Bivši slovenački predsednik Milan Kučan, koji je u sredu svedočio protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom, istakao je tom prilikom da Slovenija nije želela i nije započela rat protiv Jugoslovenske narodne armije, kao i da nije narušila teritorijalni integritet SFRJ, „već je samo koristila svoje zakonito pravo na samoopredeljenje“.
To je bio i odgovor svedoka na optužbe nekadašnjeg ambasadora SAD u Jugoslaviji Vorena Cimermana, koje je citirao optuženi Milošević, „da je Slovenija, suprotno opštem mišljenju, započela rat protiv JNA, prisvajanjem raznih prava, poput novca od carine, pa je JNA bila primorana da reaguje“.
Popodnevni tok suđenja, koji je trajao nešto duže od uobičajenog, imao je i malo drugačiji tok, jer se na Miloševićeve tvrdnje da su Slovenija i njeno rukovodstvo krivi za raspad SFRJ i za napad na JNA Kučan uporno branio, pa se mogao steći utisak da se sudi svedoku, a ne optuženom.
Milošević je pročitao i izjavu hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, koji je, gostujući svojevremeno sa Kučanom u jednoj TV emisiji, rekao da su bivši nemački ministar inostranih poslova Hans-Ditrih Genšer i papa Jovan Pavle Drugi svojom neposrednom podrškom doprineli raspadu SFRJ.
I „prijatelj suda“ Branislav Tapušković je rekao da je postojao spoljni uticaj koji je omogućio da Slovenija napadne JNA, što je Kučan demantovao, naglasivši da „Slovenija nije sledila ničije upute, već je samo želela nezavisnost i to bez primene sile“.
Intervencija JNA počela je u junu 1991, ubrzo po objavljivanju dokumenta o osamostaljenju Slovenije 26. juna iste godine, a završena je 7. jula na sastanku na Brionima uz posredovanje tadašnjeg šefa holandske dipolomatije Hansa van der Bruka.
Na zvanične podatke optuženog da su u sukobu Slovenije i JNA poginula 44 vojnika, a 184 teško ranjena, Kučan je odgovorio „svojim podacima“, prema kojima je „u tom ratu poginulo 36 vojnika JNA, osam pripadnika Teritorijalne odbrane Slovenije, četiri policajca i po šest civila i stranaca, koji su se tamo zatekli“.
Milošević je optužio Sloveniju i da je krajem 1990. godine „intenzivno ilegalno pomagala u naoružavanju Hrvatske, što je u više navrata otkrila JNA“.
Kučan nije do kraja opovrgao Miloševićeve tvrdnje o tome da je Slovenija naoružavala Bosnu i Hercegovinu i za vreme embarga na izvoz oružja.
Milošević je pokazao dokument iz maja 1992. godine, koji je potpisao Alija Izetbegović, a koji predstavlja svojevrsnu garanciju za to da helikopter BiH koji se u to vreme nalazio na teritoriji Slovenije pređe u slovenačko vlasništvo, ukoliko BiH u dogovorenom roku Sloveniji ne plati milion i 850.000 nemačkih maraka za naoružanje.
Nikad više protiv Slobe
Bivši slovenački predsednik Milan Kučan izjavio je Radiju Slovenija, da je to suđenje za njega bilo novo iskustvo koje ne bi želeo da ponovi.
– Nastojao sam da kažem da su Slovenci želeli da Jugoslavija postane normalna država. Kad smo shvatili da to nije moguće, počeli smo da razmišljamo šta je alternativa. Najpre smo nudili konfederaciju, a za samostalnost smo se odlučili kad ni to nije bilo moguće – istakao je Kučan, naglašavajući da su Slovenci želeli dogovor.
Negirao, pa potvrdio
Bivši predsednik SRJ je ukazao na slučaj streljanja trojice pripadnika JNA na prelazu Kolmec, predstavljajući dokumenta Okružnog suda u Kopru, Helsinškog odbora u Sloveniji i državnog tužilaštva u Mariboru.
Svedok je prvo negirao da se to desilo, a zatim je potvrdio na osnovu predstavljenih dokumenata da su oni streljani, obrazlažući da ta dokumenta dokazuju da se Slovenija čak i u situaciji rata ponašala kao pravna država, obavivši prvo istragu u prisustvu stranog posmatrača.
