Jugoslavija se „rodila“. Cetvrti put. Doduše, na samo tri i po hektara imanja Suboticanina Blaška Gabrica, gde se u petak nešto više od hiljadu „otpisanih“ dobro zabavilo uz jugonostalgicarsku igru i pesmu.
Dok sunce nemilice prži desetak ljudi okicenih crveno-belo-plavim zastavama i amblemima, sa zvezdama i slikom Tita, pristizali su kod Gabrica. U odelu, sa rukom zalepljenom za mobilni telefon, koji neprestano zvoni, domacin je od ranog jutra docekivao goste. – Vi ste taj?
– Ja sam taj, koji je organizovao da nam ne ugase Jugoslaviju- odgovarao je Gabric, Novaku Višnjicu i Veselinu Savovicu, koji su upravo doputovali iz Vrbasa, u odelima ukrašenim petokrakama na reveru i izvezenim imenom bivše nam države. – Dobro. ‘Ajmo zacas da obidemo Jugu.
Rekordno do državljanstva
Mopedi i bicikli, koji su videli bolje dane, bili su naslagani na samom ulazu, dok su se postariji jugonostalgicari nedaleko odatle zabavljali uz pesme kao što je „Igra rokenrol cela Jugoslavija“. Bilo je ljudi kojima je Juga na srcu iz Srbije, RS, Makedonije, pa cak i Rumunije. Jedan astal sjajno je poslužio kao šalter za izdavanje državljanstava za novu Jugoslaviju. Dobijala su se u rekordnom roku. Bilo je dovoljno izdeklamovati ime i adresu i staviti svojerucni potpis. Cak ni licna karta nije bila potrebna. U redu je bilo i ljudi koji su i po pola sata cekali na štakama da dobiju svoju „pristupnicu“ cetvroj mini-Jugoslaviji. Za to vreme novinari su cekali da se postavi cetvrti kamen granicnik ove nove Jugoslavije.
Vole mog dedu
– Veoma mi prija što se okupilo ovoliko ljudi i što na ovakav nacin velicaju mog dedu, jer znam da je to od srca – kazao nam je Josip Broz. – Ovi ljudi došli su zato što ga vole, a ne zato što ih je neko naterao.
Jedan od znatižljenika odlucio je da se slika dok drži taj kamen, a kako ga je lako spustio, granicnik je napukao, pa su vec pocele da padaju opklade da li ce se polomiti za vreme svecanog cina. Uz zvuke lokalnog orkestra i poziranja omladinki u narodnim nošnjama naroda koji još žive od Vardara pa do Triglava, Gabric je ipak uspešno posadio taj kamen temeljac. Ceo dogadaj upotpunio je dolazak tridesetak clanova Saveza komunista iz Subotice.
– Bio sam u pecalbi 13,5 godina u Hamiltonu, u Kanadi. Pun džep para, a prazno srce u tudini je prava golgota. Zato sam se vratio da živim u otadžbini – kazao je Gabric. – Plakao sam nekoliko puta, kad me je mama tukla, kad sam odlazio iz Jugoslavije, kad sam dolazio iz Kanade u Jugoslaviju od srece, kad je umro Tito i kad su nam zbrisali Jugoslaviju bez referenduma. Zakleo sam se da cu zato moje imanje proglasiti teritorijom nove Jugoslavije. Naša Juga nije bila perfektna, ali je bila bolja od ostalih na zemaljskoj kugli. Zato su je srušili. Ali dok je vas i mene, Jugoslavije ce biti.
Stigao i Titov unuk
Peko Gujovic, Hercegovac, iz kako kaže „Velike Subotice“ došao je samo da oseti malo duh bivše Jugoslavije.
– Napišite da bih najradije promenio rodeno ime, da se zove Jugoslavija, umesto Peko. Sve mi je Jugoslavija dala: unucice, školu, kucu, pa da mi neko to uzme… Ono što valja treba zadržati, a ja svoju Jugoslaviju ne dam. Nisam džabe rekao da cu za nju i poginuti – kazao nam je Peko.
Na poljani iza štamparije podignuta je i bina na kojoj su držani govori, pevane pesme, a kulturno-umetnicka društva igrala narodna kola. Naravno, bilo je ukrašeno velikim natpisom „Tito ’88.“ i „Dok je nas bice Jugoslavije“. Svuda okolo podignuti su štandovi na kojima su se pekli specijaliteti sa roštilja, prodavao sladoled, pivo i slicne „sitnice“. Cak su dva bracna para cetiri sata kuvala juneci paprikaš za specijalne goste, kako su nam otkrili, pripremili cak i paprikaš od petla. Zdušno su pevali, zajedno sa ženskim omladinskim horom koji je u to vreme bio na bini, još aktuelnu himu „Hej, Sloveni“. Ali i od „Vardara, pa do Triglava“.
Najzanimljiviji štand predstavljao je dela profesora Gojka Jakovceva, koji je za 500-600 dinara prodavao svoje knjige „Ka usponu revolucionarnog pokreta Jugoslavije“ i svoj rad „O borbi za ocuvanje SFRJ“, koje su iznenadujuce štampane 1999. i 2002. godine.
Od poznatih licnosti, iako najavljena, nije se pojavila Lepa Brena, koju su novi državljani Jugoslavije željno išcekivali da bi im sa bine zapevala svoje cuvene pesme. Ipak, bili su zadovoljni, jer je na ovoj svecanosti prisustvovao Josip Broz, unuk cuvenog Tita, koji je i otvorio jednu od tri ulice, nazvanu Aleja Josipa Broza Tita.
– U novoj Jugoslaviji nece biti vojske, policije, granica, ni predsednika države. U njoj vec žive dve porodice, postoje dve firme, koji imaju 24 radnika. Cetvrta Jugoslavija ima i tri ulice od kojih sam jednu posvetio Titu, jednu svom pokojnom sinu, a trecu jugoslovenskim velikanima – kazao nam je Gabric.
Od ocekivanih 10.000 Jugoslovena pojavila se tek desetina, bar prema proceni policajaca. Ipak, to nikog od njih nije omelo da provedu prijatno popodne na otvorenom sa porodicama, prisecajuci se sa istomišljenicima stare, voljene, Juge.
