VELIKA SUBOTA
Dan posle, na Veliku Subotu, dodoše prvosveštenici i fariseji kod Pilata i tražiše od njega da postavi stražu ispred Hrisrovog groba. Ovo su uradili zato što su se plašili da ce neko od Hristovih ucenika ukrasti Njegovo Telo, i tako ce narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao,posle tri dana vaskrsnucu (Matej 27;63).Pilat odobri stražu i postavi je ispred groba, a prvosveštenici i fariseji zapecatiše kamen, koji je bio navaljen va vrata od groba.
VASKRSENJE GOSPODA ISUSA HRISTA – VASKRS
“A posle subote, u svanuce prvog dana nedelje, dode Marija Magdalena, i druga Marija da pogledaju grob. I gle, zemljotres bi veliki, jer andeo Gospodnji side s neba, pristupi, odvali kamen i sedaše na njemu. A lik mu je bio kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg. (Matej 28;1,2,3) ( Cuvena freska Beli Andeo iz manastira Mileševa prikazuje ovog andela.)
Stražari oko groba kada videše ovaj prizor jako se uplašiše ipostadoše kao mrtvi. Andeo tada rece ženama da je Isus vaskrsao i da to što pre jave ucenicima. Žene pohitaše ka apostolima da bi im javile radosnu vest. Na putu ih srete Isus i pozdravi. One Mu pridoše, uhvatiše noge Njegove i pokloniše Mu se.Tada im Isus rece: ne bojte se; idite i javite mojoj braci neka idu u Galileju, i tamo ce me videti. (Matej 28;10). Kada su žene mironosice otišle neki od stražara otrcaše prvosveštenicima, te im rekoše šta se dogodilo.
Prvosveštenici im davaše mnogo novca da bi okolo govorili kako su, dok su oni spavali, Isusovi ucenici ukrali Njegovo Telo iz groba. Prvosveštenici su stražarima, takode obecali svoju zaštitu u slucaju da Pilat sazna kako su ovi navodno zaspali na dužnosti. Stražari prihvatiše novac i uciniše kako su im prvosveštenici rekli.I razglasi se ova prica kod judeja do današnjeg dana (Matej 28;15).
Sveti apostoli Petar i Jovan cim su saznali da je Hristos vaskrsao otrcaše na Golgotu. Kada su videli prazan grob poverovaše da je ta prica istinita.
Istog dana Isus se javio i dvojici apostola koji su bili na putu za selo Emaus. Oni Ga ne prepoznaše, te su Mu pricali o poslednjim dogadajima koji su se desili u Jerusalimu. Saslušavši njihovu pricu On im rece:“o, kako ste nerazumni i spora srca da verujete u sve što su proroci kazali. Zar nije trebalo da Hristos pretrpi to i da ude u svoju slavu? (Luka 24;25,26). Zatim im je objašnjavao sve što je o Njemu napisano u Svetom Pismu pocevši od Mojsija pa sve do proroka. Kada su stigli u Emaus oni Ga pozvaše da vecera sa njima.
I tek za vecerom, kada je On blagoslovio i izlomio hlebTada im se otvoriše oci i prepoznaše ga; ali njega više nije bilo pred njima (Luka 24;31). Istog casa oni se vratiše u Jerusalim gde zatekoše ostale apostole i još neke od ucenika na okupu, gde govore o tome kako je Hristos stvarno vaskrsao i kako se javio Simonu. Tada i ova dvojica ispricaše šta im se dogodilo na putu za Emaus. Dok su oni još govorili ude Isus, kroz zatvorena vrata (pošto su se plašili Jevreja apostoli su zakljucali vrata) i stade medu njihi rece im: mir vam. (Luka 24;36).Oni se uplašiše jer su mislili da je duh. Tada im On pokaza rane na rukama i nogama, kao i rebro koje je bilo probodeno kopljem. Da bi ih u potpunosti uverio da nije duh upita ih imaju li nešto za jelo. Oni Mu dadoše ribe i meda. Kada je to pojeorece im: to su moje reci koje sam izgovorio dok sam još bio s vama, naime, da treba da se ispuni sve što je za mene napisano u Mojsijevom zakonu, prorocima i psalmima. (Luka 24;44).Tek posle ovih reci shvatiše apostoli sva drevna prorocanstva o Hristu Stradalniku, koji je kao Jagnje Božje trebalo da prinese Sebe na žrvu radi ocišcenja citavog roda ljudskog od greha,
uspostavi svojom Krvlju Novi Zavet i zatim Vaskrsne u lepoti Božanskoj. (Vaskrs ili Uskrs najveci je hrišcanski praznik, slavlje nad slavljima, radost nad radostima. Na taj dan Crkva doživljava centralni dogadaj Hristove pobede nad smrcu. Ovaj praznik je kruna svih praznika. To je dan kada se ispunilo ocekivanje i želja svih pravednika i proroka od Adama do Jovana Krstitelja. Na Vaskrs se peva sledeci tropar, Vaskršnji tropar:
“Hristos vaskrse iz mrtvih, smrcu smrt uništi, i onima koji su u grobovima život darova! Vaskrs uvek pada u nedelju (datum se menja), toga dana odlazi se u hram još pre svitanja. Drže se upaljene svece kao simvol pobede svetlosti nad tamom, pravde nad nepravdom, života nad smrcu. Na taj dan pozdravljamo se najradosnijim pozdravomHristos vaskrse! i otpozdravljamo“Vaistinu vaskrse!. Na Vaskrs se pripremaju kuvana jaja kao simvol života i vaskrsenja, obilaze se grobovi umrlih i darivaju se jaja.)
NEVERNI TOMA
Apostol Toma nije bio prisutan kada se Isus javio apostolima, te mu je bilo teško da poveruje da je Hristos vaskrsao,pa im rece: ako ne vidim ožiljak od klinova na njegovim rukama i ne stavim prst svoj u ranu od klinova, i ne stavim ruku svoju u njegova rebra – necu poverovati. (Jovan 20;25). Prošlo je osam dana od Hristovog Vaskrsenja, kada im se opet javio. Ovoga puta bio je prisutan i apostol Toma. Isus opet ude kroz zatvorena vrata i rece Tomipruži svoj prst ovde i vidi moje ruke, i pruži svoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budi neveran – nego veran. Toma odgovori i rece mu: Gospod moj i Bog moj. Rece mu Isus: poverovao si zato što si video.
Blaženi su koji ne videše – a poverovaše.(Jovan 20;27,28,29). ( Prva nedelja posle Vaskrsa zove se Tomina nedelja, zato što se toga dana i apostol Toma uverio da je Hristos vaskrsao. Pošto se uverio u Hristovo vaskrsenje apostol Toma je neustrašivo propovedao Vaskrslog i vecno živog Hrista, sve do svoje mucenicke smrti u Indiji.)
Hristos je još cetrdeset dana posle Vaskrsenja bio na zemlji. Za to vreme On se više puta javljao apostolima ( u evandeljima je zabeleženo jedanćst javljanja) i ucio ih kako da propovedaju i šire Njegovu nauku. Cetrdesetog dana od Vaskrsenja Hristos se ponovo javi ucenicima, koji behu okupljeni za trpezom, i rece im::cidite u sav svet i objavite evandelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se – bice spasen, a ko ne poveruje – bice osuden. (Marko 16;15,16), odnosnoIdite i nacinite sve narode mojim ucenicima, krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha (Matej 28;19) (ovim je Hristos ustanovio Svetu tajnu Krštenja).
VAZNESENJE
Tog dana pode Hristos sa svojom majkom, Presvetom Bogorodicom, i svim svojim apostolima na Maslinsku goru (Jelenska gora) blizu Jerusalima. Kada stigoše na Maslinsku goru Isus podiže ruke i sve ih blagoslovi. Tada im rece da se ne udaljavaju iz Jerusalima, nego da cekaju silazak Duha Svetoga, jerJovan je krstio vodom, a vi cete za koji dan biti kršteni Duhom Svetim. (Dela apostolska 1;5), i da ce ih Duh Sveti utvrditi u svakoj istini, duhovno naoružati i ohrabriti da podnesu sva iskušenja ovoga sveta. Dok je još razgovarao sa njima isceze u svetlom oblaku. Tako je Isus Hristos završio svoje delo spasenja, i vrati se Bogu Ocu na nebesima..
Dok su okupljeni gledali ka nebu kako On odlazi pojaviše se dva coveka u belim haljinama i rekoše:Ljudi Galilejci što stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus, koji je od vas Vaznet na nebo, doci ce na isti nacin kako ste ga videli da odlazi na nebo (Dela apostolska 1;11) (Svake godine Crkva obeležava ovaj dogadaj praznikom Vaznesenje, koji uvek pada u cetvrtak, cetrdeset dana posle Vaskrsa. Ovaj praznik se još naziva i Spasovdan, jer se tog dana završila Hristova misija spasenja ljudi, koja je bila vezana za Njegov boravak na zemlji.)
Apostoli su poslušali Hrista, i nisu se razdvajali niti udaljavali od Jerusalima. Provodili su vreme u molitvi. U pedeseti dan od Hristovog Vaskrsenja, na jevrejski praznik Pedesetnice, sa neba iznad kuce u kojoj su boravili apostoli i Presveta Bogorodica nastade huka. Poce da duva jak vetar, pojavi se jaka svetlost. Iznad glave svakog od apostola stvori se po jedan plameni jezik.Tada se svi ispuniše Duhom Svetim, pa poceše govoriti drugim jezicima – kako im je duh davao da govore. (Dela apostolska 2;4).
Oko kuce poceše da se skupljaju ljudi, jer cuše jaku buku. Tada apostoli izadoše pred narod i poceše da propovedaju o Isusu Hristu. Narodu se prvi obratio Sveti apostol Petar, koji rece kako su Jevreji ucinili veliki greh zato što su razapeli Hrista, iako su videli da Ga je Bog proslavio. Još im rece da je Hristos Vaskrsao i na nebo se uzneo, te da je On poslao Svetog Duha na apostole. Dokaz blagodati Duha Svetoga je to što apostoli govore raznim jezicima, koje ranije nisu znali. Narod upitabraco šta da cinimo? Petar im rece: pokajte se i neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova, pa cete primiti dar Duha Svetoga. Jer je za vas to obecanje i za vašu decu (Dela apostolska 2;37,38,39). Tog dana se u Jerusalimu krstilo tri hiljade ljudi.
Posle ovoga Sveti apostoli krenuše po svetu da šire Hristovu nauku. Broj hrišcana se povecavao iz dana u dan. Iako su ih neprijatelji Hristove nauke gonili i mucili, a neke i ubijali, ipak nisu uspeli da ih sprece u propovedanju i služenju Hristu Bogu i Njegovoj Svetoj Crkvi. I pored svih teškoca pravoslavna vera se proširila, tako da je ceo svet upoznat sa Hristovom naukom.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole (u narodu poznat i kao Duhovi, odnosno Sveta Trojica), pod u hramovima pokriva se travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvecem. Ovaj obicaj potice još od prvih hrišcana, koji su ga pak preuzeli od Jevreja. Jevreji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuce grancicama, zelenilom, travom i cvecem.
To ih je podsecalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišca. na Duhove u hramu narod plete vencice od trave koje posle nosi kuci i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose vencice u torbama i tašnama jer veruju da ce ih Bog zaštititi od raznih nesreca koje mogu da ih snadu.)
