Šta ce se dogoditi ako današnje ekspertske zvezde, poput ministra finansija Božidara đelica, koga je „Volstrit džornal“ nedavno predstavio kao glavnog lidera reformi u Vladi Srbije, ili neki drugi ministar ekspert, poput Aleksandra Vlahovica ili Gorana Pitica, odluci da napusti vladu, ili ih jednostavno potroši politicka borba izmedu dva lidera u Srbiji Vojislava Koštunice i Zorana đindica?
Odgovor je vrlo jednostavan – pojavice se neki novi mladi ljudi. Uz prizvuk cinizma, moglo bi se reci da je zahvaljujuci velikoj emigraciji mladih ljudi tokom poslednjih deset godina Miloševicevog režima, puno dece iz Srbije steklo znanja i iskustvo na prestižnim fakultetima i kompanijama u svetu. Neki drugi, koji nisu imali novca da odu, ali su imali snage da se uprkos apatiji u zemlji, strucno usavršavaju i ne izgube veze sa svetom, takode su ovde oko nas.
Ovo je jedna moguca lista mladih ljudi koji su ili vec ukljuceni u izgradnju novih tržišno orijentisanih institucija društva, ili tek žele da se tom poslu prikljuce, i jednom ce možda zauzeti rukovodeca mesta u srpskom državnom aparatu.
Lista je napravljenja na osnovu privatnih preporuka, preporuka ranijih ili sadašnjih poslodavaca kandidata i ocena nekoliko strucnjaka u koje je NIN imao poverenja. Lista nije konacna, i ne bavi se politickom orijentacijom, vec iskljucivo profesionalnim sposobnostima kandidata. Za sve kandidate važili su jednaki uslovi: izuzetan uspeh na studijama, brz napredak u karijeri i pre svega odlucnost da jedan deo svog života posvete izgradnji institucija u Srbiji.
Vuk Jeremic (27) svoje osnovne studije završio je na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji, gde je diplomirao na odseku za teorijsku fiziku. Narednih nekoliko godina proveo je u svetu finansija, radeci u londonskom Sitiju, evropskom ekvivalentu njujorškog Volstrita. Tokom svog rada na londonskoj berzi, paralelno je pisao doktorsku tezu iz matematike na Univerzitetu u Londonu, koju ocekuje da kompletira do kraja ove godine.
Ubrzo po formiranju nove savezne administracije, prikljucuje joj se u svojstvu savetnika ministra telekomunikacija. Po Vukovim recima, taj period predstavlja prekretnicu u njegovom životu kada odlucuje da svoju karijeru usmeri ka državnoj službi (a ne politici, što posebno podvlaci).
Trenutno radi magistarske studije na Kenneddž School of Government Univerziteta Harvard, na smeru državne ekonomije. Ovo leto proveo je u kabinetu predsednika srpske vlade Zorana đindica kao savetnik premijera za ekonomske odnose sa inostranstvom. Vuk smatra da kljucni element reformskih napora u zemlji treba da bude skoncentrisan na formiranje jake administrativne tehnokratske elite neopterecene politickom pripadnošcu.
Dušan Stojkov (33)specijalni je savetnik ministra finansija Božidara đelica za fiskalnu politiku. Izmedu ostalog, trenutno radi na paketu mera koje se ticu stimulacija direktnih investicija i drugih aspekata oporezivanja dobiti preduzeca i dohotka gradana. Stojkov je radio i na izmenama i dopunama zakona o finansijskim transakcijama, a ucestvuje i u radu Nacionalnog saveta za reformu poreske administracije.
Pre dolaska u Beograd, Stojkov je radio kao menadžer u prestižnom nacionalnom poreskom odeljenju revizorske kuce Ernst & Džoung, LLP, u Vašingtonu, na cijem celu su se tada nalazili Mark Njeinberger, sadašnji pomocnik ministra finansija SAD za poresku politiku. Dušanov rad se sastojao od davanja poreskih konsultacija važnim klijentima firme, predstavljanja klijenata pred nacionalnim odeljenjem poreske administracije SAD i pracenja zakonske i administrativne regulative u sferi poreskog prava.
Stojkov je roden 1969. u Novom Sadu. Završio je Gimnaziju u Sremskim Karlovcima i studirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Po odlasku u SAD diplomirao je ekonomiju, a potom završio prava na Univerzitetu Njadžne State u Detroitu.
Jelena Zekic (28)potpuno je svesna prvenstva uske specijalizacije nad širokom interdisciplinarnom profesionalnom orijentacijom, ali se ipak opredelila za ovo drugo. Posle završenih studija menadžmenta i specijalizacije iz oblasti medunarodnog bankarstva, Jelena je na Universitdž of Exeter u Velikoj Britaniji magistrirala ekonomiju Evropske unije. Zahvaljujuci ovom spoju, ona danas radi na pitanjima evropske integracije u Ministarstvu finansija i ekonomije Republike Srbije.
Medutim, kako kaže, kada je kao asistent na predmetu „Medunarodne poslovne finansije“ na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo u Beogradu održala prve vežbe, shvatila je da je poducavanje privlaci podjednako kao i njen tadašnji posao u banci. Posao asistenta omogucio joj je da kasnije, u toku trajanja strucne specijalizacije na Universitdž of Greennjich u Londonu, vodi dva predmeta iz oblasti pružanja finansijskih usluga.
Za razliku od vecine svojih vršnjaka, Jelenu je oduvek privlacio rad na dugorocnim projektima. Put pridruživanja Evropskoj uniji je dug proces koji zahteva studiozan pristup i veliko angažovanje. Harmonizacija fiskalne politike naše zemlje sa standardima zemalja clanica Unije posebno je kompleksan i dobro je što mu se, vec sada, pridaje odgovarajuci znacaj, smatra Zekiceva. Ona se nada da ce i zakljucci do kojih bude došla u radu na svojoj doktorskoj tezi „Monetarna i fiskalna reforma u Srbiji (i Crnoj Gori) na putu pridruživanja Evropskoj uniji“ takode doprineti bržoj realizaciji ove ideje.
Novosadanka Marijana Kolak (29), magistrirala je menadžment u junu 2002. na Univerzitetu Harvard, sa najvecim akademskim pocastima. Od svog buduceg poslodavca, svetske menadžment konsalting firme Bain & Co. u Londonu, dobila je odlaganje ugovora da bi se vratila u Srbiju i stavila svoje znanje u službu ekonomske transformacije. Trenutno radi kao savetnik ministra Kori Udovicki i zadužena je za Naftnu industriju Srbije.
Marijana kaže: „Najviše me interesuju strateški i opšti menadžment kompanija – kako upravljati preduzecima da budu konkurentnija, profitabilnija i stvore maksimalnu ekonomsku vrednost za vlasnike, radnike i okruženje. Pored toga, interesuje me proucavanje konkurentnosti firmi, sektora i ekonomije u celini kao najvažnijem faktoru u ekonomskom razvoju jedne zemlje.“ Marijanino profesionalno iskustvo ukljucuje konsultantski rad za konsalting kucu MekKinzi, gde je savetovala farmaceutsku firmu o optimalnoj marketing strategiji, i kao istraživac za svetski priznatu grupu za medunarodnu trgovinu vašingtonske advokatske firme Steptoe & Johnson, gde je pratila americku trgovinsku politiku. Pored toga, aktivni je volonter u nekoliko dobrotvornih organizacija. Marijana je diplomirala ekonomiju na Hood koledžu, SAD, kao najbolji student generacije.
Slavko Andrejevic (27)odlucio je da se bavi investicionim bankarstvom, jer ga je privukla koncentracija talenata, energije i izazov koji pruža Volstrit. Pri Salomon Smith Barnedž-u, jednoj od vodecih investicionih banaka koja zajedno sa Citibank-om cini Citigroup, Slavko je radio i predvodio projekte vredne više od devet milijardi dolara u sektoru telekomunikacija i energetskom sektoru. Specijalnost mu je savetovanje kompanija u procesu finansijske konsolidacije, prodaje i preuzimanja kompanija. Od ove jeseni radi u timu ministarke za energetiku Kori Udovicki kao savetnik za Elektroprivredu Srbije.
Studirao je politicke nauke pri Middleburdž College-u i Institutu politickih nauka u Parizu (IEP). Govori engleski, francuski i ruski. Smatra da je jedan od najvecih izazova za uspešno sprovodenje tranzicije u Srbiji stvaranje nezavisnog i strucnog državnog aparata. Veruje da Srbija treba da pripada politicko-ekonomskim strukturama evro-atlantskih društava.
Njujork voli ne samo kao centar finansija vec i kao centar moderne umetnosti. Bio je clan dobrotvornog odbora Nenj Džork Academdž of Art-a.
Ana S. Trbovic (26) doktorant je na Flecer školi prava i diplomatije na Tafts i Harvard univerzitetu u Bostonu, SAD. Ona je dupli magistar – magistar prava i diplomatije na Fleceru (1998) kao i magistar državne uprave na Kenedi školi državne uprave na Harvardu (2001). U okviru prvog magisterijuma specijalizirala je i na Evropskoj uniji na Institutu politickih nauka u Parizu. Završila je studije na tri fakulteta – ekonomiju, medunarodne odnose i francusku književnost. Svoje obrazovanje, znanje stranih jezika (a govori ih nekoliko) i mnoge kontakte planira da uskoro stavi u službu otadžbine, gde vec ima mnoge ponude za posao.
Ana je tokom svog usavršavanja u inostranstvu saradivala sa mnogim nevladinim institucijama koje su se bavile demokratizacijom i modernizacijom srpske privrede. Takode je imala izuzetno radno iskustvo u polju ljudskih prava i diplomatije radeci na primeni Dejtonskog sporazuma. Neprekidno je bila aktivna i u mnogim neprofitnim organizacijama u SAD i SRJ. Trenutno je glavni koordinator Organizacije srpskih studenata u inostranstvu i potpredsednik Srpsko-americkog saveza Nove Engleske (SANE) u Bostonu. Uživa u akademskom radu i imala je prilike da se oproba kao asistent i kao naucni istraživac na Harvardu. Važno mesto u Aninom životu zauzima Marko koji se ovih dana sprema da prohoda.
Siniša Krneta (28), rukovodilac Odeljenja za trgovanje Beogradske berze, otkrio je negde na polovini svojih studija, finansijska tržišta, odnosno berzansko poslovanje, kao profesionalnu nišu koja ga je najviše interesovala uprkos tome što je izgledala potpuno utopisticki u Srbiji s kraja prethodne decenije.
Studije na Fakultetu za menadžment BK završio je 1997. godine. Kao najbolji student sa prosecnom ocenom 9.90, sublimirao je svoje ekonomsko znanje recima: ne postoji studija ili izveštaj o stanju ekonomije jedne zemlje, posebno one u tranziciji, koja može na drasticniji nacin da oslika to stanje od dnevnog berzanskog izveštaja.
Želeo je da nastavi studije u inostranstvu, ali nije imao novca. Odbio je mnoge, tada „jake“ domace ponude za posao i odabrao ne narocito prestižnu Kapital banku. Najpre je radio kao analiticar tržišta, a potom sa punim ovlašcenjima trgovao na berzama u Frankfurtu, Londonu, Parizu, Milanu, Cirihu i Cikagu. Politicke promene u zemlji 2000. godine otvorile su vrata ostvarenju one osnovne želje s kraja studija – razvoju srpskog berzanskog tržišta.
Nedugo pošto je postao licencirani broker na finansijskom tržištu, prihvatio je ponudu i došao na mesto rukovodioca Odeljenja za trgovanje Beogradske berze. Iako ima cetvorogodišnje iskustvo trgovine na najrazvijenijim svetskim berzama, smatra da je zadovoljstvo koje se može osetiti „stvaranjem“ finansijske berze u svojoj zemlji neuporedivo.
Svojevremeno na pragu profesionalnog vaterpola, i danas voli sport, a kao rodeni Dalmatinac, kolekcionar je vina. Voli Maju.
Vladimir đukanovic (30) studirao je ekonomiju i filozofiju na DePaunj Universitdž u državi Indijana. Vec u Beogradu pocinje karijeru kao komercijalista italijanske firme Teseo SpA koja se bavi proizvodnjom tkanina. Za vreme studija odlazi u Japan gde radi kao ekonomista na visokotehnološkim projektima vlade ove zemlje. Vraca se u SAD gde radi na finansijskim strukturama velikih komercijalnih nekretnina za firmu Njalden Properties u Dalasu.
Vladimir trenutno radi za renomiranu banku JP Morgan kao specijalista za finansijske derivate i akcijska portfolija. Vec tri godine piše za naš dnevni list „Danas“ kao ekonomski saradnik iz Njujorka. Jedan je od osnivaca Beogradske finansijske mreže, neprofitne organizacije koja okuplja naše finansijske strucnjake i poslovne ljude širom sveta. Vladimir je jedan od vlasnika švajcarske firme VIT Group koja se bavi izgradnjom finansijskih racunarskih mreža i koja vecinom zapošljava naše ljude. Takode, jedan je od osnivaca StartArt-a, multimedijske marketing kompanije sa sedištem u Beogradu.
Vladimir smatra da naša ekonomija, kroz odlucne reforme, može da postane ozbiljan igrac u ovom delu Evrope i neumorno radi na promociji naše zemlje u inostranstvu.
Aleksandar Peško (26) postao je 2001. jedan od najmladih partnera u Beaumont Capital-u, novoj investicionoj firmi (hedge fund) u Londonu. Trenutno je zadužen za fond od 200 miliona dolara s investicijama u javne kompanije. Aleksandar analizira ekonomske i berzanske trendove i vodi detaljne pregovore sa menadžmentom kompanija da bi utvrdio ekonomsku vrednost investiranja u datu kompaniju. Ranije je radio za Deutsche Asset Management, kompanijom sa preko 10 milijardi dolara investicija, gde je bio zadužen za analizu kompanija u sektoru tehnologije i energetike koje su listirane na Njujorškoj berzi.
Diplomirao je sa najvišim ocenama na London School of Economics. Proveo je godinu dana putujuci po svetu posle diplome jer nije želeo da se odmah baci u mašinu londonskog „Sitija“.
Želeo bi da iskoristi svoje ekonomsko znanje i iskustvo i da doprinese stvaranju efikasnijeg tržišta akcija kod nas.
Nemanja Mijic (27)oduvek je voleo biznis i preduzetništvo. Tako je stigao u Alta Communications, jedan od najuglednijih finansijskih investitora u privatna preduzeca u Americi. Alta kontroliše oko jednu i po milijardu investicija u srednjim i malim preduzecima, i cine ga svega 12 profesionalaca. Privatna preduzeca, za razliku od javnih, preduzeca su cije se akcije ne kotiraju na javnim berzama. Vlasništvo nad privatnim preduzecima je u rukama relativno malo investitora. Nemanja je zadužen za analizu i izbor poslovnih ideja u koje bi fond investirao, kao i savetovanje i rad sa preduzecima u kojima je fond vlasnik.
Pre toga je proveo tri godine u investicionoj banci J.P. Morgan Chase kao analiticar u grupi za medije i telekomunikacije u Njujorku. Diplomirao je kao najbolji student u Poslovnoj školi na Univerzitetu u Bridžportu, u državi Konektikat u SAD, gde je studirao finansije i racunovodstvo.
Želja mu je da doprinese podsticanju preduzetnickog sektora u Srbiji, kroz pružanje saveta u sferi strategije, poslovanja i finansija. Veruje da je preduzetništvo to koje stvara pravu vrednost (uspešni proizvodi, profit, nova radna mesta), a ne politika. Ekonomska tradicija na našim prostorima cesto je zanemarivala preduzetništvo i snagu individualne vizije. Svira bubnjeve. Srecno oženjen od juna ove godine.
