Prva sajber prijava

Srbija se od 18. aprila ove godine, uvrstila u red modernih zemalja po još jednom, možda malom, ali bez sumnje znacajnom koraku: podneta je prva elektronska krivicna prijava. Na sajtu Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu tog dana popunjen je, putem Interneta, prvi obrazac krivicne prijave. Dokument je važeci, kao da ga je stranka popunila u holu beogradske Palate pravde, gde se i nalazi Drugo opštinsko tužilaštvo, i predala ga licno u ruke nekom od zamenika tužioca.

Nije slucajno prva elektronska prijava podneta baš u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu. Naime, ono je prvi pravosudni organ u Srbiji koji je registrovao zvanicni domen na Internetu, u prolece 2001. godine. Interaktivni sajt poceo je sa radom cetvrtog decembra prošle godine. Puna internet adresa glasi: http://www.2ojt.sr.gov.yu/. Tu se nalazi obrazac krivicne prijave, ali i važeci zakoni Republike Srbije, a moguce je i uputiti pitanja. Postoji i verzija sajta na engleskom jeziku.

“ Od otvaranja sajta do danas bilo je više od 6.000 hitova (poseta) na našoj adresi. Taj broj naglo se povecao od usvajanja krivicnih dela protiv bezbednosti racunarskih podataka, 12. aprila ove godine “ kaže za „Politiku“ Branko Stamenkovic, zamenik tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, idejni tvorac i autor projekta prvog pravosudnog sajta u Srbiji.

Stamenkovic se može nazvati pionirom na ovom polju, jer on je prvi zamenik tužioca u našoj zemlji koji je uspešno zastupao državu u slucaju takozvane krade Internet vremena. U ovom procesu, završenom marta ove godine, doneta je i prva osudujuca presuda i kažnjeno je prvo lice zbog kompjuterskog kriminala, tako da su i ovi datumi važni za istoriju informatike u Srbiji. Ovaj proces bi trebalo da ude i u sudsku praksu i da pomogne u buducim slucajevima kompjuterskog kriminala.

Drugo opštinsko tužilaštvo u Beogradu prvo je podiglo optužnicu protiv dve osobe zbog krivicnog dela teške krade, pocinjenog uz pomoc kreditnih kartica i Interneta. Žena, zaposlena u instituciji gde je imala pristup kreditnim karticama, „skinula“ je podatke sa dve. Sa te dve kartice, muškarac kome je ustupila brojeve i podatke, skidao je tokom tri meseca manje svote i uplacivao ih na svoj Internet racun koji je otvorio na jednom kladionicarskom sajtu u Londonu, ali se nije kladio. Kada je sakupio znacajniju sumu novca, muškarac je javio prijatelju iz Londona da podigne novac i pošalje ga u Beograd. Žrtve su u meduvremenu primetile da im nestaje novac sa racuna i slucaj je prijavljen policiji.

“ Inspektori gradskog SUP-a su pokazali zavidno znanje iz informatike i obezbedili su materijalne dokaze elektronskog tipa. Tužilaštvo i policija nisu nemocni pred kompjuterskim kriminalom i toga bi trebalo da budu svesni svi koji misle da se upuste u nezakonite radnje “ kaže Stamenkovic.

Bolje je, ipak, po njegovim recima, prouciti zakon i poštovati ga, nego sukobiti se sa njim. „Nepoznavanje prava škodi“, kaže stara latinska poslovica. Naša zemlja, kao clanica Saveta Evrope, obavezna je da poštuje Konvenciju o sajber kriminalu, usvojenu u madarskoj prestonici 23. novembra 2001. godine.

Kompjuteri ulaze u svakodnevni život ljudi, od posla do kuce. Predvida se i povecanje broja kreditnih kartica i povecanje elektronske trgovine i placanja. Ekonomije razvijenih zemalja se u dobroj meri zasnivaju na transferima obavljenim putem Interneta, takode se preko kompjuterske mreže obavlja i komunikacija. Firme zainteresovane za ulaganje u našu zemlju osim politicke traže i zakonsku sigurnost, što se odnosi i na poslovanje „putem tastature“. Povecanjem standarda stanovništva povecace se i broj korisnika kompjutera.

Zbog svih ovih razloga bilo je neophodno na vreme doneti zakone koji ce regulisati kriminal u oblasti informativne tehnologije.

Paket od sedam zakona sankcioniše sledeca krivicna dela: neovlašceno korišcenje racunara i racunarske mreže, racunarsku sabotažu, pravljenje i unošenje racunarskih virusa, racunarsku prevaru, ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i racunarske mreže, neovlašceni pristup zašticenom racunaru ili racunarskoj mreži i sprecavanje i ogranicavanje pristupa javnoj racunarskoj mreži. Kazne se krecu od novcanih do zatvorskih.