Na aukcijskim prodajama u Srbiji dosada je prodato 677 firmi sa većinskim društvenim kapitalom. Država na taj način treba da inkasira oko 217 miliona evra. čak oko 40 odsto firmi kupljeno je na kredit i biće otplaćeno u narednih šest godina.
Pitanje koje Agenciji za privatizaciju upućuju novinari, ali sve češće i stručnjaci, jeste šta se zbiva sa prodatim fabrikama, da li novopečene gazde poštuju dogovor o ugovorenim investicijama i da li uredno plaćaju radnike.
Aleksandar Vlahović, republički ministar za privatizaciju, naložio je vladinoj Agenciji da uradi izveštaj o 300 prodatih preduzeća, ali čelnici Agencije ističu da još uvek rade na tome.
Mirko Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju, ističe da nema podataka da je u nekoj od prodatih firmi stanje gore nego pre privatizacije, ali priznaje da je ponegde situacija „ostala ista“.
Jednaki kriterijumi
– Agencija nije ta koja pravi selekciju ko će se pojaviti kao kupac, a ko ne, to je zadatak drugih institucija. Na nama je da obezbedimo javnost, koju imamo putem TV prenosa, i jednake kriterijume za sve – ističe Cvetković.
Najveći problem privatizovanih preduzeća nastaje kada novi gazda uđe u tek kupljenu firmu, jer radnici odmah traže pare. Naime, prema propozicijama aukcijskih prodaja, novi vlasnik nije obavezan da isplati zaostale zarade radnicima. Kako će i koliko isplatiti, zavisi po pravilu od nagodbe.
Nevolja nastaje kada se pokaže da plate u nekim preduzećima kasne i po nekoliko godina. Radnici se u pravilu odmah žale, a u Agenciji ističu da je tek 30 odsto žalbi opravdano.
Prema pravilima Agencije, novi gazda ne sme u toku prve godine da otpusti nijednog radnika po osnovu tehnološkog viška, najmanje dve godine je dužan da obezbedi nastavak istovrsne proizvodnje, a u roku od dve godine ne sme da prodaje imovinu kupljenog preduzeća. – Kad neko kupi fabriku cipela, onda je dužan da u naredne dve godine šije cipele, a ne da peče ciglu, iako oba proizvoda počinju na isto slovo – kaže Cvetković.
Međutim, primera gde nevolje nastaju pre nego što se osušilo mastilo na kupoprodajnom ugovaru ima mnogo, a možda je najupečatljiviji slučaj leskovačkog grafičkog preduzeća „Napredak“.
Pretnje Strazburom
Poseban problem aukcijskih prodaja je to što nemali broj preduzeća koja idu na licitaciju ima i predratne vlasnike, kojima je imovina konfiskovana.
U Agenciji ističu da i pre usvajanja zakona koji će obeštetiti stare vlasnike, uredno od svakog pazara pet odsto uplaćuju u državnu kasu na ime odštete.
Stari vlasnici, međutim, nikako se ne mire sa situacijom, pa su uradili kontrapredlog zakona o povraćaju imovine. Ukoliko ne budu usvojene njihove sugestije, prete da „tužbama sve do Strazbura“.
Radnici se žale da nijedna od zaostalih zarada nije isplaćena, proizvodnja stoji, pa su zaposleni zatražili poništenje ugovora. Snežana Dabić, direktor Centra za kontrolu u vladinoj Agenciji, muku leskovačkih grafičara, na brifingu za novinare prokomentarisala je rečima da se radnicima verovatno „ne dopada novi gazda“.
Ništa manje se ne žale ni radnici firme „Rul“, koja je sredinom marta prodata na aukciji.
Preduzeće je kupio Slobodan Janković, vlasnik čuvenog beogradskog „Perpera“, a radnici te, takođe leskovačke, firme tvrde da je dolaskom novog gazde proizvodnja stala, a nije bilo ni nagodbe oko isplate zaostalih zarada.
Radnici su u pomoć pozvali i nadležne iz Agencije, ali je uloga vladinih službenika, isključivo, kako sami tvrde, savetodavna.
Ne žale se Agenciji samo radnici, neretko se prevarenim osete i gazde, koje tek po ulasku u firmu shvate da su dugovi preduzeća veći nego što im je pre kupovine prijavljeno. Takav je slučaj Miroljuba Prijovića, koji je nedavno pazario pančevački AMS „Zvezda“, pa je nakon isplate prve plate zaposlenih – odustao od posla.
