Samo iz saveznog budžeta, koji se puni novcem poreskih obveznika iz Srbije, za sedam meseci pisanja ustavne povelje potrošena su najmanje cetiri miliona dinara.
Uz nerviranje na samu pomisao koliko je trajalo i kako je stvarana nova država , gradani Srbije ce najverovatnije mnogo žešce reagovati kada se bude podvukla crta i sveli racuni koliko im rad na novoj zajednici izbio para iz džepova. Za prethodnih sedam meseci koliko je pisan novi ustav buduce zajednicke države samo je iz saveznog budžeta, za održavanje sednica i naknade za razne namene clanovima komisije, potrošeno oko cetiri miliona dinara. To su platili poreski obveznika iz Srbije, jer samo oni i pune saveznu kasu.
Drugo je pitanje, da li gradani, pa i sami kreatori povelje, znaju kakvu ce to državu dobiti. Politicari su, naime, više puta istakli da tip države koja se stvara ne postoji nigde na svetu, ali da je zajednica potrebna pa kako god ona izgledala i kako se zvala. Možda se nadaju da ce na ovim prostorima, koji odavno ne licne na druge u svetu, i uspeti da funkcioniše nešto što smo sami smislili, ma koliko ne razumeli. U politickom životu dugo se pokušavalo odgovoriti na pitanje da li je nova državna zajednica ugovorni savez država ili složeni tip države, odnosno konfederacija. Iako je Beogradskim sporazumom iz marta prošle godine bilo predvideno da ustavna povelja bude napisana do juna meseca, tada je tek formirana Komisija za njenu izradu. Povelja je usvojena pocetkom decembra, a dogovor o zakonu o njenom sprovodenju postignut je prošle nedelje. Neka nedorecena pitanja, kako je saopšteno bice rešavana naknadno.
Na ustavnoj povelji radilo je 27 poslanika, po devet iz sva tri parlamenta, kojima su pomagali, osim zvanicnika EU predvodenih Havijerom Solanom, clanova Venecijanske komisije, i analiticari i savetnici savezne i republickih vlada. Svaki parlament je snosio troškove svojih delegata u komisiji, ali su se sednice u najvecem broju održavale u zgradi federalnog parlamenta, koji je najviše i potrošio. Više sastanaka održano je i u Podgorici, ali u crnogorskom parlamentu Reporteru nisu mogli da saopšte krajnju cifru svojih izdataka, jer, kako nam je receno,još nije podvucena crta. Savezni parlament je to ocigledno uradio, jer je prema recima sekretara Milana Lucica do sada potrošeno oko cetiri miliona dinara, ili oko 65.000 evra.
Smeštaj
“Kod nas u parlamentu održano je 10 sednica Komisije, 22 sednice Potkomisije, dok su se kopredsedavajuci sastali 10 puta, rekao je Lucic. To bi znacilo da je svaki sastanak trošio oko 2.000 evra, neki manje, neki više, zavisno od brojnosti. U taj iznos spadaju putni i smeštajni troškovi, kao i dnevnice clanova i savetnika Komisije, kao i angažovanje više od 50 službenika savezne administracije. Troškovi smeštaja su naravno razliciti i zavise od toga odakle dolaze i gde su smešteni poslanici. Prema Lucicevim recima, najcešce je rec u hotelima u centru grada, u blizini Skupštine. Na primer, poslanici SNP-a iz Crne Gore imaju rezervisana mesta u hoteluSplendid, gde nocenje sa doruckom košta izmedu 21 i 26 evra. Poslanici mogu, naravo, da se smeste i na nekom drugom mestu, a troškovi im se ne refundiraju samo u slucaju da su prenocili u hotelu sa pet zvezdica.
Druga je slika kada su u pitanju putovanja u Podgoricu za koja dobijaju istu dnevnicu, 603 dinara, ali gde u hoteluCrna Gora, nocenje placaju 100 evra, a ukoliko žele i da doruckuju moraju da doplate još 20. Poslanici koje je delegirao srpski parlament, za svoj rad u Ustavnoj komisiji dobijaju i naknadu od 80 odsto prosecne poslanicke plate koja iznosi blizu 22.000 dinara.
Gratis
Za clanove ustavne komisije tokom beogradskih sastanaka besplatne su kafe, sokovi i rucak, koji se, zbog rekonstrukcije skupštinskog, donosi iz restorana društvene ishrane i Kluba saveznih organa. Koliko je potrebno dodatno angažovati ugostiteljsko osoblje u parlamentu govori podatak da je na dan usvajanja ustavnog zakona popijeno 650 kafa. U ispijanju ovolikog broja kafa ipopularnog kapucina iz kesice ustavotvorcima su pomogli i brojni novinari, ciji ocajni zahtevi da se napokon popravi aparat za espreso kafu, nisu bili uslišeni.
Pored konobara, zbog sednica se angažuju cak i elektricari i lift majstori, za slucaj da u odsudnom trenutku donošenja krucijalne odluke po buducu državu, nestane struje ili se neko od clanova komisije zaglavi u liftu. Skupština angažuje dodatno obezbedenje, higijenicare, stenografe, daktilografe, štampare, tehnicku službu, protokol, garderobere i nekoliko vozaca. Oni, za razliku od clanova Komisije, prekovremeno rade samo za svoju platu. Prema recima Milana Lucica, ponekad dobijusimbolicne naknade i posle 22 sata imaju prevoz do kuce.
Nekolicina clanova Komisije nije želela da govori o novcu koji je potrošen i smatraju da je on najmanje bitan uvažnoj i istorijskoj situaciji kao što je ova “ kada se stvara nova država. Da je novac bitan i ko ga daje pokazala je i izjava premijera Srbije Zorana dindica, koji je rekao, kritikujuci odugovlacenje rada na ustavnoj povelji, da nije racunao, ali da je cena savezne administracije verovatno 10 puta veca nego što je crnogorska amdinistracija za deset godina potrošila u Crnoj Gori.
Da li su gradani Srbije samo placali ili su nešto i zaradili pokazace se kroz naredne tri godine. Možda cemo nekog 13. jula ponovo morati da podvlacimo crtu i svodimo racune.
