlagali su da on bude saslusan u svojstvu svedoka.
DRASKOVIC: On je bio sef beogradskog MUP-a, a na lice mesta stigao je pre hitne pomoci, iskljucivo sa zadatkom da onemoguci pretragu terena i hvatanje vozaca kamiona, kao i da obezbedi njegovu evakuaciju. I to je sudski utvrdjeno.
NS: A u cemu vidite krivicu Mihalja Kertesa?
DRASKOVIC: Ko je Legijinoj jedinici dodelio kamion? Mihalj Kertes, u to vreme direktor Savezne uprave carina. Ko je toj jedinici dodelio drugi kamion, iste marke i slicnih karakteristika, dva meseca posle zlocina, sa ciljem da ga prefarbaju u zelenu boju i predstave da je to jedini kamion koji su ikada imali? Opet – Mihalj Kertes. On je to priznao, ali nije optuzen.
NS: Gde je danas Kertes?
DRASKOVIC: Stanuje deset metara od mene. Ima ogromno obezbedjenje, ogromnu vilu.
NS: Izjavili ste da je Vojislav Kostunica posle petog oktobra stitio Radeta Markovica, a Zoran Djindjic Legiju.
DRASKOVIC: Sasvim je izvesno, a sa tim ce srpska javnost uskoro biti upoznata, da uoci petog oktobra Slobodan Milosevic, Radomir Markovic, Legija i drustvo prave dogovor po kome ce petog oktobra, ako se slegne pobunjeni narod u Beograd, njihov zadatak biti da toboze pretrce na stranu pobednika. Na taj nacin oni mogu da ocuvaju Milosevicev poredak drzavnog terorizma.
Jer, i neposredne ubice Ilic i Bujosevic takodje su iz jedinice za specijalne operacije. Legija je tada bio komandant te jedinice, a Milorad Bracanovic njegov zamenik i sef za bezbednost iste jedinice. Sudu smo ponudili dokaze da su i Legija i Bracanovic operativno rukovodili zlocinom na Ibarskoj magistrali, da su bili u jednom trecem automobilu, kojim je vozac kamiona ubice bezbedno evakuisan odmah posle zlocina.
U masakru, sto je, takodje, dokazano, ucestvuju kamion kojim se ubija i koji vozi Ilic i beli kombi Legijine jedinice, iz koga kapetan Bujosevic, inace Legijin kum, „navodi“ vozaca kamiona. To je isti beli kombi kojim je otet Ivan Stambolic, a kasnije uhapsen Slobodan Milosevic. Iza njih ide treci putnicki automobil, verovatno marke „golf“, u kome su Legija, Bracanovic i ko zna ko jos, koji preuzima vozaca kamiona.
Niko nije optuzen zato sto su danasnje vlastodrsce na vlast doveli komandanti Milosevicevih eskadrona smrti i poretka drzavnog terorizma.
NS: Neposredno pred dogadjaj na Ibarskoj magistrali pritvoren je inspektor Drzavne bezbednosti Vladimir Nikolic, koji je povezivan sa Srpskim pokretom obnove. On je u zatvoru proveo 400 dana, a danas ga niko vise ne pominje.
DRASKOVIC: Nikolic je otpusten iz SDB u maju 1999. godine. Kidnapovan je dva dana pred zlocin na Ibarskoj magistrali, jer ga je Sluzba optuzila da je covek SPO-a, verovatno na osnovu jedne fotografije. Naime, te 1999. godine, na Vidovdan, na kalemegdanskoj terasi organizovao sam prijem, na koji je on dosao sa suprugom Brankom, iako ga ja tada nisam video. Iz nekih kafana znao se sa pojedinim ljudima iz SPO-a.
Verovatno su pretpostavili da moze da procita rukopis zlocina na Ibarskoj magistrali, da ukaze ka razbojnickoj pecini, pa su ga uhapsili. Vratio se u Sluzbu po Milosevicevom padu, a gde je sada – ne znam. Prvi put sreo sam ga po izlasku iz zatvora petog oktobra. Svracao je tada kod mene, ali se vise ne vidjamo.
NS: Da li Vam se posle saopstavanja presude javio neko od bivsih prijatelja koji su sada u DOS-u?
DRASKOVIC: Nije niko. Ne od saopstenja presude, nego od kada je poceo proces. Oni sa mnom kontakt ne zele, ali ne zelim ni ja sa njima.
NS: Nije proslo ni godinu dana od Ibarske magistrale a preziveli ste i pokusaj atentata u svom stanu u Budvi. Istraga o tome je obustavljena.
DRASKOVIC: Nije obustavljena, nego je crnogorsko pravosudje stopiralo. Ne zbog nedostatka dokaza, nego zbog kriminalnih politickih nagodbi na relaciji Beograd – Podgorica. I to nagodbi do kojih je doslo tek posle Milosevicevog pada. Crnogorska policija, neposredno posle atentata, dolazi do imena terorista i izdaje poternicu za Dusanom Spasojevicem, Miletom Lukovicem i Vladimirom Jovanovicem Japancem, a svi su iz takozvanog Surcinskog klana, hapsi dvojicu brace Lovric i traga za nekim koga sifrovano zove „pucac“. Naravno da Milosevic nije dozvoljavao da Spasojevic dodje u Budvu, a Lukovic bude isporucen. Posle petog oktobra, verovatno na Djindjicev zahtev da se ne diraju ubice koje su pomogle da on dodje na vlast, dolazi do pustanja uhapsenih iz zatvora i stopiranja istrage.
NS: Dusan Spasojevic, jedan od osumnjicenih, pominje se ovih dana i u prepisci izmedju Ljubise Buhe i Legije.
DRASKOVIC: Buha je, zajedno sa Legijom i Spasojevicem, bio ukljucen u mnogo sta. On sada svedoci da su zlocin u Budvi operativno organizovali takodje Legija i Bracanovic, da su u njegovom izvrsenju ucestvovali Spasojevic, Lukovic i jedan pripadnik Legijine jedinice za specijalne operacije Crvenih beretki, koga je crnogorska policija ganjala kao „pucaca“. On je, kazu, bio najbolji strelac u Crvenim beretkama.
Ljubisa Buha javno je ponudio dokaze da su na njegov telefon, odmah posle zlocina, zvali Lukovic i Spasojevic, da je bio u kontaktu sa Legijom u vreme zlocina, sto je i logicno, jer su tada zajedno ucestvovali u mnogo cemu. I sve se uklapa u ono sto je crnogorska policija vec utvrdila, ili cemu je bila na tragu.
U to vreme govorilo se da su Spasojevic, Lukovic i „pucac“ u Beograd uspeli da se prebace vojnim helikopterom. Buha sada tvrdi da su to ucinili helikopterom Sedmog bataljona, sto se, takodje, uklapa. Sada postoji zakon koji uvodi instituciju zasticenog svedoka, pa ne postoji nacin da izbegnu nastavak istrage.
Posle Milosevicevog pada u Crnoj Gori su otisli toliko daleko u unistavanju tragova atentata u Budvi da su unistili rukavicu na kojoj je atentator ostavio tragove svoje krvi. Naime, moj stan u Budvi ogradjen je zivom ogradom, pa se on, preskacuci, ubo i ostala je rukavica i krv na njoj, sto je unisteno tek po Milosevicevom padu.
NS: Buha izjavljuje: „Znam ko je ubio Ivana Stambolica i organizovao pucanje na Vuka Draskovica u Budvi“, a policija odgovara saopstenjem: neka nam se jave oni koji nesto znaju.
DRASKOVIC: Sve sto Ljubisa Buha kaze a odnosi se na zlocin na Ibarskoj magistrali – tacno je. I bez njegovog svedocenja i ovih izjava, pravno-ekspertski tim SPO-a, advokati ubijenih, ali i istrazni organi u Srbiji i Crnoj Gori vec su prikupili dokaze.
Na osnovu toga zakljucujem da je tacno i sve ostalo sto govori. U ovom trenutku nema pouzdanijeg svedoka od njega i ako je drzavnim organima stalo da se unisti drzavni terorizam, da se rasformiraju Milosevicevi eskadroni smrti, a komandanti ubica pohapse, sigurno je da ce Ljubisu Buhu iskoristiti u skladu sa novim Zakonom o krivicnom postupku. Ukoliko im do toga nije stalo, pozivace novinare da umesto policije vodi istragu.
NS: U vreme dok ste bili potpredsednik Savezne vlade, a taj period se poklapa sa NATO bombardovanjem Jugoslavije, govorilo se da postoji spisak ljudi predvidjenih za likvidaciju. Mozete li da kazete o cemu je rec?
DRASKOVIC: Ne znam o kom spisku je rec, ali da je postojao, vise je nego logicno. Prvo jutro posle bombardovanja, Vlada Srbije je od Savezne vlade zatrazila da izglasamo promenu saveznog Krivicnog zakona, kojom bi se uvela smrtna kazna, sto taj zakon nije predvidjao. Ta promena trebalo je da omoguci prekim sudovima izricanje smrtne kazne.
Samo zahvaljujuci cinjenici da sam se nasao u Saveznoj vladi, to nije moglo da prodje. Zelelo se da se NATO agresija iskoristi kao kisobran za likvidaciju politicki nepocudnih ljudi bracnom paru. Bez obzira da li je rec o liderima politickih stranaka, novinarima, intelektualcima, slobodnomislecim ljudima… To sam sprecio.
A da je spisak postojao govori i likvidacija Slavka Curuvije na Uskrs, 11. aprila 1999. godine. Srbija je bila okovana strahom, a ja sam javno reagovao, prvo na Studiju B, a sutradan i na sednici Savezne vlade. Upozorio sam da je na delu drzavni terorizam i da Mira Markovic ponovo hoce da nam crta petokrake po Srbiji, a NATO agresiju iskoristi za unutrasnju agresiju i komunisticki prevrat. Zato sam, u sred bombardovanja, 25. aprila, i najuren iz Savezne vlade.
Bracnom paru narocito sam se „preporucio“ onog trenutka kada je, krajem maja te godine, protiv Slobodana Milosevica podignuta haska optuznica. Milosevic i njegova supruga nasli su se pred dva puta: ili gube vlast, a on ide u zatvor, ili po svaku cenu zadrzavaju vlast. Posto su se pribojavali jedino bujice, a SPO i ja deset godina bili smo im nocna mora, jer bez nas nije bilo nijedne pobune, dosli su do zakljucka da me treba likvidirati.
NS: Rade Markovic ostao je na mestu sefa Drzavne bezbednosti nekoliko meseci posle petooktobarske smene vlasti. U javnosti se veruje da je njegov naslednik Goran Petrovic smenjen zbog toga sto je poveo istragu o Ibarskoj magistrali.
DRASKOVIC: Goran Petrovic i njegov zamenik Zoran Mijatovic, u trenutku kada su materijalni dokazi ukazali na neposredne izvrsioce Ilica i Bujosevica, maksimalno im pomazu, tako sto njihovim porodicama izdaju lazne licne karte i pasose, kao i nove stanove. Navodno, zbog toga sto su sva cetvorica ubijenih iz krajeva gde jos vazi krvna osveta. Koji je jos ubica to dobio?
Sta su Petrovic i Mijatovic razgovarali sa Radetom Markovicem i sta su mu nudili – ne znam. Legitimno je da se policija sluzi trikovima da bi dosla do nalogodavaca.
Trebalo bi, medjutim, da se zna da je Gorana Petrovica i Zorana Mijatovica smenio Legija. Drzavni tuzilac nije optuznicom obuhvatio Legiju, ali je istrazni sudija, pritesnjen dokazima, pokrenuo istragu protiv Legije po privatnoj tuzbi porodica ubijenih za krivicno delo operativnog organizovanja zlocina. U trenutku kada je Legija pozvan u Okruzni sud da da izjavu, 11. novembra 2001. godine, u Beograd iz Kule stizu Crvene beretke – pod punom ratnom opremom, u blindiranim automobilima. Tada Legija postavlja ultimatum Djindjicu i Vladi da se maknu Petrovic i Mijatovic, a da na celo DB-a dovede Milorada Bracanovica, koji je bio njegov zamenik u JSO i sef za bezbednost Crvenih beretki u vreme zlocina na Ibarskoj magistrali, budvanskog atentata…
Nadjena je formula da na celo Drzavne bezbednosti dodje profesor Andrija Savic, a Bracanovic je imenovan za zamenika i time je prakticno preuzeo Sluzbu drzavne bezbednosti. Od tada sve istrage oko svih likvidacija u Srbiji bivaju stopirane. I to su cinjenice.
