Slikar Ivan Kocić, najpre na dasci od recikliranog drveta nacrta portret. Onda plastikom, topljenom na 180 stepeni (ruke su mu pune opekotina) lepi delove dečjih, odbačenih igračaka. Tu je Sunđer Bob, Kenova cipelica, lego kocke i još mnogo neumetničkog materijala, koji, ponovo korišćen, daje umetničko delo, asemblaž.
Zašto baš ženski portret? Zato što su, za Ivana, žene najveća tajna, inspiracija, izazov i kako kaže, nažalost ili na sreću, najviše inspirišu kad su snažne, samostalne, kad dolaze kao nepogoda.
A zašto baš reciklaža igre?
„Kroz proces stvaranja asemblaža pokušao sam da utičem na najmlađe, na decu, da ih edukujem i pokažem šta znači prava reciklaža, da ne mora uvek da bude monoton i dosadan proces. Da je reciklaža veoma zabavan proces i može da bude kreativan“, kaže Ivan.
Izgleda lako, ali nije. Portrete radi i do mesec dana. Asemblaž ili prostorni kolaž je vajarska tehnika koja se retko koristi. Možda su i zato Ivanovi radovi već zainteresovali ljubitelje neobične umetnosti iz Amerike, Belgije, Holandije…
Ivan Kocić, jedini na ovom području, radi ova osobena dela. Počeo je kaže, sasvim spontano. Pre bismo rekli da ga je dete, koje u njemu vrlo često poskakuje, navelo da sve ovo započne, i to je dobro.
