Ognjeslav Kostović, ruski Srbin, kako su ga zvali u Rusiji, rođen je 1851. u Austriji, u Pešti je završio osnovnu školu i gimnaziju, živeo i stvarao u Sankt Peterburgu.
Ovaj Srbin plemićkog porekla bio je i kapetan ruske vojske.
Najinteresantniji projekat koji je konstruisao je čamac riba, čija je posada pod vodom mogla da provede 20 sati, što je zapravo bila preteča podmornice.
Kako je njegovom izumu nedostajao jak motor koji bi pokretao čamac, Kostović je ispitivao i poboljšavao motore koji su u to vreme postojali. Tako je konstruisao osmocilindrični motor od 80 konjskih snaga, i to u vreme kada je Dajmlerov imao samo 1,5 konjsku snagu.
Jednom prilikom prisustvovao je predavanju ruskog hemičara Dmitrija Mendeljejeva, na temu projektovanja stratosferskog balona sa hermetički zatvorenom kabinom i dirižabla sa balonom ispunjenim kompresovanim vazduhom.
To je fasciniralo Kostovića i inspirisalo da počne da se bavi letačkim projektima. Vrlo brzo, 1879. Ognjeslav Kostović konstruisao je vazdušni brod (dirižabl) dve decenije pre Cepelina. Izum je bio dugačak 60, a prečnika 12 metara i imao je čvrst osnovni skelet. Kada je dirižabl bio skoro gotov, ponestalo je novca, pa se Kostović obratio Ministarstvu vojske Rusije, koje, nažalost, nije prepoznalo viziju srpskog naučnika.
Ipak, Ferdinad Cepelin će kasnije ostvariti njegovu zamisao i na više mesta napisati da je Ognjeslav Kostović pronalazač prvog vazdušnog broda.
Tražeći za izgradnju dirižabla nov materijal, Ognjeslav je izmislio „arborit“, prvi veštački, sintetički materijal. Od ovog materijala je, u svojoj radionici u Petrovgradu, izrađivao kofere, čamce, pontonske mostove.
Kostović je 1911. konstruisao leteći čamac, prvi hidroavion na svetu. Usavršio je aeronautički telegraf, imao ideju o vazdušnom torpedu i uređaju za izvlačenje potonulih brodova.
Bio je oženjen, otac tri ćerke, slavio je slavu Sv. Nikolu, na kojoj je njegov stalni gost bio već proslavljeni Mendeljejev, sa kojim je ostao prijatelj do smrti.
„Inspirisala me je ova priča i podaci koje sam našao u ruskoj naučnoj literaturi“, kaže Luka Radojević, mladi srspki akademski vajar, koji je pokrenuo inicijativu za izradu spomen obeležja ovom velikanu srpske nauke.
„Reljef sa likom Ognjeslava Kostovića već sam završio i biće postavljen u Sankt Peterburgu, ove godine, u čast stogodišnjice od smrti ovog srpskog naučnika“, kaže Radojević za Program za dijasporu RTS-a.
