Kako se odbraniti od branioca

Jedva se najpoznatiji haški optuženik navikao na nametnute mu „prijatelje suda“, a u međuvremenu je stvorena još jedna institucija za one koji hoće sami da se brane. Sa liste haških advokata Vojislavu Šešelju će se imenovati jedan „stend baj“ branilac, koji će, kako mu i ime govori, imati posve specijalne dužnosti. Uz pravnu pomoć i savete Vojislavu Šešelju, koji „ni mrtav na njega ne pristaje“, ovaj advokat će morati i da brani sud od „agresivnih uvreda svog klijenta“. Rečju, biće to advokat, svima na raspolaganju, a sadržaj njegovog rada mora biti „šešeljizam“ u svoj širini i konfuznosti ovog pojma. Nesrećnikova nemoguća misija biće da brani Šešelja od njega samog, od suda, prevodioca… a sud i sebe od svog klijenta.

Ma ko da to bude, a rečeno je da dotični mora tečno da govori takozvani „Be-Ha-Es“ (bosansko-hrvatsko-srpski) i jedan od zvaničnih jezika Tribunala (engleski ili francuski), nije mu zavideti, bez obzira na pozamašne honorare koji i dalje iz haške kase pritiču braniocima optuženih.

Advokatov advokat

Za razliku od Šešelja i Miloševića, kojima se branioci nameću, Momčilo Krajišnik sve bi dao kad bi mogao da zadrži svog advokata Dejana Brašića, Amerikanca našeg porekla. Ali Brašića je suspendovala američka advokatska komora zbog prekoračenih tarifa u sasvim drugom vanhaškom slučaju.

Disciplinska mera jednogodišnje suspenzije izrečena mu je nekoliko dana pred početak suđenja Krajišniku. Pritom je Krajišnikova odbrana, dok se pripremala za suđenje, potrošila samo na honorare 900 hiljada dolara Tribunalovih para. Te su pare, manje-više bačene u bunar, jer Brašić, koji je kao glavni branilac uzeo gro ove sume, sada mora da se bavi svojim advokatom, koji ga zastupa pred njujorškom disciplinskom porotom.

I pored toga što je, po nalazu u Njujorku, ozbiljno prekršio advokatski kodeks, Hag bi ga rado zadržao, bar pod imenom savetnika, kako se početak suđenja Momčilu Krajišniku ne bi otegao unedogled. Brašić, međutim, po tom pitanju okoliši, i za svaki potez se konsultuje sa svojim braniocem, jer nikako ne sme da dopusti da „zauvek izgubi advokatsku licencu“. Ukoliko bi Njujork utvrdio da on i dalje radi kao branilac, ili da izgleda kao da nekoga brani, mogao bi i doživotno da se oprosti sa advokatskim poslom.

Brašićevi pomoćnici, sa druge strane, ne usuđuju se da se prihvate posla glavnog advokata, kako im je sud, doveden u tesnac, nudio, jer kako kažu, nisu vični unakrsnom ispitivanju po anglosaksonskim pravilima. Ostaje na Krajišniku da, bez svoje krivice, bar kada su branioci u pitanju, reši nerešivo. Ima rok od nedelju dana, ali baš u to vreme Brašić mora u Njujork da se brani zbog sopstvenog prekršaja, pa optuženom Krajišniku ne ostaje ni praktičan savet šefa njegovog odbrambenog tima.

Diktat prazne kase

Zbog sve praznije kase, Hag je promenio svoj način obračuna. Branioci optuženih koje plaća Tribunal, a to su praktično svi sem Kordića i Blaškića, ubuduće neće biti plaćeni po radnim satima, o kojima su do sada sami izveštavali Tribunal. Umesto toga, za svaku fazu pre procesa i samog suđenja, odrediće im se određena suma, već prema kategorizaciji složenosti i obima njihovog slučaja. To bi valjda podrazumevalo da ne može branilac nekog logorskog stražara da dobija isti honorar kao recimo branilac bivšeg predsednika države.

Za sada, Milošević, koji brani sam sebe, od Tribunala ne dobija ništa, sem besplatnog smeštaja i hrane. Ni isplata njegovih pravnih savetnika, koje plaća sam optuženi ili njegovi prijatelji i rodbina, ne teče baš glatko i blagovremeno. Imenovane prijatelje suda isplaćuje Tribunal, ali oni, sem usputnih reči u sudnici, nisu u prilici da sa optuženim Miloševićem razgovaraju. Ni njima nije lako da zastupaju klijenta sa kojim nemaju kontakt. Ali, svakako su u mnogo boljem položaju od budućeg „stend baj“ branioca Vojislava Šešelja.