Zadovoljan sam što nedavni izbori u Srbiji nisu uspeli, jer bi, u suprotnom, imali Šešeljevog zamenika za predsednika. I EU je tim povodom pozvala reformske stranke da očuvaju demokratski kurs i započeto približavanje Evropi. Principi 5. oktobra ovim glasanjem su dovedeni u pitanje – kaže u izjavi za naš list dr Dušan Vasiljević, koji živi i radi u okolini Bremena. On je član Saveta dijaspore i osnivač i predsednik društva „Demokratija“ koje deluje kao nemački ogranak Demokratske stranke.
Ishod izbora ocenjuje kao rezultat „podeljenosti demokratskih snaga, protesta i nezadovoljstva ljudi koji još ne mogu da osete korist od ekonomskih reformi“, uz napomenu da se od tih reformi ne sme ni po koju cenu odustati.
Dr Vasiljević nastoji da ponovo usmeri pažnju javnosti na problem (ne)učešća dijaspore na izborima u otadžbini.
– Iskreno me boli što ni ovoga puta naši ljudi nisu mogli da glasaju u inostranstvu. U vreme osnivanja Saveta dijaspore svi smo poverovali u to da ćemo pokrenuti i zajednički rešiti veliki broj otvorenih pitanja u vezi sa dijasporom (učešće na izborima, dvojno državljanstvo, vojna obaveza, imovina i druga). Nažalost, u matici su bili zaokupnjeni problemima koje su sami stvorili, tako da nisu imali snage i volje, ali ni stručnosti, da se bave Srbima u rasejanju, a njih ima oko tri i po miliona.
Rešenje vidim u aktivnijem organizovanju dijaspore (već su formirane skupštine), a Srbiji predlažem kao pravog predsedničkog kandidata Borisa Tadića, popularnog i poštenog političara koji istovremeno ima razumevanja i uvažavanja za dijasporu – zaključuje u izjavi za „Vesti“ dr Dušan Vasiljević.
Vlast nas još prebrojava
Od vlasti u matici dijaspora traži svoja građanska prava, pre svega, mogućnost ostvarenja biračkog prava građana SCG u rasejanju, zatim donošenje Zakona o dijaspori i formiranje Ministarstva za dijasporu, što bi doprinelo povratku znanja i srpske pameti iz inostranstva, kao i dotoku dijasporskih investicija u otadžbinu- istaknuto je na jučerašnjoj konferenciji za štampu novosnovanog udruženja „Udruženi za Srbiju – matica i dijaspora“, na kojoj su učestvovali Miroslav Majkl đorđević (SAD), Sofija Škorić (Kanada) i Veselin Sjekloća (Beograd). – Smatramo da je ovo nacionalno pitanje, kao što je to i problem demografije, privrede i kulture – ocenio je đorđević, napominjući da, po istraživanjima Medija Galup Internacionala, „65 odsto građana Srbije želi da se matica približi dijaspori, kao i da bi aktivna pomoć dijaspore određenoj političkoj stranci mogla da donese pet do sedam procenata novih glasača“. Sofija Škorić podsetila je da sve demokratske zemlje sveta imaju rešeno pitanje biračkog prava svoje dijaspore, dok vlast u Srbiji još uvek prebrojava dijasporu. – Oni su nas otpisali, ali mi sebe nismo ispisali iz ove zemlje – rekla je Škorićeva, dodajući da je dijaspora spremna da u matici podrži one demokratske snage koje su spremne da ispune zahteve rasejanja.
