Bizel je govorio o stalnoj potrebi da se redefiniše pojam migrant, njegova evolucija, zatim o evropskom stavu povodom pitanja sve većeg broja izbeglica na kontinentu, ali i o pomoći koju je Evropska unija pružila Srbiji kao tranzitnoj zemlji, piše u saopštenju organizatora skupa, Univerzitetski Unesko klub.
On ističe da je tema migracija veoma komplikovana i da se sadašnja kriza ne može rešiti odjednom već da se mora tome prisupiti na duži rok u jednom kontinuiranom procesu, a ono što je po njemu najbitnije jeste da nemamo predrasuda kada su u pitanju izbeglice.
„Kvalifikovana većina danas odlučuje o polisi migracija u EU, jer se jednoglasno ne možete odlučiti. Neke zemlje imaju svoje politike i sisteme viza, i nije lako to sve uskladiti. U 2008. i 2009. dogovorena su dva važna akciona plana: Evropski pakt o imigacijama i azilu i Štokholm program. Pet glavnih tačaka ovih akcija su: organizovati legalne migracije, kontrolisati nelegalne, efektnija kontrola granica, ujedinjena polisa o migracijama, i poslednja je eksterna dimenzija, a to je dogovor sa zemljama porekla ovih ljudi da se organizuju migracije kroz njih, tj. cilj je integrisati migracije u spoljnim odnosima. Teško je uskladiti polise, uvek mora da se diskutuje, proces je uvek otvoren“, rekao je Bizel izloživši evropski kratkoročni plan za rešavanje problema migracija.
Na duže staze kaže da je najbitnije ojačati kontrolu granica i ostvariti usklađivanje međunarodnih politika o migracijama. On misli da je bitno privući ljude koji ovde mogu da rade, obrazovati ih i tako omogućiti da Evropa, kao demografski star kontintent – preživi.
Za sam kraj predavanja pohvalio je Srbiju za humanost pokazanu prilikom rukovanja ovim problemom, i govorio o novčanoj pomoći koju je Srbija dobila od evropskih fondova, kako kroz nevladin sektor tako i direktnom pomoći našim ministarstvima.
Škola Unesko mreža za socijalni i ekonomski razvoj u okviru koje je održano ovo predavanje je namenjena studentima koji su zainteresovani da svoje obrazovanje upotpune prateći program predavanja renomiranih predavača sa prestižnih svetskih univerziteta (Harvard, Kembridž, Oksford, Sorbona i dr.), a projekat je u organizaciji Univerzitetskog Unesko kluba.
