Dijaspora i diplomatija

Pre nekoliko dana nova državna zajednica Srbija i Crna Gora dobila je i zvanicno svog prvog diplomatu u Cikagu. Zajedno sa otvaranjem konzulata u najvecem srpskom gradu u rasejanju pocetkom lanjskog oktobra, imenovanje Desimira Deska Nikitovica za srpsko-crnogorskog konzula predstavlja više od prostog izbora na ovako važno mesto.

Diplomac beogradskog Pravnog fakulteta, predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja za državu Ilinois i strucnjak za promet nekretninama u gradu na obali jezera Micigen, prakticno je prvi konzul – iz rasejanja. Pored ambasadora naše zemlje u Švajcarskoj i Izrćlu, on je treci visoki državni službenik iz dijaspore u domacoj diplomatiji.

Ovakav kadrovski epilog, uz saznanje „Politike“ da su podršku Nikitovicu dala i dvojica važnih ljudi iz „srpske price“, guverner Ilinoisa Rod Blagojevic i kongresmen Denis Kucinic, dobri poznavaoci prilika ocenjuju kao izvesno ohrabrenje i znacajan signal matice važnom delu naše dijaspore u americkoj prestonici Srba.

Primer Poljske

– Predstavljam državu i moram da interpretiram njene politicke stavove, ali cu ljudima u matici pokušati da predocim relevantne cinjenice od kojih bitno zavisi buduci odnos otadžbine i rasejanja – veli za „Politiku“ Nikitovic, koji vec više od jedne decenije pripada korpusu srpskog iseljeništva, iako za sebe kaže da je posle 9.marta 1991.godine samo „fizicki bio van Srbije, a stalno pomagao Deposu, Koaliciji˜Zajedno ili Savezu za promene „.

Svoje imenovanje za konzula u Cikagu doživljava kao pokušaj da se, na bazi iskustava drugih, odnosi sa otadžbinom dovedu što brže na prihvatljiv i normalan nivo. Znacajan putokaz u tom smislu je ono što su uradili Poljaci, kojih je u Cikagu samo – milion.

– Iako je Poljska imala lošije odnose sa svojom dijasporom nego mi, što se manifestovalo i rušilackim demonstracijama pred njihovim konzulatom u Cikagu, nakon politickih promena postupili su pragmaticno i u prva dva mandata imenovali konzula upravo iz Cikaga. Time su savršeno sinhronizovali i ispolirali odnose dijaspore sa maticom, a ubrzo potom u Poljskoj su liberalizovali zakon o državljanstvu, skratili rokove i smanjili taksu za njegovo dobijanje, a pravo glasa je dato svima koji imaju državljanstvo. Kao državljani Poljske u Cikagu mogu da pozovu svoj konzulat telefonom, pošalju pismo ili elektronsku poštu, mogu doci i licno da se upišu u biracki spisak do tri dana pred izbore. Kad se održavaju izbori, u Cikagu mogu da glasaju na šest izbornih mesta, a glasaju za predsednika i skupštinu i svi su jedna izborna jedinica – Varšava – istice naš sagovornik, uz napomenu da je tako vraceno poverenje u medusobne odnose Poljaka, cemu je doprinelo i otvaranje Poljske privredne komore u Cikagu za koju u konzulatu 12 ljudi radi samo na ekonomskim poslovima.

Pretpostavka za uspešan rad novog konzula je poverenje, pa je i njegov koncept rada u cetiri tacke suštinski zasnovan na naporu da svoje sunarodnike u Cikagu, Ilinoisu, ali i još 24 americke savezne države za koje je nadležan, ubedi da se drugacije radi i – misli.

Od konzularno-administrativnih poslova, koji su servis matice prema gradanima u rasejanju, preko diplomatsko-politicke aktivnosti, koja bi redovnim i efikasnim informisanjem važnih ljudi iz americke spoljne politike o našoj situaciji smanjila prostor drugih lobija za dezinformisanje javnosti u SAD, do ekonomskih poslova i rada sa dijasporom, sve su to oblasti u kojima Nikitovic vec sada priziva pomoc naših ljudi rasejanih po Americi.

Iseljenici – desna ruka

– Kroz razgovor s našima, od kojih mnoge i licno poznajem, prvo cemo prevazici distancu, a onda cemo videti šta zajedno možemo da uradimo. Recimo, napraviti pregled privrednih mogucnosti u Ilinoisu, gde imamo najbolje kontakte preko naših ljudi, moramo pravovremeno i konstantno informisati ljude srpskog porekla u našem distriktu, kako bi oni dalje mogli da šire istinu o svojoj matici. Zamislio sam da jednom mesecno u konzulatu okupim naše ljude i ako treba da razgovaramo iza zatvorenih vrata i u poverenju popricamo o svemu, a sve zarad boljeg rezultata – najavljuje konzul, citirajuci jednu americku izreku: „Podrazumevanje je najveci uzrok loše komunikacije“. Obecava: „Manje cu da podrazumevam, više da cujem“.

Ovakav neuobicajen pristup Deska Nikitovica nije samo obaveza prema sunarodnicima, vec i posledica iseljenickog iskustva i temeljnog poznavanja njihove drame daleko od otadžbine. Zato on smatra da je najveca obaveza prema najstarijim Srbima u dalekom svetu, jer bi bila „velika bruka da vecina njih završi na groblju u Libertvilu“.

– Oni su dokazali svoj patriotizam dajuci donacije, humanitarnu pomoc, gradeci crkve, cuvajuci srpsku kulturu i identitet. Njima je važnija moralna rehabilitacija od vracanja imovine – svedoci naš sagovornik, primecujuci da bi pripadnici našeg naroda srednje i mlade generacije najbolje ucinili kad bi se – vratili u otadžbinu.

Naravno, svestan je da to nije lako izvodljivo, ali smatra da je presudno što su naši ljudi u tom žestokom tempu, koji namece americki nacin života, sacuvali slovensku dušu i balkanske navike.

– Imam osecaj da bi te ljude bilo lako reintegrisati, a za nas bi bilo korisno da oni svoje stecene navike prenesu u otadžbinu. Zato cu se i privatno truditi i apelovati na naše da se vrate, kupe kompaniju, ucestvuju u privatizaciji, samo je potrebno da što cešce dolaze, da pripremaju svoj povratak, jer ce to promeniti mnogo toga. Iako živeci u lagodnijim materijalnim uslovima, naši ljudi u rasejanju mentalno su propatili sa svojim narodom i žele ovde da dodu – veli Desko Nikitovic.

—————————————————

Blagojevic i Srbi

Izbor Roda Blagojevica, Amerikanca našeg porekla, za guvernera države Ilinois znacajan je, po Nikitovicu, jer je dokazao da kao dete emigranta može da dosegne nivo ucestvovanja u kreiranju americke politike, što se u SAD smatra vrhuncem moci.

– Srbi su od njega ocekivali više tokom bombardovanja otadžbine. Privatno znam šta je sve i koliko preduzimao medu ljudima od uticaja, ali se ocekivalo da on reaguje više srpski, a on je Amerikanac koji je procenio šta je realno izvodljivo – naglašava Nikitovic i napominje da ono što je bilo treba ostaviti iza nas, tim pre što je Blagojevic raspoložen da pomogne sve što se radi pametno, planirano i sofisticirano.