Naši zemljaci, koji žive u okolnim evropskim zemljama, iskoristili su i ovogodišnje Uskršnje praznika da bar na kratko obiđu rodbinu i zavičaj. U velikom broju su pohrlili su kući, a tamo kao da se ništa bitno nije promenilo: od višečasovnih čekanja na granici, do nerešenih komunalnih, saobraćajnih i drugih problema…
Na nedopustivo dugo čekanje i pravo maltretiranje na ulasku u otadžbinu požalila nam se đurđevka ćirić, iz okoline Kostolca. – Bila sam u Beču da podignem penziju i sredim neke papire, a pri povratku smo na carini čekali punih šest sati što ne pamtim od kad prelazim granicu – kaže đurđevka ćirić. – Prvi put su mi za 30 godina, koliko sam van zemlje, ocarinili bukvalno sve, čak i čokolade koje sam ponela za unuke.
Navodno takva rigoroznost carinika posledica je unutrašnjih zbivanja u zemlji, što nisam baš razumela, ali mislim da je ovakvo maltretiranje nedopustivo. Naša sagovornica priča da je pri dolasku u rodni kraj, veoma neprijatno iznenadilo i to što deo puta ka Kostolcu, kroz Požarevac, još nije osposobljen za saobraćaj, pa vozila i dalje idu zaobilaznim putem.
Požarevljanin Negovan Pantić, koji već godinama sa supšrugom i troje dece živi u Vićenci, ne krije da je najviše razočaran u lokalnu samoupravu.
– Stekao sam izvestan kapital i voljan sam da uložim u posao u zavičaju, ali ovde kao da o nama iz dijaspore niko ne vodi računa. Zaboravljaju da su naše „doznake“ iz inostranstva presudne za standard u ovom kraju, gde je „velika“ privreda gotovo sasvim zamrla – priča Pantić.
– Razočaran sam u lokanu samoupravu. Otvorili su, navodno, neku kancelariju u opštini namenjenu za pomoć gastarbajterima, ali u njoj danima nisam mogao da nađem nikoga. Zimus su opštinski čelnici obećali da će pred Uskrs organizovati sastanak sa preduzetnicima iz dijaspore kako bi smo se dogovorili oko uslova za saradnju, ali to obećanje nisu ispunili kao ni mnoga druga.
Živa Lazić, rodom iz Velikog Gradišta, inače nastanjen u Austriji, tvrdi da već neko vreme bezuspešno pokušava da pod obećanim, znatno povoljnijim uslovima od dosadašnjih, iz Austrije uveze deo opreme za svoj pogon u Velikom Gradištu gde proizvodim tzv. betonsku galanteriju: balustere i druge ukrase od gipsa.
– Prilikom carinjenja kazali su mi kako nemam odgovarajuću dokumentaciju za znatnije oslobađanje od carine. Nismo obavešteni o mnogim stvarima, ali smatram da bi, uz fleksibilniji odnos države i birokratije, priliv značajnog kapitala namenjenog investicijama bio mnogo veći – kaže Živa Lazić.
Dragana Patrović nam se požalila pre svega na komunalnu infrastrukturu u Petrovcu na Mlavi, odakle je poreklom.
– Petrovac je i dalje prljav i neuređen bez obzira na očigledno velika ulaganja, pre svega nas gastarbajtera, u podizanje poslovno-stambenih objekata koji poslednjih godina niču kao pečurke posle kiše – kaže Dragana Petrović. – I sama sam kupila lokal i stan, ali se, i posle tri godine, kad god dođem osećam kao da živim na gradilištu, mada „Biznis centar“ posluje od lane.